Чедомир Антић: Још вам само Тито фали

Остаје да видимо како ће прозападни невладин сектор који је водио, у јавности заступао и финансирао победничку листу на овим изборима наставити да је води. Да ли ће и даље носити маску пленума и зборова и хоће ли претворити до сада монолитни покрет у политичку снагу која ће у наредним деценијама претворити Србију у нову Севрену Македонију или Јерменију

У парламентарној историји Србије није се догодило веће изненађење. Само једно истраживање које је потекло из самог блокадерског покрета преценило је недавно његов садашњи велики успех за невероватних даљих 10%. Студентско-блокадерској листи наклоњени истраживачи нису ни наслућивали да ће она добити преко 52% гласова и значајно повећати излазност бирача. До те промене није дошло за време проширене кампање која траје од децембра 2024. нити током шест седмица које су претходиле изборном дану. Она је настала за време изборне тишине. Остаје да буде анализирана дигитална кампања блокадерске листе. У народу чији млади су се још 2020. у 94% случајева информисали преко Инстаграма та кампања је кључна. Чули смо о кампањи која кошта милион и по евра дневно. Може ли таква кампања да определи у корист оних који немају програм или што је још горе имају изразито антисрпске ставове доказано је управо 25. октобра у Србији. Да су избори на Западној хемисфери држани по тамошњем радном времену, свакако би информација о 90% подршке њујоршког српства блокадерској листи донела још гласова. Успели су да милион својих присталица пошаљу на гласање у 7 часова ујутру. Какав је то утицај имало на мамине и татине богове који би се у супротном развлачили до затварања биралишта? Да ли је од значаја било и последично обесхрабривање старијих бирача да чекају редове? Наведено и још много тога учињеног у „интерент димензији“ остаје да буде истражено. Извесно је да су кладионице уочиле промену, у суботу увече су повукле квоте (до тада повољне за власт) и у недељу су изашле са новим квотама, повољним за студентско-блокадерску листу. Пошто кладионице не воде видовњаци ни социолошки генији помишљам колико би онима, који су протеклих година за политичку кампању добили десетине милиона, било тешко да уложе неколико стотина хиљада евра и у панику доведу оне који воде кладионице и последично коцкарску срску јавност (још крајем 19. века 30% одраслих српских мушкараца уплаћивало је лутрију).

Избори за посланике у Народној скупштини Србије били су петнаести од обнове вишестраначја. У Србији је вољом већег дела опозиције тих недемократских структура у невладином сектору и на универзитету, парламентарна демократија већим делом изашла из поља тежњи и циљева уобичајене политичке борбе. Но, како блокадама и штрајковима нису успели да угрозе популистичку власт СНС-а, блокадери и опозиција су ипак прихватили да одмере снаге на изборима. Уз непрестану претњу даљим блокадама и превратом, сладострасне насладе мукама којима ће једног дана изложити мрске душмане, учествовали су, макар делимично, у класичној кампањи и коначно изашли на изборе.

Да ли је од значаја било и последично обесхрабривање старијих бирача да чекају редове? Наведено и још много тога учињеног у „интерент димензији“ остаје да буде истражено

Листа владајуће коалиције остварила је резултат сличан ранијим – од 2014. до данас. У општој мобилизацији успела је да окупи нешто више од 1,7 милиона гласова, то је број приближан изборима из 2023. а од њега су нешто већи ранији резултати, са тим што је највећи број гласова СНС привукао 2020. у нередовно време пандемије и бојкота избора од стране већине опозиционих странака. Показало се да резултати на ванредним општинским и градским изборима током протекле године одржаним широм Србије нису референтни и да је изборна кампања онда и сада била различита. Необилно, али кад је реч о победничкој блокадерској листи, многи аспекти кампање су у приличној мери изостали. Тако није било кад је реч о друштвеним мрежама и можда терену. Пошто је од претходних избора умрло око 450.000 грађана Србије, листом са бирачким правом, а пунолетних је постало око 320.000 статистика власти није пала због разочараних присталица режима, нити су нови гласачи, који су донели победу Студентској блокадерској листи обавезно млади. Реч је, како сада изгледа, пре свега о апстинентима.

Најзанимљивији успех победника на протеклим изборима је анимирање бирача. Већином избегавајући дуеле, ослањајући се на кандидате без искуства са претежно невештим наступима, блокадарска листа је успела да оствари својеврсну политичку доминацију и задобије највише гласова које је једна опозициона листа добила у историји Србије! Више чак и од ДОС-а на савезним изборима 2000. године (притом не рачунамо децембарске изборе из 2000. пошто је ДОС на њих ишао са позиција власти).

Посланике ће очекивано добити и као мањинска и као већинска листа. Но, ако посматрамо само Нови Пазар, тамо су три бошњачке странке практично преполовљене

Гласање становника Новог Пазара тек мало заостаје за претходно наведеним. Анкете су показивале да у свом граду блокадерска листа не може да окупи више од 12% бирача. Промена од петка до недеље захватила је и муслиманско бирачко тело у Србији, доневши највећи број гласова у Новом Пазару блокадерској листи. Истина је да су у Новом Пазару 2025. испрва отказали блокаде универзитета „због малог интересовања“, али су их касније обновили. Такође, велика излазност из остатка Србије тамо се није догодила (у 18 сати прешла је 50% мало виша него 2023, док је северније била 65%). Око 130.000 бошњачко-муслиманских гласова поделило се на необичан начин. Посланике ће очекивано добити и као мањинска и као већинска листа. Но, ако посматрамо само Нови Пазар, тамо су три бошњачке странке практично преполовљене. Владајућа странка Расима Љајића добила је 10.245 (20,5%) гласова, а прошли пут је привукла скоро двоструко више 17.090 (37,93%), Угљанинов СДА добио је 4.703 (9,4%) – уместо 8,928 (19,82) и, коначно, организација Усаме Зукорлића привукла је 3.226 (6,5%) док је 2023. за њу гласало 10.703 (23,76%). Разлика је гласала за бокадере – 19,238 (38,7%). Пошто су блокадери у Новом Пазару добили гласове борећи се против власти у Београду, гласови за СНС су у граду удвостручени (са 4.296 гласова или 9,54%, на 9.407 или 18,9%. Срба у граду притом има за чак трећину мање)! Добили су бошњачко-муслиманске гласове грдећи српску власт. Судећи према овим резултатима, муслимани из Рашке области ипак нису сва јаја ставили у једну корупу, већ су гласали и за своје националне странке у несумњивом уверењу да ће њихов национални циљ бити на прави начин заступљен и од блокадерске листе.

Остаје да видимо како ће прозападни невладин сектор који је водио, у јавности заступао и финансирао победничку листу на овим изборима наставити да је води. Да ли ће и даље носити маску пленума и зборова, хоће ли претворити до сада монолитни покрет у политичку снагу која ће у наредним деценијама претворити Србију у нову Севрену Македонију или Јерменију?

Извесно је да су у политичком смислу сажвакали и испљунули Мила Ломпара. Пошто је реч о легитимном наследнику Добрице Ћосића на трону Оца српске нације, можда ће трајност догађаја који су се одиграли у Србији бити обезбеђена так када блокадерска листа коначно пронађе новог Тита.