Значајан догађај који показује тежње европских лидера ка очувању тржишта јесте заједничко писмо председника Емануела Макрона и канцелара Фридриха Мерца упућено 5. октобра председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен
Међународна транзиција из униполаризма у мултиполаризам додатно је повећала значај свих континената и региона на свету. Прекомпоновање снага и отварање нових могућности изискује активацију многих актера, што је јасна порука да се и мале државе морају припремати за велике промене. Са тим у вези, важно је да имамо у виду промене које се дешавају у геоекономским односима снага, односно, на који начин велике силе настоје да поделе зоне утицаја пре него што дође до конституисања мултиполарног међународног поретка.
Европа је важан пример, јер се налази у геоекономском троуглу у ком њена безбедност зависи од Сједињених Америчких Држава, индустрија трпи све снажнији притисак Кине, док енергетски сектор који је био тежишно везан за Русију, сада ограничава маневарски простор Европи и ставља велики знак питања на стратешку аутономију.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Имајући то у виду, веома је значајан Самит Европског савета одржан 15. и 16. октобра у Бриселу. Кључне теме тицале су се економије, енергетике и безбедности, што, према мом мишљењу, јасно указује на рањиве сегменте са којима се суочава Европска унија. Председник Европског савета Антонио Кошта у позивном писму лидерима истакао је да ће састанак у контексту све веће геополитичке неизвесности бити снажно усмерен на економију. Са тим у вези, на дневном реду била су питања високих цена енергената, спровођење стратегије конкурентности под називом „Једна Европа, једно тржиште“, као и нови вишегодишњи буџет за период од 2028. до 2034. године.
Мишљења сам да актуелне догађаје треба посматрати кроз призму геоекономије, појма који је амерички стратег Едвард Лутвак увео почетком деведесетих година, описујући свет у ком се „логика сукоба“ изражава „граматиком трговине“. Према томе, у актуелном контексту, царине, субвенције, притисци и тржишна ограничења можемо посматрати као оружје, а тржиште од око 450 милиона потрошача као најважнији адут којим Европа располаже. Ако свет посматрамо кроз три прстена – центар, полупериферија и периферија, Европу ћемо позиционирати у центар где је највећа потрошачка моћ, што је значајна чињеница из перспективе држава које пласирају огромне количине робе на европско тржиште.
КИНЕСКИ ГЕОЕКОНОМСКИ ВЕКТОР
Подаци Евростата показују у којој мери је европско тржиште значајно за кинески геоекономски вектор. Према подацима за 2025. годину, Европска унија је из Кине увезла робу вредну око 560 милијарди евра, док је извоз вредан свега 200 милијарди евра, што је огроман дефицит и показатељ у којој мери је Европа значајан увозник кинеске робе. Сви подаци показују да је тренд повећања увоза кинеске робе у константном расту, што европски извоз не може да прати.
Европа је важан пример, јер се налази у геоекономском троуглу у ком њена безбедност зависи од Сједињених Америчких Држава, индустрија трпи све снажнији притисак Кине, док енергетски сектор који је био тежишно везан са Русију сада ограничава маневарски простор Европи и ставља велики знак питања на стратешку аутономију
Геополитички посматрано, раст европског дефицита у великој мери је последица америчко-кинеског трговинског рата. Након што је Вашингтон у априлу 2025. године увео царине до 145 одсто на кинеску робу, Пекинг је део извоза преусмерио ка Европи. У Бриселу се наведено све чешће назива „Кинески шок 2.0“. Тај шок свако може да примети на примеру аутомобилске индустрије, будући да је Кина у ЕУ током 2025. године извезла више од 1,1 милион нових возила. Треба имати у виду да се такав обим увоза реализовао упркос чињеници да је ЕУ увела царине на кинеска електрична возила.
О томе се разговарало и на Самиту у Бриселу. Лидери држава су Комисији дали мандат за нови пакет инструмената трговинске заштите, а канцелар Фридрих Мерц је после састанка најавио да ће Унија створити инструменте против прекомерних капацитета и против високих субвенција. Комисија до краја године треба да представи инструменте за диверзификацију снабдевања и механизме подршке сопственој индустрији. То је од посебног значаја, будући да се европска индустрија под притиском актуелних сукоба суочава са бројним проблемима и потешкоћама на глобалном тржишту.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ОСА ПАРИЗ–БЕРЛИН
Значајан догађај који показује тежње европских лидера ка очувању тржишта јесте заједничко писмо председника Емануела Макрона и канцелара Фридриха Мерца упућено 5. октобра председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен. Писмо је послато уз документ о глобалној неравнотежи у ком се упозорава на „масовни индустријски шок“ у фармацији, аутомобилској индустрији, хемијској индустрији и ваздухопловству. Париз и Берлин предлажу нови инструмент који би Комисији омогућио да ограничи приступ јединственом тржишту државама које изазивају системске поремећаје. Европски парламент је 7. октобра усвојио резолуцију са сличним захтевима, што јесте покушај да се ЕУ тржиште заштити и да се европским државама отвори маневарски простор ка успостављању одређеног степена аутономије.
Мишљења сам да тај документ сведочи о заокрету у немачкој спољноекономској политици. Немачка је деценијама градила модел раста на извозу, посебно ка кинеском тржишту, због чега немачки произвођачи аутомобила и даље лобирају за блажи приступ Пекингу. Са тим у вези, почетком године Мерц се супротставио Макроновом предлогу да се уведе правило Made in Europе, које је имало за циљ пооштравање мера за заштиту европског тржишта, између осталог и од кинеског извоза. Међутим, убрзо након тога Берлин је ипак прихватио идеју коју заговара председник Макрон. То је потврдио и договор који су Мерц и Макрон постигли на маргинама самита. Француска подржава додатно ублажавање забране продаје нових аутомобила са моторима на унутрашње сагоревање, а Немачка заузврат прихвата строжа правила за заштиту европског тржишта. Дакле, укидање мотора са унутрашњим сагоревањем је за „сада историја“.
ФОТО: REUTERS/Evan VucciЦЕНА АМЕРИЧКЕ ЗАШТИТЕ ЕВРОПЕ
Други крак трогула чине Сједињене Државе. Збигњев Бжежински је у књизи Велика шаховска табла Европу описивао као кључни амерички мостобран на евроазијском континенту. Тај мостобран сада плаћа цену заштите. Споразумом из Тернберија из јула 2025. године, ограничене су, са једне стране, америчке царине на увоз из ЕУ на 15 одсто, док је, са друге стране, ЕУ пристала да укине царине на америчке индустријске производе и да у наредне три године купи америчке енергенте у вредности од око 750 милијарди долара. Чак ни Трампове претње у вези са Гренландом нису спречиле да Споразум ступи на снагу, што показује колико је ограничен маневарски простор Брисела према Вашингтону.
У тексту „Европска унија у вртлогу геополитике“, указао сам на то да Брисел проширење све више посматра кроз призму безбедности. Иста логика сада се преноси на трговину, јер приступ јединственом тржишту постаје инструмент моћи
Безбедносна зависност додатно сужава тај простор. Присетимо се да је Вашингтон најавио повлачење пет хиљада војника из Немачке, о чему сам писао у тексту „Европска унија на раскршћу“, указујући на то да европске државе морају саме да преузму бригу о сопственој безбедности. Истовремено, важно је да пратимо актуелне потезе председника Доналда Трампа, који показују промене на релацији са Москвом. Наиме, успостављен је договор са председником Владимиром Путином да се до априла 2027. године изузме руски дизел из санкција. О томе је било речи на Самиту, а закључено је да „Европски савет жали због одлуке САД да привремено укине санкције на руски дизел“. Наведено је критиковао и украјински председник Володимир Зеленски, наводећи да би то могло да иде у смеру повлачења санкција и на руски гас.
Самим тим, трећи проблем је енергетика. Сукоб на Блиском истоку значајно је утицао на пораст цена енергената, што је додатно усложнило европску позицију. Тако је блокада према Русији и Блиском истоку неминовно довела до зависности од америчких енергената. Према подацима Института за енергетску економију и финансијску анализу, САД су 2025. године обезбедиле 57 одсто увоза течног природног гаса у ЕУ, док ће удео бити још већи 2026. године. Дакле, држава која Европи наплаћује царине, повлачи војнике и самостално попушта санкције Русији без договора са европским лидерима, постаје њен главни снабдевач енергентима.
У тексту „Европска унија у вртлогу геополитике“, указао сам ан то да Брисел проширење све више посматра кроз призму безбедности. Иста логика сада се преноси на трговину, јер приступ јединственом тржишту постаје инструмент моћи. Дакле, притисци на ЕУ који су све израженији, довели су до одређеног приближавања држава чланица, што је евидентно на Самиту у Бриселу. Међутим, мишљења сам да Европа у геоекономски рат улази са три озбиљна ограничења. Прво, нема енергетску самосталност. Друго, нема сопствени безбедносни систем. Треће, нема довољно капацитета да финансира индустрију будућности. Самим тим, уколико се државе чланице не уједине и не приступе мултиполаризацији света уједињено, оне неће имати снаге да се адекватно позиционирају у наступајућем мултиполарном поретку.
