Необична је и та заинтересованост Хрватске за Србију. Деловање хрватске СОА у Србији преко екстремистичких организација, извоз Анархистичке кухарице, акције стотина оперативаца од којих су се десетине представиле а понеки је био и ухапшен због нереда. Хиљаде чланака и прилога „о грађанском рату који је у Србији у току“
Да ли су Хрвати најстрадалнији европски народ? Судећи по нежном стању колективне психе, рекло би се да јесу. У Боки траже да буде подигнут споменик – тамо где нико није убијен или постао инвалид. Захтевају суочавање са злочинима од Црне Горе, они који скривају и никада нису казнили масакр над грађанима Црне Горе у логору „Лора“ (ако не рачунамо две минорне казне бившем управнику и једном чувару). Када је суђење за „Лору“ почело, чули смо необичне дефиниције „правних стручњака у Хрвата“ о „жртви која не може бити злочинац“, као и изјаву судије да жели „успех хрватској репрезентацији у фудбалу“. Траже Хрвати још и макар две милијарде евра на име некаквог дуговања за сукцесију (која је иначе одавно спроведена), што пак представља више од половине годишњег буџета Црне Горе и 40% њеног дуга. Додајмо ту и десетине милиона евра мирно одсељеним Хрватима из Црне Горе (која је сама примила 4.000 Срба из Хрватске којима никада није враћена имовина – рецимо станарска права која су у другим републикама компензована)… Из Хрватске траже даља суђења, ново суочавање са прошлошћу и вечито покајање…
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Нема сумње да ће Хрватска као несуверена и идентитетски обогаљена држава променити свој став када то од ње буду затражили њени заштитници – пре свих Савезна Република Немачка. Ипак, треба имати у виду да у условима потпуног расрбљавања Црне Горе, понижавања и односа моделираних према једном „пунском“ миру током двадесет година владавине Мила Ђукановића у овом веку, Хрватска Црној Гори има да каже само оно што би јој Аустроугарска рекла почетком 20. века. Рекла би баш све исто, али не сме и не може, па чини оно што је у прилици.
Чини се да би тек према Србији тај однос био још хистеричнији, ситничавији и беднији. После три „ресета“ односа. Прихватања Србије практично безусловне интеграције дела српског народа у наводно демократску Хрватску. Чињенице да су српски судови судили и осудили десетак пута више Срба него они Хрвата.
Нема сумње да ће Хрватска као несуверена и идентитетски обогаљена држава променити свој став када то од ње буду затражили њени заштитници – пре свих Савезна Република Немачка
Немешања званичне Србије у деценијама дугу системску дискриминацију Срба грађана Хрватске од стране хрватске државе. Стотина инцидената годишње. Тужбе против Србије међународном суду за наводни геноцид. Стварања војног савеза против Србије. Одсуства званичне Србије из обележавања годишњица у логору Јасеновац… Потпуно другачијег приступа правима грађана и установа друге државе према коме оно што у Хрватској не може у Србији је већином извршено… Упркос свему наведеном Хрватска и даље види Србију као историјског крвника и стварну претњу.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Јасно је о чему говоримо. Исти тај класни и регионални јад и јед које је невладин сектор уз помоћ западних служби и дипломатија делимично успео да посеје у Србији, у Хрватској постоји од ренесансе. На несрећу, када су после више од века настојања успели да елиминишу некадашњу четвртину становништва коју су чинили непоћудни „шизматици“, „неверни, примитивни и нецивилизовани“, открили су да су обавили само пола посла те да им је бар пола народа „окужено“ балканском културом и оријенталним наслеђем. Одатле они који обноћ „згреше“ певајући са Пријом о љубави, морају обдан да се откупе уз ратног певача и запевају градишким месарима.
У том садизму Хрватске према Црној Гори и Србији осећа се једна непатворена лаж. За време рата у Вуковару Стјепан Месић је био на челу председништва СФРЈ, Анте Марковић на челу савезне владе, а Будо Лончар шеф дипломатије. Нису давали оставке, а Месић је од Србије касније затражио и добио педесетак евра пензије за тај рад на разбијању југословенске државе. Слично је учинила и велика жртва Срба у Сребреници по имену Насер Орић, а познато је да воли да иде у лов по крвавој и неокајаној Србији. Страх од Србије и гађење према њој толико су били велики у Хрватској да су хрватска предузећа до 2004. године 40% свих инвестиција усмерила ка тој земљи која је „срце таме“. Мада ће се инциденти према Хрватима у њој у наредним годинама бројати на прсте једне руке, док нападе над Србима у „еуроској шампионки“ бројимо у стотинама годишње.
Србија је почела да води и данас има за 30% већи извоз. БДП две државе је данас изједначен као и 1990, разлика је 2000. била 70% у корист Хрватске. Ако одузмемо помоћ ЕУ у туризам, Хрватска је већ далеко иза Србије
Необична је и та заинтересованост Хрватске за Србију. Деловање хрватске СОА у Србији преко екстремистичких организација, извоз Анархистичке кухарице, акције стотина оперативаца од којих су се десетине представиле а понеки је био и ухапшен због нереда. Хиљаде чланака и прилога „о грађанском рату који је у Србији у току“. Хрватски азил особама које су побегле да се не би суочиле са оптужбама за покушај оружане побуне против српске државе…
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Све је сасвим извесно и јасно свима онима који пак не мисле да је Хрватска у нечему испред Србије, па би требало да постанемо православни Хрвати да бисмо испунили снове групици салонских националиста или неколиким хиљадама повлашћених нерадника из центара највећих српских градова. Србија можда има лошу власт. То ће показати време, а политички опредељени већ знају одговор који неће променити ни истрага ни суд историје. Међутим, чињенице су необориве. Србија је 1990. имала 20% мањи робни извоз од Хрватске, после деценије санкција и рата ове цифре су доведене у стари однос до 2010. године. Србија је 2015. почела да води и данас има за 30% већи извоз. БДП две државе је данас изједначен као и 1990, разлика је 2000. била 70% у корист Хрватске. Ако одузмемо помоћ ЕУ за туризам, Хрватска је већ далеко иза Србије. Зараде су у Хрватској биле 124% више 2010. данас су 50% више, уз непромењен тренд смањивања разлике. О универзитету и да не говоримо, сразмерно економској моћи и подршци из ЕУ, Србија одавно реално улаже више од Хрватске.
Поставља се питање да ли је део наше елите, у жељи да се поистовети са онима који нас све заједно отворено мрзе, спреман да заустави промене у Србији започете 2000. године и напусти политику која је одређена консензусом парламентарних странака још 2007. године. Све то само да би наводно победили у једном културном рату и донели корист туђину?
