Од улице на којој се некад гањала лопта до актуелног Мундијала, легенда Црвене звезде и нашег фудбала Душан Савић говори о нестанку великих играча, Србији која прерано продаје своју децу и свету у којем тржиште све више одређује правила игре
А у Лондону – мук! Ову реченицу из култног филма Муње зна сваки фудбалски фан у Србији, а зна и на кога се односи. Јер у овој земљи било је добрих фудбалера, одличних фудбалера, мајстора фудбала, али један и једини – Дуле Савић. Или коме је драже, Ду-ле Са-вић!
Некадашња деветка Црвене звезде и фудбалске репрезентације Србије, чија мајсторија из утакмице с Арсеналом 1978. године на култном Хајберију и данас сакупља милионе прегледа на Инстаграму и Тиктоку, у првој реченици разговора за Српски недељник Компас, прилично изненађујуће, каже:
– Не мислим да је ово Светско првенство донело нешто ново. Нити сам га гледао са оном страшћу као некада.
А када то каже човек који је цео живот провео у фудбалу, брзо постаје јасно да не говори само о једном првенству, већ о много већој промени. О томе како је игра коју је волео постала нешто друго.
Према његовом мишљењу, данашњи проблем није у томе што су фудбалери слабији него некада. Напротив. Никада нису били физички спремнији, нити су имали више знања, савременију медицину и услове за рад какве имају данас.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које ће се наћи на киосцима у четвртак 16. јула, можете да прочитате цео текст "Како смо престали да играмо лопту и почели да тренирамо фудбал".
