Филип Грбић: Немачка дисциплина

Немство је данас најжилавије управо у источним покрајинама. Испоставило се да је совјетски окупациони режим, уз све непријатности које прате живот под спољашњом репресијом, заштитио источне Немце од духовне некрозе карактеристичне за англосаксонски либерализам

       Кинези Немачку зову „земљом врлине“ (Déguó). Немачки карактер доказује да дисциплина није безусловно врлина. Разуме се да без постојаног труда не могу да настану индустријски успеси, научна открића нити врхунска уметничка дела, све оно по чему су Немци познати у свету. Па ипак, тешко је хвалити немачку радну етику без извесног осећања нелагодности. Има нечег чудовишног у неспособности Немаца да успоставе здраву иронијску дистанцу према захтевима владајуће идеологије. Кад смо већ на терену политички некоректних уопштавања, могли бисмо да кажемо да су Немци, из угла власти, захвалан народ, за разлику од Срба. Многи се код нас упуштају у маштовите и претеране спекулације о узроцима српског неповерења према ауторитетима. Ма какав однос заузели према овој појави, њена фактичност је гвоздена. Срби с подозрењем, а понекад и с цинизмом, дочекују сваки захтев који долази „одозго“. У наше време се то најбоље уочава на примерима забране пушења, селекције отпада или афирмације нетрадиционалних облика сексуалности. Много је новца уложено у последњих двадесет и пет година у то да се Срби и у овим областима „понемче“, међутим, резултати су мршави.

Немци дисциплиновано спроводе у дело све што им се нареди. До јуче су с уживањем истребљивали друге народе, данас с уживањем поткопавају сопствени народ. Немачком карактеру је својствено то уживање у испуњавању заповести господара

       У лето 2015. године путовао сам по Баварској и Баден-Виртембергу како бих своје представе о „земљи песника и мислилаца“ поткрепио непосредним искуствима. Био сам у потрази за духом немачког романтизма. Посетио сам, између осталог, кулу на реци Некар у којој је Фридрих Хелдерлин провео своју другу, бесплодну половину живота.  Крајње одредиште ми је било село Тотнауберг на Шварцвалду. Тамо се налази скромна колиба у којој је Мартин Хајдегер написао своја најважнија дела. У градским музејима Минхена, Штутгарта и Фрајбурга запрепастиле су ме фотографије из четрдесетих година 20. века на којима се виде размере уништења чији је узрок било савезничко бомбардовање током Другог светског рата. Пошто су физички опустошили Немачку, англоамерички окупатори су још темељније спровели духовно пустошење западних покрајина. У то сам се лично уверио пошто сам тог лета посетио четири међусобно прилично удаљена града и том приликом био сведок чак три геј-параде.

       У години када је примила приближно милион миграната из муслиманских земаља, Немачка је демонстрирала своју тоталну потчињеност англоамеричком пермисивном капитализму. На минхенском Маријенплацу су ме тог спарног јулског дана дочекали брадати мушкарци с перикама на глави. Нашминкана лица, наглашене трепавице, мушка тела утегнута у гламурозне хаљине. Тако је моја потрага за романтичном Немачком започела с летком у руци на којем је писало Familie ist, was wir draus machen – „породица је оно што ми од ње направимо“. Недалеко од централног трга било је постављено озвучење. Наизглед сасвим безазлен призор: млади пију, пуше траву и ђускају, док активисти квир огранизација љубазно деле пропагандни материјал пролазницима. Најупадљивија је управо ова простодушност с којом Немци усвајају све што им се одозго потура. Човек не може а да не помисли да је исти тај Минхен важио за престоницу националсоцијалистичког покрета. С истим ентузијазмом с којим Немци данас каче на прозоре rainbow заставе, не тако давно качили су заставе са свастикама и Хитлерове портрете. Немци дисциплиновано спроводе у дело све што им се нареди. До јуче су с уживањем истребљивали друге народе, данас с уживањем поткопавају сопствени народ. Немачком карактеру је својствено то уживање у испуњавању заповести господара.

       Источни Немци су у том погледу боље прошли. Берлин не рачунам. Можда чак и више од других светских метропола, Берлин је отцепљен од своје земље. Завидели су источни Немци својим западним сународницима на слободи кретања, роби широке потрошње, добрим аутомобилима. Па ипак, немство је данас најжилавије управо у источним покрајинама. Испоставило се да је совјетски окупациони режим, уз све непријатности које прате живот под спољашњом репресијом, заштитио источне Немце од духовне некрозе карактеристичне за англосаксонски либерализам.   

       У недељу, 6. септембра, биће одржани избори у савезној покрајини Саксонији-Анхалт. Алтернатива за Немачку је у последњих пет година удвостручила своју популарност међу бирачима. Према веродостојним прогнозама, ова релативно млада партија ће први пут бити у прилици да формира власт у једној савезној покрајини. До сада је АфД показао да је у стању да победи на изборима, међутим, ова конзервативна партија налази се у сличној ситуацији у којој је била Српска радикална странка двехиљадитих година. Ужива највеће поверење бирача али око ње је направљен „заштитни зид“ (Brandmauer) који забрањује партијама естаблишмента да праве коалиције са Алтернативом на било ком нивоу.

У случају историјске победе, АфД ће управљати полицијом, просветом и културом у федералној јединици средње величине

Захваљујући федералном устројству, немачке покрајине имају значајне атрибуте суверености. У случају историјске победе, АфД ће управљати полицијом, просветом и културом у федералној јединици средње величине. Међутим, у послератно уређење Немачке такође је уграђена и тзв. Служба за заштиту Устава која у суштини представља обавештајну агенцију чији је главни задатак да надзире унутрашње опоненте либералне демократије. Покрајински огранак ове службе је већ означио АфД као партију с „доказаним десно-екстремистичким тежњама“. Поред институционалних покушаја криминализације конзервативне опозиције, у Немачкој је такође у току и непрестана медијска кампања блаћења ове партије. Број насилних напада на припаднике АфД-а расте из године у годину. Највећу опасност за Немце представљају њихов легализам и склоност субординацији. У годинама које предстоје, Немачка ће одлучивати о томе да ли је способна да се ослободи англоамеричког утицаја. Рат у Украјини обелоданио је у којој мери се интереси Берлина не подударају с интересима Лондона и Вашингтона.