Вања Глишин: Геополитика БРИКС-а

Осамнаести самит БРИКС-а одржаће се 12. и 13. септембра 2026. године у Њу Делхију, након што је Индија 1. јануара преузела председавање са циљем да представи званичну тему овогодишњег скупа „Изградња отпорности, иновација, сарадње и одрживости“

        Свет се налази у процесу транзиције из униполаризма у мултиполаризам, што је чињеница коју не треба доказивати, већ је на нама да пратимо и анализирамо догађаје и акције међународних актера од којих зависи када ће и на који начин бити успостављен мултиполарни поредак. Годинама је јасно да је свет подељен на два, условно речено, велика блока која су у јавности препозната као „западни“ и „источни“ блок, односно Сједињене Америчке Државе и Русија, НАТО и БРИКС или евроатлантизам и евроазијство. Међутим, када говоримо о мултиполарном поретку, говоримо о најмање три силе са приближним капацитетима моћи, због чега је важно да у обзир, осим САД и Русије, узмемо Кину, Индију, Јапан и друге државе које развијају своје капацитете и имају за циљ боље позиционирање у новој расподели карата. Приметно је да су кључни актери изградње мултиполарног међународног поретка незападне државе са евроазијског простора и чланице БРИКС-a, због чега је предстојећи самит у Њу Делхију од посебног значаја.

Настанак и развој БРИКС-а

        БРИКС је организација која постоји 20 година, иако је контекст њеног настанка нешто шири. Наиме, економиста Голдман Сакса Џим О’Нил сковао је 2001. године скраћеницу БРИК како би описао четири привреде (Бразил, Русију, Индију и Кину) за које је сматрао да ће одредити раст у новом веку. На основама тога, у септембру 2006. године на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација састали су се министри спољних послова наведене четири државе, што је датум за који се везује настанак ове организације. Први самит одржан је у Јекатеринбургу 2009. године у јеку глобалне финансијске кризе. Следеће, 2010. године, чланица организације постала је Јужноафричка Република, након чега је дефинисан пун назив БРИКС. Битан корак у развоју организације јесте оснивање Нове развојне банке у Шангају 2014. године са капиталом од 100 милијарди долара. Тада је успостављен и Споразум о условним резервама са фондом од 100 милијарди долара, а највећи улагач је Кина са 41 милијардом долара.

Политика БРИКС-а очитава се у заједничком ставу држава чланица из 2015. године, када је послата јасна порука у којој се истиче потреба за универзалним поштовањем правила и принципа међународног права, а одбацује се политика примене двоструких стандарда

        Упоредо са оснивањем наведених институција у оквиру БРИКС-а, долази до заоштравања односа између Запада и Русије, уведене су западне санкције и долар је постао инструмент притиска. Осим тога, Индија и Кина су имале низ спорова и оружаних инцидената на граници 2017. и 2020. године. Због тога је постојала сумња у функционалност БРИКС-а и способност да парира западним структурама. Међутим, од почетка руско-украјинског рата и све евидентније поделе света, многе државе изразиле су заинтересованост за чланство у БРИКС-у. На самиту у Јоханесбургу 2023. године позив је добило шест држава. Аргентина је одустала од чланства након доласка Хавијера Милеја на власт, док су Египат, Етиопија, Иран и Уједињени Арапски Емирати приступили 1. јануара 2024. године, а Индонезија 2025. године. Саудијска Арабија учествује у раду БРИКС-а, али још увек није формално приступила. Након приступања нових држава организацији, назив је допуњен и дефинисан као БРИКС+.

        На самиту у Казању 2024. године уведена је и категорија партнерских држава, да би већ 2025. године тај статус добиле Белорусија, Боливија, Куба, Казахстан, Малезија, Нигерија, Тајланд, Уганда, Узбекистан и Вијетнам. То је веома битан показатељ, јер је створена група држава која обухвата близу половине светске популације и око трећине светског БДП-а. С обзиром на то да сам писао о Турској, веома је важно да напоменем да је Турска повукла веома специфичан геополитички потез подношењем званичног захтева за чланство у БРИКС-у. Анкара тиме покушава да балансира своју позицију између Запада и Истока у оквиру доктрине „вишеструког сврставања“, наглашавајући да приступање БРИКС-у не значи напуштање НАТО-а или прекид веза са Западом.

        Политика БРИКС-а очитава се у заједничком ставу држава чланица из 2015. године, када је послата јасна порука у којој се истиче потреба за универзалним поштовањем правила и принципа међународног права, а одбацују се политика примене двоструких стандарда и стављање интереса једне државе изнад других, као што је то био случај од краја хладног рата и америчког успостављања „правила понашања“ у међународним односима. Присетимо се да је Збигњев Бжежинсĸи у књизи Велиĸа шаховсĸа табла упозоравао да би за америчĸу превласт у Евроазији најопаснији сценарио био стварање велиĸе ĸоалиције Кине, Русије и, евентуално, Ирана. Са тим у вези, Русија и Кина су више пута у последњих десетак година истицале да постојећи униполарни поредак мора да се промени. Москва и Пекинг управо делују у том смеру о чему сведоче бројни пројекти, јачање сопствених капацитета, међурегионално повезивање и сарадња и активно учествовање у глобалним процесима који се тичу свих држава света.

ФОТО: Russia in India X via Reuters Connect

БРИКС+ 2026. године

        Осамнаести самит БРИКС-а одржаће се 12. и 13. септембра 2026. године у Њу Делхију, након што је Индија 1. јануара преузела председавање са циљем да представи званичну тему овогодишњег скупа „Изградња отпорности, иновација, сарадње и одрживости“. Самит ће окупити лидере једанаест земаља, што је у тренутним геополитичким околностима веома значајно за даље усмеравање међународних процеса. Имајући у виду главни мото скупа, стичем утисак да БРИКС шаље јасну поруку о заједничком јачању капацитета и припреми за нови међународни поредак. Треба нагласити да Индија има све важнију улогу, будући је ово четврто председавање Самитом са веома запаженим активностима у секторима политике, безбедности, економије, финансија и међудржавне сарадње. Осим тога, на Самит долази и кинески председник Си Ђинпинг, што ће бити прва посета Индији након седам година и неколико међудржавних спорова и тензија.

        Геополитичке околности у којима се Самит одржава веома су сложене и да бисмо их разумели, морамо да узмемо у обзир бројне факторе. Прво, када говоримо о унутрашњој организацији БРИКС-а и разликама које постоје међу државама чланицама, треба да имамо у виду њихове интересе и мотиве за чланство. Мишљења сам да Русија и Кина виде БРИКС као противтежу западним организацијама, односно Сједињеним Државама и да је то вид институционалног балансирања у међународним односима. Друге државе, попут Бразила и Јужне Африке виде организацију БРИКС као заштиту од потенцијалних претњи у променљивом глобалном поретку. Као што сам приказао у претходним редовима, од почетка руско-украјинског рата и све интензивније политике притисака коју пратимо у међународним односима, можемо да пратимо веће интересовање држава за чланство у БРИКС-у или пак стицање статуса партнерске државе. Тај тренд се не дешава јер Русија, Кина и Индија слабе, напротив, многе државе света управо од поменутих земаља очекују да ће играти важну улогу у наступајућем мултиполарном поретку, те је сврставање у тренутним околностима вођено и идејом о институционалној заштити коју им БРИКС може пружити.

Мишљења сам да Русија и Кина виде БРИКС као противтежу западним организацијама, односно Сједињеним Државама и да је то вид институционалног балансирања у међународним односима

        Следећи важан фактор тиче се става америчке администрације према организацији БРИКС. Амерички председник Доналд Трамп прогласио је БРИКС антиамеричком организацијом и инсистирао је на царинском притиску од сто одсто државама које би покушале да замене долар као валуту. Индија је покушала да се огради, наводећи да не води политику напуштања долара, али то није спречило Вашингтон да у августу 2025. године уведе царине на индијску робу од педесет одсто. Ефекат тог притиска убрзо је резултирао договором Вашингтона и Њу Делхија. Индија се обавезала да ће смањити увоз руске нафте и да ће купити америчку робу у вредности од 500 милијарди долара у периоду од пет година. Иако још увек није званично отпочела реализација споразума, јасно је да Индија истовремено покушава да преговара са САД и да председава БРИКС-ом.

ФОТО: IMAGO/Hindustan Times via Reuters Connect

        Неизоставан фактор јесте рат у Ирану од 28. фебруара 2026. године. Проблем унутар БРИКС-а јесу подељени ставови, посебно између Ирана, са једне стране, и Саудијске Арабије и Емирата, са друге стране. То смо могли да видимо на састанку БРИКС-а у мају ове године, када је ирански министар спољних послова оптужио Емирате за учешће у агресији. То је оптерећујући проблем за организацију и питање је да ли лоши односи између муслиманских држава могу бити превазиђени. Четврти фактор тиче се односа Индије и Кине, који улази у позитивнију фазу након бројних проблема претходних година. Обновљени су директни летови између две државе, Индија је у марту 2026. године ублажила ограничења за кинеске инвестиције, а крајем августа одржана је нова рунда преговора по питању границе. Пети фактор је руско-украјински сукоб, који је приказао јасну поделу света на два супротстављена блока и довео је до јачања веза на тлу Евроазије и у БРИКС-у. То нам потврђује тезу да су притисци и интервенције САД у различитим деловима Евроазије довели до побољшања односа између Индије и Кине, као и јачања партнерства између Русије и Кине. Уколико се присетимо речи Бжежинског, јасно нам је да су САД учиниле оно што им ни у ком случају није био стратешки циљ. Мишљења сам да многе државе увиђају те промене и да је због тога интересовање за БРИКС порасло последњих година.

        Напослетку, сматрам да ће самит у Њу Делхију бити покушај водећих сила БРИКС-а да превазиђу објективне проблеме са којима се организација суочава након проширења чланства, посебно када је реч о кључним питањима по којима постоје неслагања. Између осталог, идеја је да се пронађе решење за слободну пловидбу које ће прихватити и Техеран и Абу Даби. Осим тога, долазак председника Путина и Сија у Индију приказује значај самита и питања која су на дневном реду. Главне теме самита фокусиране су на економску дедоларизацију кроз развој заједничке платне инфраструктуре „BRICS Pay“ и јачање трговине у националним валутама, уз истовремено промовисање индијског модела дигиталне јавне инфраструктуре и сарадње у области вештачке интелигенције. Такође, лидери ће разговарати о осигурању отпорности ланаца снабдевања храном, енергентима и критичним минералима, координацији заједничке зелене транзиције и реформи глобалних институција попут Савета безбедности УН-а, са посебним акцентом на интеграцију нових чланица унутар проширеног блока. Будућност организације и њихова способност да одговоре на ове сложене теме зависиће од интереса држава чланица и њихових тежњи да заједничке циљеве и настојање ка преобликовању светског поретка ставе изнад унутрашњих неслагања и личних геополитичких визија.