Филип Грбић: Јакобински дух савремене левице

Српска политичка драма би се одавно завршила да је којим случајем на власти остао амерички камен за купус, Џо Бајден. Убедљива победа тзв. Студентске листе на парламентарним изборима треба да збрише последње атрибуте наше политичке суверености

Амерички историчар Виктор Дејвис Хенсон недавно је за Њујорк пост писао о томе како је јакобински дух обузео савремену левицу. Померање Демократске партије улево избацило је из равнотеже политички дуопол који је стабилно владао Америком добрих 160 година. Повратак историје учинио је да идеолошке супротности престану да буду тривијалне. Политичког неистомишљеника више није довољно победити. Потребно је да он буде уништен.

Позивање на елиминацију Доналда Трампа постало је ствар бонтона међу острашћеним америчким јакобинцима. Сврха употребе етикете „фашиста“ послужила је као сигнал за екстремне елементе да је допуштена, па чак и пожељна, употреба свих средстава у настојањима да се Трамп заустави. Психолошки праг толеранције на употребу насиља у политици подигнут је веома високо у свести левичара и либерала.

Доналд Трамп је доживео политички прогон без преседана у новијој америчкој историји. Као да бројне истраге, оптужнице и монтирани процеси нису били довољни, наређена је полицијска рација у његовој приватној резиденцији у Мар-а-Лагу. Агенти ФБИ ушли су и у приватне одаје његове супруге Меланије. Претресали су ормаре, па чак и фиоке с доњим вешом прве даме Сједињених Држава. Незапамћено бешчашће.

Најмање пола милиона досадашњих апстинената у Србији проценило је да ће се наша национална драма завршити једном када предају власт скупини опскурних индивидуа

Демократе су на сваки начин покушавале да злоупотребе правосуђе како би онемогућили најпопуларнијег политичара да се икада више кандидује на председничким изборима. Трампови најближи сарадници, попут Стива Бенона, осуђивани су на затворске казне, а стотине његових присталица биле су дословно утамничене после шестојануарског протеста на Капитолу.

Најутицајнији медији америчких обалских елита водили су бесомучне кампање жигосања Трампове личности: фашиста, монструм, лопов, педофил, манијак, убица… У тој прегрејаној атмосфери било је питање дана када ће неко да повуче обарач. Тако је и било. Трамп је преживео атентат у којем је био рањен и право је чудо како је уопште остао жив. Леволиберална јавност је на вест о покушају убиства реаговала или равнодушно или с нескривеном жалошћу што се атентат завршио неуспехом.

Многи би после таквог искуства заказали конференцију за штампу и изјавили нешто у стилу: „Након саветовања са својим сарадницима донео сам одлуку да се ипак повучем из изборне трке и проведем остатак живота с породицом…“

Уцењени новим претњама блокада школа, факултета, улица и обећањем још дубљих раздора, Срби су подржали на изборима камен за купус

После свега што је преживео, нико му не би замерио да је донео такву одлуку. Трамп је могао да проведе мирне дане старости са децом и унуцима у својој раскошној вили на Флориди. Уместо тога, одлучио је да се бори. Да буде штит који брани хришћанску, радничку, конзервативну Америку од охолости и паклене мржње урбаних, обалских елита.

Демократе никако да науче лекцију. Сваки њихов покушај да униште Трампа доприносио је његовом још убедљивијем политичком успеху. Уместо да изврше темељну самокритику и преиспитају своју стратегију, Демократе су почеле још више да попуштају под притисцима леве фракције унутар партије, чиме су само додатно распламсали опасне, јакобинске страсти.

Посматран из перспективе Хегелове филозофије историје, Доналд Трамп би могао да се схвати као један од оних чудноватих агената Светског духа посредством којих историја остварује своје циљеве чак и онда, или поготово онда, када сами ти агенти нису свесни ових циљева. Трамп је сујетан, славољубив, често вулгаран, дефинитивно није човек беспрекорног морала. Међутим, Светски дух, према Хегелу, не бира моралне величине, него се управо служи људским страстима како би укинуо превазиђене облике живота. Зато је Трампова груба и непредвидљива природа била потребна да би се оголиле противречности либералног поретка који је партикуларне интересе једне моћне интернационалне класе наметнуо целом свету као универзално добро. Појава Трампа је својеврсна објава да је том поретку истекло време.

Не пишем ово због Америке него због Србије. Из угла конзервативне политике, добили смо Америку али смо Србију изгубили. Поређење светског хегемона и мале европске земље има своје границе. Српска политичка драма би се одавно завршила да је којим случајем на власти остао амерички камен за купус, Џо Бајден.

Убедљива победа тзв. Студентске листе на парламентарним изборима треба да збрише последње атрибуте наше политичке суверености. У Америци су 2020. године милиони претходно аполитичних бирача изашли из апстиненције само да би се национална драма напокон завршила, то јест да би коначно престали улични сукоби, убиства, прогони, сејање мржње по расној основи итд.

Тако је и најмање пола милиона досадашњих апстинената у Србији проценило да ће се наша национална драма завршити једном када предају власт скупини опскурних индивидуа. Уцењени новим претњама блокада школа, факултета, улица и обећањем још дубљих раздора, Срби су подржали на изборима камен за купус.

Амерички камен за купус, Џо Бајден, институционализовао је нове облике сегрегације. Принцип једнакости грађана замењен је идеологијом расног идентитета, квотама и програмима инклузије. Невоља с камењем за купус јесте у томе што вакуум њихове неспособности по правилу испуне острашћени идеолози који за спровођење радикалних агенди не сносе никакву одговорност пред народом. Америка се од тога опоравила. Верујем да ће се и Србија опоравити.

Не заборавите да је Александар Вучић и после ових избора убедљиво најпопуларнији политичар у земљи. Обожаван и омражен. Баш као Доналд Трамп.