Од покрета Несврстаних до ЕКСПО 2027

Саговорник нашег недељника говори о односима Србије и Индонезије, као и о дугогодишњем пријатељству две земље које се додатно јача кроз економску сарадњу, иновације, образовање, туризам и културну размену

У ексклузивном интервјуу за Српски недељник Компас, поводом Дана Независности Републике Индонезије, Његова екселенција Андреано Ервин говори о седам деценија дипломатских односа, развоју трговинске сарадње и новом замаху партнерства двеју земаља

Ваша екселенцијо, започели сте свој мандат у Београду у јулу прошле године, непосредно након обележавања седам деценија дипломатских односа наших земаља, што је крунисано и заједничким издањем поштанских марака које спајају наше традиције. Како видите симболику овог јубилеја и са каквом визијом настављате свој рад у Србији?

Седамдесета годишњица наших дипломатских односа била је више од пуког осврта на прошлост – била је то прилика да потврдимо пријатељство изграђено на међусобном поштовању, солидарности и истоветним вредностима. Заједничко издање поштанских марака то је изванредно дочарало: две нације, географски удаљене на мапи света, али повезане историјом, које и даље проналазе нове начине за изградњу мостова између својих народа и култура. Те марке носе и стварно значење. Оне делују и као мали амбасадори – опипљив, свакодневни предмет који може да путује преко граница и кроз генерације, сведочи о пријатељству Индонезије и Србије, буди радозналост о нашој заједничкој историји, па чак и указује на будуће области сарадње. Од доласка у Београд, искрено ме је одушевило колико су српске институције и грађани срдачни и отворени. То ме је уверило  да наш однос и даље носи огроман, неискоришћен потенцијал. Моја визија је да наше дугогодишње пријатељство претворимо у динамичније партнерство – оно које јача економску сарадњу, иновације, образовање, туризам и културну размену, уз очување међусобног поштовања које је одувек дефинисало односе Индонезије и Србије. Верујем да нашу сарадњу не би требало да меримо само заједничком историјом, већ оним што заједно градимо за будуће генерације.

Нашу сарадњу не би требало да меримо само заједничком историјом, већ оним што заједно градимо за будуће генерације

Односи између Србије и Индонезије имају дубоке корене још из времена покрета Несврстаних и блиске сарадње председника Тита и Сукарна. Како у данашњем времену великих геополитичких превирања и брзих технолошких промена можемо да ревитализујемо ово историјско партнерство и ојачамо улогу наших земаља у залагању за стабилност и праведнији светски поредак?

Индонезија и Србија деле богату историју у оквиру покрета Несврстаних, од Конференције у Бандунгу 1955. године, где је покрет идејно рођен, до формалног утемељења и првог самита у Београду 1961. године. Председници Сукарно и Тито, као оснивачи Покрета, доследно су заговарали  бандуншке принципе, залажући се за миран и просперитетан свет, као и за праведније међународне односе. Данашњи глобални поредак убрзано се мења ка фрагментисаном и мултиполарном свету, а последице су очигледне: осетљиви ланци снабдевања, нестабилне цене енергената, економски потреси, све дубљи социјални раздори и пољуљано поверење у међународно право и систем заснован на правилима. Да би се суочиле са овим изазовима, Индонезија и Србија треба да оживе своје историјско партнерство заједничким наступом у мултилатералним форумима, заговарањем реформе УН и Циљева одрживог развоја, афирмацијом принципа из Бандунга, промовисањем инклузивног мултилатерализма и поштовања међународног права, као и подстицањем праведног економског развоја који, уједно, преваизлази и дигитални јаз.

Србија је направила историјски корак приступањем Споразуму о пријатељству и сарадњи у Југоисточној Азији у оквиру организације Асоцијације нација Југоисточне Азије, чији је Индонезија кључни стуб. Шта овај споразум конкретно доноси српским привредницима и како Индонезија може помоћи Србији да постане препознатљивији партнер у вашем региону?

Индонезија је подржала приступање Србије Споразуму о пријатељству и сарадњи, а овај историјски акт потписан је на четрдесет и трећем заседању Асоцијације нација Југоисточне Азије (АСЕАН) у Џакарти 2023. године. То је била прекретница и знак све већег ангажовања Србије у Југоисточној Азији. Према подацима Међународног трговинског центра, укупна робна размена између Србије и држава чланица овог савеза достигла је 1,16 милијарди долара у 2025. години. Овај износ обухвата око милијарду долара српског увоза и 160,7 милиона долара извоза у тај регион. С обзиром на то да је ова регионална организација на путу да, до 2030. године, постане четврта највећа економија света, јачање економских и политичких веза са овим блоком јасно представља витални интерес за Србију. Приступање овом споразуму поставило је темеље за снажнија пословна партнерства и веће економске прилике. Као водећа економија овог блока, Индонезија тежи да послужи као мост за српске компаније које истражују ово тржиште. Подстичемо ближе повезивање пословних заједница, веће учешће на трговинским сајмовима и инвестиционим форумима, као и чвршћу сарадњу привредних комора. Овим конкретним корацима Србија ће изградити препознатљивије и поузданије  партнерство широм Југоисточне Азије.

Као водећа економија Југоисточне Азије, Индонезија тежи да послужи као мост за српске компаније које истражују ово тржиште

Билатерални односи наших земаља су на историјски високом нивоу и прожети дубоким пријатељством, али економски потенцијали још увек нису у потпуности искоришћени. У којим секторима видите највеће шансе за привлачење индонежанских инвестиција у Србију и како можемо подстаћи интензивнију размену између наших привредних комора?

Наше политичке везе су на историјски највишем нивоу, али индонежански производи и даље нису довољно присутни на српском тржишту, што представља област у којој постоји значајан простор за напредак. Активно радимо на довођењу врхунских индонежанских брендова и подстичемо наше водеће компаније да успоставе директне контакте, чиме би Србија постала стратешко упориште за читав регион. Како бисмо то постигли, неопходно је да наше привредне коморе делују као стратешки привредни замајац, унапређујући структурирани дијалог и боље умрежавање чиме би приватни сектор, ослањајући се на већ снажне темеље у специфичним робним сектроима, постао главна погонска снага заједничког просперитета. Заједнички смо опредељени за то да наше дубоко пријатељство преточимо у конкретно и обострано корисно економско партнерство.

Недавно је у Србији представљен програм сарадње у индустрији палминог уља између Индонезије, Малезије и Србије. Како видите даљи развој укупне трговинске размене и које индонежанске производе бисте волели да видите заступљеније на српском тржишту?

Напредак у области одрживе индустријске сарадње, посебно у сектору палминог уља, представља праву прекретницу у нашем растућем економском партнерству. Традиционалне сировине ће увек бити важне, али наш циљ је диверзификација ка размени производа више вредности што одражава степен модернизације обе наше економије. Препознајемо снажан потенцијал у индонежанским производима који већ освајају тржиште Србије. Волели бисмо да видимо већу заступљеност нашег технички спецификованог природног каучука, чији је извоз порастао за скоро 500% (према подацима  Међународног трговинског центра) последњих година, као и наше веће присуство у области савременог текстила, спортске обуће и наменске одеће. Такође, настојимо да понудимо више прерађене хране високе вредности, као што су припремљена риба и специјализована уља, што одражава врхунски квалитет индонежанског извоза. Наш циљ је да ускладимо динамичне производне капацитете Индонезије са све израженијом улогом Србије као регионалног технолошког и био-иновационог чворишта. Продубљивањем институционалних веза и директним пословним ангажовањем, наше историјско пријатељство можемо претворити у уравнотежен, отпоран и обострано користан економски однос.

ФОТО: Уступљена фотографија

Београд и Србија се интензивно припремају за тренутак када ће бити домаћини изложбе EКСПO 2027, а изузетно нас радује што је Индонезија званично потврдила своје учешће на овој престижној манифестацији. На који начин Индонезија планира да представи своју богату културу, традицију и технолошка достигнућа под слоганом „Игра(ј) за човечанство”?

Захвални смо на званичном позиву да Индонезија узме учешће на Специјализованој изложби ЕКСПО у Београду, која ће се одржати од 15. маја до 15. августа 2027. године. Најсрдачније честитамо Србији на домаћинству овог престижног догађаја, уједно и прве такве манифестације на простору Западног Балкана. Тренутно приводимо крају наше интерне припреме и процес избора овлашћеног представника који ће формално координирати наше активности. Верујемо да ће одлука бити донета убрзо, што ће Индонезији омогућити пун и делотворан ангажман у свим аспектима програма.

У Србији већ дуги низ година активно ради Друштво српско-индонежанског партнерства „Нусантара“, које окупља бивше стипендисте, дипломате и уметнике. На који начин Амбасада планира да подржи овакве иницијативе грађанског повезивања и да ли су у плану нови културни фестивали у Београду и другим градовима?

Организације попут Друштва српско-индонежанског пријатељства „Нусантара“ имају непроцењиву улогу у јачању пријатељства између наше две земље. Дипломатија је најделотворнија када превазилази оквире државних институција и када је прихвате сами грађани. Амбасада изузетно цени посвећеност бивших стипендиста, уметника, академика и љубитеља културе који су допринели изградњи трајних веза између наших народа. Остајемо посвећени пружању подршке културној размени, образовној сарадњи, програмима учења језика, јавним предавањима, изложбама, филмским пројекцијама, гастрономским манифестацијама и уметничким наступима. Такође, тежимо да промовишемо индонежанску културу изван Београда кроз сарадњу са универзитетима, локалним самоуправама и установама културе широм Србије, како би више људи имало прилику да упозна изузетну разноликост Индонезије.

ФОТО: Видоје Манојловић

Упркос географској удаљености, интересовање за туристичка путовања и упознавање природних лепота обе земље је у порасту. Које кораке, у сарадњи са туристичким организацијама, сматрате кључним како би се Србија боље позиционирала на индонежанском тржишту, и шта би српски туристи обавезно требало да посете у Индонезији изван већ светски познатог Балија?

Туризам је један од најефикаснијих начина за зближавање народа. Да бисмо привукли више посетилаца из Индонезије у Србију, верујем да су нам потребне интезивније промотивне активности, чвршћа сарадња између туристичких агенција, медијска партнерства и јачање дигиталног маркетинга. Студијска путовања за туристичке раднике и новинаре, такође, могу направити значајну разлику у подизању видљивости. Што се тиче Индонезије, Бали остаје једна од најомиљенијих светских дестинација, али наша земља има још толико тога да понуди. Срдачно бих препоручио Џогџакарту због њеног величанственог културног наслеђа, древне храмове Боробудур и Прамбанан, задивљујуће пејзаже Лабуан Баџа и Национаног парка Комодо, острва Раџа Ампат, вулканске пределе планине Бромо, богату традицију Тораџе у Јужном Сулавесију, као и прашуме Калимантана и Суматре, које су дом изузетне биолошке разноврсности. У Индонезији, свако острво има своју причу.

Дипломатски живот доноси и прилику за блиско упознавање локалног начина живота. Будући да сте већ извесно време у нашем главном граду, како вам се допада живот у Београду, да ли сте имали прилику да пробате неки специјалитет српске кухиње који вас је посебно одушевио?

Београд је на мене оставио диван утисак. То је град фасцинантне историје, живог културног живота и, пре свега, изузетно гостољубивих људи. Истински сам уживао у истраживању његових историјских знаменитости, музеја, шеталишта уз реку и живописних јавних простора. Што се тиче српске кухиње, имао сам задовољство да пробам многа традиционална јела. Посебно уживам у ћевапима и свежем пециву, а почео сам да ценим и однос који Срби имају према кафи – то ме подсећа на то колико обе наше културе вреднују пријатељство и разговор. Храна има јединствену моћ да зближава људе, и мислим да је гастрономска дипломатија један од најлепших облика културне размене.

Посебно уживам у ћевапима и свежем пециву, а почео сам да ценим и однос који Срби имају према кафи — то ме подсећа на то колико обе наше културе вреднују пријатељство и разговор

За крај, када се једног дана осврнете на свој мандат у Београду, шта је оно што бисте највише волели да остане као ваше главно дипломатско и лично наслеђе у односима Србије и Индонезије? Ако на крају свог мандата будем могао да кажем да су Индонезија и Србија ближе повезане – не само на нивоу влада, већ кроз јаче пословне везе, академску сарадњу, културну размену, туризам и искрена пријатељства – сматраћу своју мисију успешном. Дипломатија се, у својој суштини, своди на изградњу мостова међу људима. У све повезанијем свету, дипломатија мора бити градитељ веза, које изнад свега вреднују сарадњу и међусобно разумевање. У том духу, надам се да ће будуће генерације Индонежана и Срба једне у другима видети не само као удаљене партнере већ и пријатеље од поверења који заједно раде на миру, просперитету и праведнијем светском поретку. Верујем да би то било највредније наслеђе које један дипломата може да остави.