Небојша Крстић: Влада за прљаве задатке

Србија је добила нове господаре, али још није сазнала ко њима господари. Док се политички дилетанти спремају да преузму институције, у иностранству се, по свему судећи, већ припрема списак захтева. На њему неће бити ни бољег живота, ни већих плата, ни јефтиније енергије. Биће само оно што претходна власт није хтела да испоручи

Вучић је већ у пола 10 признао губитак избора. На лицу је имао израз човека коме огроман терет пада с леђа, али и особе која тачно зна шта све сада следи, због чега није нимало срећан.

За то време блокадери славе: они на улици не знајући за шта су тачно гласали, а они у стожеру „крваве шаке“ не знајући шта их чека.

Кренимо редом, од Вучића. Њега чека наставак боравка у опозицији. Сама та позиција му неће бити страна јер је опозиционар био дуже него што је провео на власти. Седамнаест година је покушавао да сруши различите режиме у два периода, оном Милошевићевом и оном ДОС-овом после 2000. Сам боравак у опозицији има својих предности. Одједном ниси крив за оно што се дешава. И одједаред ти постанеш онај који с неподношљивом лакоћом за све што се дешава изричеш оптужбе на адресу власти. Међутим, онај тешки део који Вучића чека јесте програм који ће линч-руља, која је у недељу увече постала власт, желети и да спроведе у дело. А једини програм биле су претње силовањем, јахањем и насилним реваншизмом. Тако да ће за Вучића и његове бити важно да остану компактни и одупру се насиљу које из фазе ванинституционалног и субверзивног кршења Устава и закона и спонзорисане деструкције институција, од понедељка постаје државна политика. Куриозитет каквог досад нисмо имали у вишестраначком искуству јесте чињеница да од данас у Скупштини имамо већину, значи, више од 130 посланика, од којих су сви до једног потпуни политички дилетанти. Неко ће рећи да смо то имали и 1990, али ја се бојим да је онај сазив био Дом лордова у односу на овај који смо добили.

Нажалост по блокадере, нисам сигуран да ће победници имати превише времена за опијање, силовање и јахање. Већ за само неколико дана, у петак, 30. октобра, Србија ће морати да, као и сваког петка, добије нове цене дизела и бензина

Нажалост по блокадере, нисам сигуран да ће победници имати превише времена за опијање, силовање и јахање. Већ за само неколико дана, у петак, 30. октобра, Србија ће морати да, као и сваког петка, добије нове цене дизела и бензина. Ове досадашње биле су субвенционисане и доношене с циљем одржавања социјалног мира и утиска о стабилности Србије у мору нестабилности којим је окружена. Нисам сигуран да ће влада у техничком мандату више марити за те факторе и предвиђам да ће цене прилагодити светским тржишним условима. Биће то први тренутак који ће слављенике подсетити да свака одлука има своје последице.

Они који су богато спонзорисали „обојену револуцију“ у Србији желеће да награде своје штићенике. Предвиђам да ће им врло брзо, у року од неколико недеља, одобрити отварање фамозног кластера три. Оног за чије отварање је Србија одавно остварила све техничке услове, али не и политичке које је Вучић упорно одбијао. Већ видим како Холандија, Немачка и неке друге земље ЕУ које су блокирале напредак Србије ка ЕУ наједном уочавају да су се остварили сви услови за српску конкурентност и инклузивни раст.

Међутим, ова награда новој блокадерској власти биће пропраћена захтевом за увођење санкција Русији. Ово ће се, наравно, десити после конституисања Скупштине и после изгласавања нове владе, а све то мораће, овај пут, да се деси у рекордном року јер налогодавци неће имати стрпљења. А стрпљења неће имати ни јахачи и силоватељи жељни могућности да обнашају власт у пуном капацитету и реформишу Србију по својим мерама.

Дакле, Ана Брнабић, в. д. председника, већ за који дан расписаће председничке изборе. Биће то прилика да се блокадери први пут покошкају око свог кандидата. Ако већ нису (а чујем да јесу). Такође, од в. д. председнице Србије биће (с правом) захтевано да врло брзо обави Уставом прописане консултације са Срдановићем, Вучићем и са пар мањинских странака које су успеле да уђу у Скупштину те да Срдановићу повери премијерски мандат. Или Шошкићу. Или неком тренутачно непознатом ког стожер хрватске службе засад држи у шеширу. То су, значи, техничке заврзламе које Вучић неће опструирати јер је и њему у интересу да блокадери што пре постану официјелна власт како би што пре могао да официјелно почне да их руши.

У тренутку кад неки Срдановић окупи свој кабинет, прво што ће урадити биће увођење поменутих санкција Русији после којег ће уследити поменуто отварање кластера као награда за послушност. На несрећу по власт и грађане Србије, зима је практично почела, а цене руског гаса нису регулисане дугорочним уговорима, тако да ће већ у јануару, предвиђам, паралелно са усклађивањем српске спољне политике са европском, доћи до усклађивања цене руског гаса са светским. Корисници гаса, који данас славе по улицама, наћи ће се у другом енергетском шоку. Биће то после нафтног шока следећи моменат у ком ће разумети да бенефити које су имали протеклих 12 година нису пали с неба, већ су били последица крвавог рада човека ког су без иједног разлога прогласили за архетипско зло. Нажалост по Србију, у шоку ће се наћи и сви инвеститори који су као један од мамаца за отварање својих фабрика у Србији, а не у Румунији или Словачкој, имали ниску цену гаса. Па ће то, бојим се, драматично утицати на повећање незапослености, што елитне блокадере, који одувек живе на терет државе, неће одмах погодити.

Када се стишају изборне страсти и када нови политички актери преузму своје кабинете, историја ће дати свој коначни суд

Потом долази на ред главно, оно због чега је Србија на мети спонзора и организатора „Крваве шаке“, не последњих 20 месеци, него 10 година у ужем смислу, а више деценија уназад, у ширем смислу, дакле, Косово.

Кренуће тако што ће Курти, један од добротвора „Крваве шаке“, олабавити терорисање Срба чиме ће смањити за њега врло болан притисак Америке. Потом ће рећи како је време да се настави дијалог Београда и Приштине који је био „немогућ због природе режима балканског Путина“. Па ће се у Бриселу срести Курти и неки од Срдановића. Па ће се у веома брзом року договорити о пуној имплементацији Охридског споразума. Па ће Србија по хитном поступку престати да спречава Косово да уђе у међународне организације, од којих је најважнија она лоцирана у згради на Ист Риверу. То ће бити point of no return.

Ово ће све морати да се деси у року од само неколико следећих месеци зато што је стожер служби које су оркестрирале вишегодишњу Вучићеву бруталну хитлеризацију свестан да друштванце које су изабрали да води Србију има век трајања попут осиромашеног уранијума: токсичан је, али кратког времена полураспада, док опозиција, коју је Србија јуче добила, није. Зато ће поменуте службе наставити да „јашу“ Вучића, док паралелно бичују нову власт да испостави „резултате“.

И, наравно, ти резултати ће им бити испостављени. Кад Косово буде отклонило Србију као препреку за улазак у УН, никакво друго формално признање неће им више бити потребно.

И тиме ће вишегодишњи напори Немачке и њихових западних колега бити крунисани. Те земље неће провести ниједан минут мислећи о последицама које ће испуњење прљавих задатака нове владе имати по Србију и њено друштво. На нашу несрећу, о томе неће марити ни маскирани хероји који данас славе своју велику победу.

Постоји само један човек који ће бити свестан минског поља на коме су српско друштво и Србија и који ће, ако не буде физички спречен, и у том тренутку покушавати да спасе Србију, њену државност и стабилност. А то је управо онај за ког су Шолакови стручњаци годинама тврдили да не може бити уклоњен на изборима и који ће се за власт држати и зубима и ноктима, а који се, у реалности, понашао као џентлмен и који је признао пораз пре него што је све гласове пребројала Републичка изборна комисија.

Пред Србијом је, поштовани читаоче, период великих нестабилности и неизвесности. Милион и седамсто хиљада гласова за Вучићеву листу, као и њен носилац, једина су нада да мрак који је упаљен у недељу увече неће прогутати све.