Уколико посматрамо период од 2015. године до данас, биће нам јасно да ЕУ није много урадила по питању проблема са мигрантима. У једном сегменту појачане су контроле спољних граница, али није решен суштински проблем унутрашње контроле
Креативни искораци у погледу геополитичке анализе различитих појава и процеса допринели су дубинском разумевању савремених међународних односа и света који нас окружује. Отуда Доминик Мојси у својој књизи Геополитика емоција анализира континенте кроз емоције, било да је реч о нади, понижењу или страху. Мојси таквим приступом, издвајајући само једну емоцију, настоји да прикаже суштину онога што се дешава у одређеним деловима света. Наду везује за Далеки исток, првенствено за успон Кине и Индије, понижење за арапско-исламски свет, а страх за Европу. Издвојио сам страх са циљем да детаљније објасним европско суочавање са миграцијама и кризама које их прате. Мишљења сам да је Мојси био у праву када је ту емоцију приписао Европи 2008. године и да се до данас ништа није променило у том погледу. Штавише, страх се увећао, а јаз између различитих група на европском тлу се продубио.
Питао сам се да ли да кренем од геополитике страха или пак од миграција као геополитичког оружја, будући да су оба полазишта основана и међусобно промрежена. Одлучио сам се за геополитику страха коју разумем као циљано генерисање и просторно усмеравање страха како би се постигли политички циљеви и обликовао јавни дискурс, односно јавно мњење. Према томе, постављам питање да ли су Европљани свесни да су миграције геополитичко оружје и безбедносна опасност па се због тога плаше или је извор њиховог страха дубоко укорењен у свести грађана, као страх од „другог“?
ЦИВИЛИЗАЦИЈСКА КАРТА
Прво, мишљења сам да је већина Европљана свесна безбедносних опасности и ризика, али да доносиоци одлука на нивоу Европске уније не маре за то. Зашто је то веома опасно? Према Семјуелу Хантингтону цивилизацијске границе су „крваве границе“ и простор са изразитим конфликтним потенцијалом. Имајући у виду да је цивилизацијска подела евидентна у западноевропским државама које се суочавају са различитим цивилизацијама унутар сопствених територија, можемо закључити да су конфликтне линије премрежиле Европу. Цивилизацијска карта европског континента је промењена. У појединим западним политичким и академским круговима миграције су представљене као могући одговор на европско демографско старење и недостатак радне снаге. Према речима Џозефа Наја, САД не желе мигрантским таласима да угрозе Европу, већ да јој помогну да обнови становништво и да доведе младу радну снагу у своје фабрике. Такође, с обзиром на то да је европско становништво све старије, млади људи који долазе у мигрантским таласима моћи ће да бране Европу у будућим потенцијалним ратовима. Нај је најавио једну суштинску промену унутар европског континента, која ни у ком случају не иде у прилог Европљанима. Можда је то један од облика америчке контроле европских савезника?
У штампаном издању Српског недељника Компас, које ће се наћи на киосцима у четвртак 18. јуна, можете да прочитате цео текст "Геополитика страха?"
