Кина је препознала Србију као једног од најважнијих партнера на истоку и југоистоку Европе и доделила јој је позицију за преговарачким столом

Посета председника Србије Александра Вучића Кини у периоду од 24. до 28. маја и састанак са кинеским председником Си Ђинпингом, један је од најзначајнијих догађаја у досадашњим односима две земље. Посебно уколико узмемо у обзир шири међународни контекст у ком Пекинг све активније преузима централну дипломатску улогу. Само неколико дана раније, од 19. до 20. маја, у Пекингу су се сусрели председник Си Ђинпинг и председник Владимир Путин и том приликом послали су поруку свету о стратешком усклађивању две земље и настојању да ограниче америчку доминацију и обликују нови, праведнији међународни поредак.

Кинески вектор је евидентан у економској, привредној и дипломатској сфери, што ће се интензивирати након састанка председника Ђинпинга и Вучића

Пре тога, 14. и 15. маја, Пекинг је посетио и амерички председник Доналд Трамп, а једна од главних порука тицала се успостављања контроле над ривалством. Због тога је контекст битан када анализирамо посету председника Србије Кини, јер у међународним односима нема случајности.

Шта сусрет значи за Србију?

У околностима трансформације света ка мултиполаризму треба посматрати и положај Републике Србије. Кина је препознала Србију као једног од најважнијих партнера на истоку и југоистоку Европе и доделила јој је позицију за преговарачким столом. Кинеско Министарство спољних послова навело је да је Србија једна од првих европских земаља која се придружила Иницијативи Појас и пут и која је са Кином изградила „заједницу са заједничком будућношћу у новој ери“. Вредност такве позиције која је додељена Србији изискује активно учешће у међународним односима. Како то објашњавамо? Са једне стране, како сугерише професор Том Лонг, утицај малих држава не мери се само њиховом укупном величином, већ позицијом у конкретним односима. Са друге стране, индијски дипломата Шившанкар Менон истиче да растуће ривалство великих сила које угрожава глобални мир и просперитет ствара простор за мале и средње силе да изграде утицај и напредују. То је потврда да мале државе у међународним односима морају активно да учествују и да развијају сопствену геополитичку свест и стратегију.

Постоје они гласови који говоре да прецењујемо положај Србије у међународним односима, да је то само субјективна перцепција без утемељења и да нас нико не примећује на карти света. Геополитички посматрано, Србија се налази у осетљивом региону на ком се вековима суочавају и преплићу интереси различитих глобалних и регионалних сила. Због тога ћу указати на неколико вектора који потврђују ту тезу. Пре свега, САД су након успостављања глобалне доминације деведесетих година прошлог века активно учествовале на Балкану, а историјске чињенице доказују да су то чиниле на штету српских националних интереса. Други вектор је руски, који можемо да пратимо вековима уназад, али је довољно напоменути први дипломатски искорак руског председника Владимира Путина 2007. године, када је рекао да ће Русија подржавати Србију по питању Косова и Метохије. Кинески вектор је евидентан у економској, привредној и дипломатској сфери, што ће се интензивирати након састанка председника Ђинпинга и Вучића. Немачка у историјском континуитету пројектује Балкан као зону за ширење утицаја, а Дунавски коридор један од кључних за реализацију тих планова. Турска у неоосманистичкој геополитичкој визури предвиђа повратак на просторе којима је некада владала, што се на првом месту односи на простор Балкана. Испоруке оружја тзв. „Косову“ сведоче о нескривеним турским активностима на овом простору. Такође, од почетка руско-украјинског сукоба сведоци смо бројних спољнополитичких притисака Европске уније на Србију да усклади своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ. То је још један вектор који потврђује тезу да значај геополитичког положаја Србије у међународном контексту није прецењен, већ да представља простор активног деловања различитих спољнополитичких актера. Због тога је неопходно инсистирање на развоју српске геополитике и разумевању реал(гео)политичког положаја српске државе.

Деца на дочеку председника Србије у Пекингу — Деца са цвећем током церемоније дочека председника Вучића у знак „челичног пријатељства“

У актуелном контексту, Кина види Србију као једну од ретких држава у Европи за инфраструктурна и економска улагања, будући да је већина европских држава затворена за сарадњу услед притисака САД и ЕУ. Интензивна кинеско-српска сарадња огледа се у секторима слободне трговине, технологије, индустрије, инфраструктуре, енергетике и дипломатије. Досадашњи кинеско-српски односи показују континуитет добре сарадње у свим сегментима. Од 2016. године, сарадња је подигнута на ниво свеобухватног стратешког партнерства, што је праћено интензивнијим инвестицијама и улагањима у инфраструктуру, привреду, технологије, образовање и дипломатију. Заједничка изјава о продубљивању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу потписана је 2024. године, чиме је Београд добио посебно место у Европи. Споразум о слободној трговини ступио је на снагу 1. јуна 2024. године, што је допринело економској сарадњи и отвореном простору за трговину. Према подацима за 2025. годину, спољнотрговинска размена између Србије и Кине износила је 9,36 милијарди долара, са тенденцијом раста. Србија је у Кину извезла робу у вредности од око 2,1 милијарду долара, док је увоз из Кине износио око 7,2 милијарде долара. Српски извоз у Кину у првих четири месеца 2026. године порастао је за готово 85 одсто у односу на исти период претходне године. То показује висок степен економске повезаности и прилику да Србија постепено проширује простор за српски извоз и сарадњу. Због тога се актуелна посета не може посматрати само као дипломатски протокол, већ наставак сарадње и позиционирања Србије у кинеској пројекцији Балкана и Европе. Са друге стране, Србија услед сложеног положаја између различитих вектора, мора да води рачуна о сарадњи са ЕУ као главним економским партнером, затим са Русијом и другим државама. Дакле, неопходно је пажљиво вођење политике како не би дошло до угрожавања економских, институционалних и дипломатских веза са неком од страна.

Интензивна кинеско-српска сарадња огледа се у секторима слободне трговине, технологије, индустрије, инфраструктуре, енергетике и дипломатије

За Србију је од посебног значаја то што Москва и Пекинг питање Косова и Метохије посматрају кроз принципе суверенитета и територијалног интегритета. То је кључна подршка коју Русија и Кина пружају у Савету безбедности УН спречавајући да дође до међународног признања косовске независности. Очување територијалне целовитости је императив. Николас Спајкмен је указивао да је основни циљ спољне политике свих држава очување територијалног интегритета и политичке независности. На то имају право и мале државе. Мишљења сам да ће Србија у међународном поретку који настаје имати повољнију позицију за решавање кључних националних питања, због чега је потребно стрпљење, али и активно деловање у међународним односима, посебно са државама које јој гарантују суверенитет.

Александар Вучић и Си Ђинпинг се рукују у Великој дворани народа — Геополитички контекст и глобална транзиција из униполаризма у мултиполаризам јесу околности у којима обе државе активно учествују и по многим питањима сарађују

Пекинг као „центар света“

Председник Владимир Путин посетио је Пекинг у периоду од 19. до 20. маја и том приликом разговарао је са Си Ђинпингом о даљем јачању свеобухватног стратешког партнерства, економији, енергетици, инвестицијама, научно-технолошкој сарадњи, образовању, као и о међународним кризама, првенствено о Блиском истоку и актуелном иранско-израелско/америчком сукобу. Састанак је вођен у Великој дворани народа 20. маја, а осим формалног дела, председник Путин је дочекан и испраћен церемонијално са истакнутим пријатељским наративом, што може да нам укаже да је амерички интервенционизам у Ирану додатно допринео приближавању две евроазијске силе.

Анализирајући састанак, постигнуте договоре и потписане споразуме, могу закључити да је његов значај вишеслојан. Садржајност састанка потврђује чињеница да су кинеска и руска делегација потписале 20 докумената о сарадњи у областима трговине, образовања, науке и технологије, као и додатне документе у другим областима. Реч је о широком пакету докумената који обухватају политичку, економску, енергетску, технолошку, образовну и међународно-безбедносну димензију сарадње. Кинески портпарол Гуо Ђиакун накнадно је објаснио да заједничка изјава двојице лидера покрива готово све секторе билатералне сарадње и да представља најважнији политички документ који је произашао из сусрета двојице председника. Занимљиво је указати да су Си и Путин односе две земље описали као партнерство које почива на принципима несавезништва и неконфронтације. Иако њихово партнерство није класичан савез, можемо уочити геополитичко усклађивање две силе које имају заједнички интерес да ограниче америчку доминацију у светском поретку.

Мишљења сам да ће Србија у међународном поретку који настаје имати повољнију позицију за решавање кључних националних питања, због чега је потребно стрпљење, али и активно деловање у међународним односима, посебно са државама које јој гарантују суверенитет

Геополитички контекст и глобална транзиција из униполаризма у мултиполаризам јесу околности у којима обе државе активно учествују и по многим питањима сарађују. Иако још увек није наступио поредак о ком се годинама, чак и деценијама пише, актуелни догађаји у свету и активирана жаришта на истоку Европе и на Блиском истоку указују да САД не могу да усмеравају и контролишу исходе сукоба као некада, што указује на замор империје од спољнополитичког деловања. Са друге стране, јачају силе попут Русије и Кине, које би требало да, осим јачања сопствених капацитета, покажу спремност и умешност у суочавању са активним криза на глобалном плану.

Разговори кинеске и српске делегације у Великој дворани народа — Састанак председника Ђинпинга и Александра Вучића од 24. до 28. маја указује да се Кина позиционирала као централни актер и организатор сусрета од регионалног и глобалног значаја

Због тога сматрам да је Трампова посета Кини трагање за контролисаним ривалством, а Путинова посета проналажење заједничког пута ка мултиполарном свету. Руски председник је нагласио да је у току сложен процес формирања полицентричног света заснованог на равнотежи интереса свих његових учесника. Са тим у вези, Русија и Кина бране културне и цивилизацијске разноликости и теже изградњи праведнијег и демократичнијег светског поретка. Дакле, кључна порука двојице лидера је да ће заједно радити на изградњи мултиполарног света и новог типа међународних односа.

Важно је да нагласим да руско-кинеско партнерство не треба идеализовати нити посматрати кроз визуру класичног војног савеза који ће тврдом силом мењати свет. Прецизније је да партнерство дефинишемо као прагматично усклађивање заједничких интереса са циљем да се ограничи америчка доминација. Деценијама САД активно учествују на тлу Евроазије, изазивајући нестабилности надомак руског и кинеског дворишта, што је недвосмислено утицало на приближавање Пекинга и Москве.

У међународним односима нема случајности

Међународно-дипломатски контекст, првенствено састанак председника Си Ђинпинга и Доналда Трампа свега неколико дана раније, 14. и 15. маја, као и састанак председника Ђинпинга и Александра Вучића од 24. до 28. маја, указују да се Кина позиционирала као централни актер и организатор сусрета од регионалног и глобалног значаја. Зашто је то важно? Прво, у међународним односима нема случајности, те тако није случајно интензивирање састанака светских лидера који најављују глобалне промене и укључивање председника, условно речено, мале државе у разговоре. Друго, уколико упоредимо састанке Ђинпинга са Трампом, односно Путином и постигнуте споразуме, можемо закључити да је посета руског председника била садржајнија, потписан је велики број докумената и послата је заједничка порука о промени светског поретка, која се директно тиче САД. Трампова посета је сензационално испраћена у медијима, постигнути су бројни споразуми, али суштински није било толико политичких резултата са глобалним импликацијама, како је то представљено у јавном дискурсу. Осим тога, кључно питање које утиче на односе Кине и САД, односно Кине и Русије, јесте Тајван као црвена линија. Док САД пружају подршку Тајвану, Русија подржава Кину по питањима Тајвана, Синђанга, Тибета и Хонгконга.

Посматрајући безбедносни аспект, председници Си и Путин су критиковали америчке једностране потезе и хегемонизам, планове у области противракетне одбране, укључујући Трампов пројекат „Златна купола“. Лидери сматрају да Трампови потези нарушавају стратешку стабилност. Према томе, Си и Путин су истакли да је у актуелним околностима потребно јачање координације у УН, БРИКС-у, Г20, ШОС-у и другим организацијама.

Званични кинески оркестар свира химне Србије и земље домаћина у Пекингу — Пекинг је у мају 2026. године постао дипломатска позорница на којој су се реализовала три важна састанка

У економском сегменту, председник Си је истакао да је трговинска размена између Кине и Русије трећу годину заредом већа од 200 милијарди долара. Током прва четири месеца ове године трговинска размена порасла је за скоро 20 одсто, а све трансакције се обављају у рубљама и јуанима. То показује да западне санкције нису изоловале Русију у мери у којој је Запад очекивао, али и да Москва све више зависи од кинеског тржишта, капитала, технологије и индустријских ланаца. Са друге стране, Кина зависи од руских енергената, посебно након блокаде Ормуског мореуза и несигурности енергетских испорука.

У свету који се убрзано мења, Србија настоји да искористи нове геополитичке околности за јачање сопствене позиције

Две државе договориле су се у септембру 2025. године да убрзају изградњу гасовода „Снага Сибира 2“ са планираним капацитетом од 50 милијарди кубних метара годишње. Гасовод „Снага Сибира 1“ пуштен је у рад 2019. године са капацитетом од 38 милијарди кубних метара годишње. Ипак, иако су Си и Путин током састанка разговарали о значају енергетске сарадње, није дошло до успостављања коначног договора о гасоводу „Снага Сибира 2“, пре свега о детаљима у вези са ценама и условима испоруке. Претпостављам да Кина, свесна чињенице да њене годишње потребе за енергентима расту, тражи повољније услове и настоји да избегне зависну позицију у односу на руске енергенте. Рат на Блиском истоку показао је колико енергетски коридори могу да утичу на регионалне и глобалне процесе, што је Кина као највећи увозник добро разумела. Због тога ће трагати за решењима која ће јој омогућити ширу енергетску независност.

Састанак кинеског и руског председника има и симболички значај, будући да је ово 25. Путинова посета Кини, што је Си представио као доказ да су кинеско-руски односи на високом нивоу. Такође, током посете указано је на две годишњице: 30 година стратешког партнерства Кине и Русије и 25 година од потписивања Уговора о добросуседству, пријатељству и сарадњи између две државе. Управо је тај уговор поново стављен у средиште односа, а Си је нагласио да су две стране одлучиле да га следе и даље.

Напослетку, Пекинг је у мају 2026. године постао дипломатска позорница на којој су се реализовала три важна састанка. Састанак Трампа и Сија био је покушај да се америчко-кинеско ривалство стави под контролу и спречи његово прерастање у отворену конфронтацију. Састанак Путина и Сија показао је стратешко усклађивање две силе са циљем да ограниче америчку доминацију и изграде нови међународни поредак. Састанак Вучића и Сија показује како мале и средње државе имају простор да активно учествују у новим међународним околностима. Глобална транзиција је прилика да се оснажи преговарачка позиција малих и средњих држава, али је неопходно прецизирати шта партнерства нуде, која је цена сарадње и како се може сачувати политичка самосталност. Државе које спремно дочекају промене имаће могућност да се боре за сопствене интересе.