На биралиштима је поражен СНС, али исход избора не решава питање ко ће убудуће одређивати државни курс. Уколико нова власт прихвати лустрацију као средство политичког обрачуна, а регионализацију као пут слабљења централних институција, последице ће трајати знатно дуже од њеног мандата
Док је већина европских земаља хитала ка уједињењу које је озваничено 1992. године у Мастрихту, а исток Европе се убрзано припремао да свој суверенитет уместо Москви поклони Бриселу, Србија је изабрала национални пут. О томе шта је даље било не треба трошити речи.
Данас, када у већини европских земаља јачају националне партије, а становништво тражи заштиту под скутом националне државе, Србија је одлучила да свој суверентитет жртвује да би се прикачила за бриселски воз који напушта и немачка локомотива – ако се тако могу тумачити речи канцелара Мерца да су „европљани изгубили поврење у политику ЕУ“.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
У тренутку, дакле, када све земље гледају како да заштите себе и своје грађане, Срби су своје поверење поклонили политичкој појави под називом „студентска листа“ коју ни они који је чине не могу да објасне шта је заправо. Њен изборни успех несумњиво је последица брижљиво изграђене представе да једино она, а не јалове опозиционе странке, може да сруши Александра Вучића.
Па, ипак, треба рећи да није свргавање власти био основни циљ тог политичког програма. То је била само нужна етапа на путу преобликовања српске спољне и регионалне политике какву је Вучић водио.
Испоставило се да је оно на чему су му завидели и што су поштовали и политички непријатељи постала његова рак рана. Брижљиво компонована и маестрално вођена спољна политика која би у 19. и 20. веку била ремек-дело, у ситуацији преобликовања односа светске моћи постала је терет. Приче о ауторитаризму, корупцији и свему осталом чему је свака власт склона послужиле су само за лакшу мобилизацију народа.
И шта сада? Сада Србија више неће имати сопствену спољну па самим тим ни унутрашњу политику, већ ће њено место и улога зависити од воље центара светске моћи чију ћуд смо већ имали прилике да осетимо.
Да би се онемогућила било каква поновна рестаурација суверенистичке политике, биће потребне персоналане и структурне мере. Персонално ће томе послужити механизам лустрације чије ће основни циљ бити да се онемогући политичко деловање заговорницима такве политке.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Структурно ће томе послужити програм регионализације који ће федерализовати Србију и онемогућити било какво будуће успостављање снажне централне власти која би могла да претендује на улогу регионалног лидера.
Поред тога, биће неопходно да се поткопају сви темељи српског националног идентитета – пре свега СПЦ. У том смислу занимљиво је да је један од првих наступа господина Радомира Саичића био везан за одређивање тога ко је од владика СПЦ достојан, а ко није за ту улогу. По систему завади па владај, нова власт ће покушати да цркву стави у положај који је имала у време комунистичке владавине.
Ови циљеви и механизми деловања реализоваће се у контексту транзиције власти која подразумева растакање садашње партијске архитектуре СНС и стварања нових политичких партија.
Сада Србија више неће имати сопствену спољну па самим тим ни унутрашњу политику, већ ће њено место и улога зависити од воље центара светске моћи чију ћуд смо већ имали прилике да осетимо
Уништавање партијске архитектуре СНС одвијаће се спонтано и стихијски, али и усмерено кроз фабриковање афера, судске поступке и медијски линч бивших руководилаца. Све то ће представљати параван иза којег ће се одвијати структурни процеси регионализације и поткопавања стубова националног идентитета, укључујући поред СПЦ и образовни и медијски систем.
Уништавање СНС као највеће опозиционе партије мора бити спроведено пре него што се створи нови вишепартијски систем. Он ће се створити из реда бивших странака и распадом такозване студентске листе. Али студентска листа ће остати стабилна група док се не заврше кључне промене које ће онемогућити повратак суверенистичке политике.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Из овог угла посматрано, чини се да нема никаквих изгледа да се било шта промени у догледној будућности.
Па, ипак, није тако. Као што то обично бива, клица промене посађена је већ у тренутку оствареног успеха. Промена политике коју тај успех подразумева довешће до промене односа према Русији и Кини, а економске последице тих промена довешће до социјалног бунта који ће извести исти они који су јуче рушили СНС власт.
Социјални бунт ће бити последица економског суноврата који ће доћи као последица промене спољне политике која ће се састојати у усклађивању спољне политике са политиком ЕУ.
Увођење санкција Русији, које је услов без којег се не може, довешће до повећања цене гаса, што је само по себи лоша вест. Гора од ње јесте та да ће западним, пре свега немачким компанијама то повећати трошкове производње у Србији.
Као што то обично бива, клица промене посађена је већ у тренутку оствареног успеха. Промена политике коју тај успех подразумева довешће до промене односа према Русији и Кини, а економске последице тих промена довешће до социјалног бунта који ће извести исти они који су јуче рушили СНС власт
Најважније од свега, однос према кинеским компанијама и инвестицијама битно ће се променити, што ће Кину натерати да прекине однос челичног пријатељства. Не треба притом заборавити да је Кина данас једини извор инвестиција које нису нужно повезане са профитабилношћу.
Наравно, ове промене ће бити снажно поздрављене и у Бриселу и у Вашингтону. Да ће осим похвала и лепих речи Србија имати још неке користи од Запада мало је вероватно.
Отварање поглавља биће цена за одустајање од националних интереса, укључујући и ускраћивање подршке Републици Српској.
Сви ови процеси довешће брже него што се очекује до притисака на власт, али то тада више неће ни бити битно. Много важније теме ће бити прихватање геј бракова и сукоби око квир културе.
