Гордана Чомић: Колико килограма има један дужни метар?

ФОТО: Компас/Илустрација

Једно је службена евиденција бирача, а сасвим друго статистички снимак становништва. Ипак, део такозване критичке јавности од њих прави меру за доказивање изборних неправилности, занемарујући прописе, различите методологије и стварне проблеме у ажурирању података.

Јединствени бирачки списак (ЈБС) установљен је законом. Попис становништва 2022. године је такође установљен законом. Не би ни требало наглашавати да су у питању два различита закона, две различите методологије, два различита људска права, две потпуно различите институције скупљања и чувања података о личности, два потпуно различита скупа података о становништву, држављанима, узрасним групама, СВЕ потпуно различито… А поредити једно и друго је ИСТО као и постављање питања из наслова, толико је глупо. Али разни који сами себе без икаквог разлога зову „критичком јавношћу, зналцима, приврженицима владавине права“ – и све тако дивних својстава моралне чистоте, мртви ’ладни упоређују ЈБС и Попис по броју и онда ревизију ЈБС сматрају процесом „усаглашавања“ података из ЈБС са подацима из Пописа, што је исто што би била ревизија по основу питања о „броју килограма у једном дужном метру“, питања за које би већина и без да напорно укључује мозак питала „јеси ли ти при себи?! какви килограми и дужни метри, па то су различите величине…“ Наравно да јесу. Таман и тачно толико колико су по свему различити ЈБС и Попис.

Како нам се догодило да је тако легитимно бити глуп? И зашто се људи више боје вештачке интелигенције него природне глупости? Потоња прави озбиљне штете, а о евентуалним штетама прве још се само нагађа. Природна глупост око ЈБС и Пописа има свој почетак у кампањи „ЈБС ништа не ваља и омогућава да се краду гласови“, с пружањем доказа о неблаговременом ажурирању за податке уписа у ЈБС лица која су напунила 18 година, податке о адресама (пребивалиште), податке о свим променама које се тичу података о личности за које закон прописује ко је и у ком року надлежан да све те промене достави, е да би ЈБС био ажуриран. Исто се односи и на податке о брисању из ЈБС, што може бити учињено само извештајем о смрти лица или на сопствени захтев. Провера тачности података у ЈБС је такође јасно прописана, па на законом утврђеним поступком исправљају се нетачни уноси. А не постоји ни основ ни пропис ни начин да се упоређују ЈБС и Попис становништва. Али то лупетачима критичке јавности није сметња да самоуверено тврде да је „простор неусклађености података из ЈБС и Пописа поље за крађе на изборима, неповерење у институције и уопште доказ мањкавости сваког изборног процеса, одувек“. Зашто нам се то дешава? Зато што еминентни представници цивилног друштва, професори, све људи од репутације, кредибилитета и друштвеног угледа, мртви ’ладни пореде ЈБС и Попис. Када се ради провера адреса, онда се укључују и политичке странке са кампањом „држава Србија брише адресе припадника мањина“, па се и та кампања разјасни доказима јер је тема од велике важности за међународне организације и институције којима смо обавезни на Извештаје о поштовању права мањина, ал’ кад сва она шаролика група лупетача реши да пореди Попис и ЈБС, онда не преостаје друго него да их се пита „колико си килограма висок“ или „колико се метара тежак“ при чему ово друго питање чак може имати смисла јер постоји у Војводини колоквијални опис „сто метери“ за крупног човека. Али у ажурирању ЈБС нема и не сме бити ничег колоквијалног, напротив, мора бити доказа за измене података, унос или брисање, тако да отклањају сваку сумњу да је ишта урађено мимо процедуре, јер процедура је култура и у случајевима ажурирања ЈБС и у сваком другом случају када институције располажу подацима о личности, с правом да их мењају. Шта су ИСХОДИ лупетања критичке јавности при поређењу неупоредивог – ЈБС и Пописа? Штета, заједничка и велика – штета за коју ће се лупетачи правити невешти јер су они само „имали добре намере“, а што исходи нису ни налик на те намере – па шта да се ради?!

При томе се, непотребно, занемарују стварни разлози недовољно доброг и законом прописаног ажурирања, од „матичар није доставио извештај о смрти лица“ (поготово ако је лице умрло негде у иностранству), па онда „МУП није доставио лица која су напунила 18 година“, па даље „МУП нема податке о промени пребивалишта јер лице није поднело захтев нити доставило податке“ (па се ради теренска контрола како процедура захтева или се не ради), па онда „матичари не достављају податке о измени података о лицу (који год то подаци били)“, па надлежно министарство не обавља ажурно све законом засноване достављене измене за унос… Тушта и тма послова које морају да обављају сви они који из буџета ’леба једу да би само тај посао радили. А критичка јавност која бира да лупета – бира да пореди ЈБС и Попис у глупом покушају да тиме оспорава изборне резултате. Бави се поређењем ЈБС и Пописа, неупоредивих и по методологији и по свему другом, али – ефектно као приказ да је то простор крађе и нерегуларних избора. Није. То је само један од многих доказа колико много људи радо учествује у такмичењу „ко је глупљи“, коме је победник стално неизвестан, а штета од тог такмичења заједничка и велика свима, и учесницима и посматрачима.