Гордана Чомић: Јесен наших мамурлука од опијања заблудама

Гнев није политика, морална надмоћ није демократија, а презир према странкама није решење друштвених проблема. Када се право на другачије мишљење прогласи недопустивим, једноумље добија ново лице, али задржава старе механизме

Има тих мамурлука од пуно алкохола, лошег или доброг, поводом славља или каквог дерта, пуца глава, очи испадају, залогај на уста не улази, јер си био глуп па направио од себе покретну спужву коју мамурлук уме да цеди и више дана. Има и групних мамурлука, од пуно делузија без алкохола, уђу делузије и лагарије у сваку пору друштва, допадне се људима к’о да су добар алкохол, па онда исто наиђе мамурлук кад се треба суочити са распршењем делузија и признањем да се било глупо кад се прихватило да постоји стварност које нема. О таквом заразном социјалном понашању већ деценијама постоје књиге и истраживања која га објашњавају.

Заразно друштвено понашање (social contagion) односи се на спонтано ширење понашања, емоција, идеја или ставова кроз одређену групу или читаво друштво. Баш као и биолошки вирус, једно понашање се преноси с особе на особу путем свесног или несвесног опонашања.

Овај феномен се видљиво манифестује на следеће начине:

Кључни облици друштвене заразе

• Емоционална зараза: Брзо преношење расположења унутар групе. На пример, незаустављиво ширење смеха или панике и страха.

• Понашајна зараза: Усвајање истих поступака под утицајем околине. Примери укључују разне трендове, куповину производа или гестикулације и поступке које несвесно преузимамо јер се бојимо одбацивања околине.

• Зараза мишљења (идеолошка зараза): Ширење ставова, теорија завере или лажних вести путем друштвених мрежа.

Зашто се понашање „шири“?

1. Људска потреба за припадањем: Желимо да будемо део групе, па несвесно усклађујемо своје понашање са већином.
2. Огледални неурони: Наш мозак је биолошки програмиран да имитира акције и емоције које видимо код других људи.
3. Недостатак информација: Када нисмо сигурни како да поступимо у новој ситуацији, гледамо шта раде други и копирамо их.

Одличан пример о томе како све негде већ пише, само нико ништа не чита (кажу, не треба им, знају све), јесте колоритан догађај о представи „Голубњача“, изведеној у СНП-у 10. 10. 1982. Тадашња КомПартија („мирисаво цвеће“) са својих идеолошких висова моралне чистоте произвела је заразно друштвено понашање које је обавезивало све да кажу свој став о „Голубњачи“, па скоро сви и јесу. Нико чит’о књигу, ник’о глед’о представу, али имало се става, чврстог, непоколебљивог… После је исто дошао мамурлук… и није баш јасно да ли је све тај мамурлук прошао…

Ми последње две године живимо заразно друштвено понашање којим се означава МОРАЊЕ да се гадиш партија опозиције, дијалога, демократије у целини и да СВЕ оне које се усуђују да таквој друштвеној зарази одоле, из разних разлога, етикетираш вербалним смећем и изопштаваш из права да постоје, све то са висова моралне чистоте која нема партију, али која се не сме оспоравати к’о и да је има, што је креација Кич-КомПартије која је ономад наређивала шта ко МОРА мислити о „Голубњачи“. И све то заразно друштвено понашање зачето у идеји да се од оправданог гнева направи политика (али БЕЗ странака) пропустило је контекстуализацију једног другог, а дуготрајног заразног понашања: да се влада ПОМОЋУ закона, а не ЗАКОНИМА и да се институционално пропушта да се учине одговорним сви „изливи власти у мозак“ код разних појединаца који трају и пре и после „Голубњаче“, а који су најважнија препрека нормалном друштвеном развоју. Распршити делузију да имаш „право“ да ти се власт излије у мозак НЕ МОЖЕ СЕ БЕЗ ДИЈАЛОГА.

Наш јесењи мамурлук биће од заблуда да се може БЕЗ ДИЈАЛОГА распетљати и кич од „Голубњаче“ и сваки други кич заблуда о друштву БЕЗ партија, али СА зналцима високе моралне чистоте који прописују све и попују свима уместо демократије и њених алата, с делузијом да је гнев исто што и политика. Није. Само је гнев с којим у предстојећем мамурлуку нећемо знати шта да радимо. Јер НЕЋЕМО дијалог свих нас са нама и о гневу и о свему. Овај предстојећи јесењи друштвени мамурлук може да нам потраје или до новог или до воље за дијалогом. Избор о томе је само на нама, свима.