У фокусу пажње студентског митинга били су питање очувања српских институција на Косову и Метохији и терор који косовски режим спроводи према Србима који су тамо преостали. Позвани су говорници који су, што лирски што епски, говорили о значају Косова подилазећи националним осећањима Срба
Један британски новинар ми је пре извесног времена поставио сугестивно питање када ће доћи време да наше друштво чује глас ове младе генерације која је рођена након ратова деведесетих, која нема предрасуде попут њихових родитеља према БиХ и Хрватској и којој, на пример, Косово није темељ њиховог идентитета. Одговорио сам, према сећању, да његова претпоставка није реалистична и да се можда односи на део младих који живе првенствено у великим градовима, али да, генерално, Србија прати регионалне и европске трендове који показују да национално (десно) оријентисана идеологија добија на снази и ужива велику подршку међу младима. Навео сам нека домаћа истраживања о етничкој дистанци, затим популарност Томпсона међу младима у Хрватској и подршку коју Курти има управо у млађој популацији косовских Албанаца.
Супротно његовој претпоставци, национално мање острашћена јесте управо генерација средовечних родитеља која је социјализована у СФРЈ. То што млади не носе трауме ратова деведесетих чини да још лакше, под утицајем медија и образовања прихватају, бескомпромисне ставове у вези свих горућих националних питања и можда тек за две или три генерације, под условом да међународно окружење остане стабилно а Европа економски оживи, може доћи до трајног смањења етничке дистанце на Балкану.
Живимо у постмодерно доба хиперреалности у коме се слике и представе прихватају као чињенице о свету. Вештачка интелигенција прихвата па онда и сама додатно развија симулакруме већ базиране на сумњивим изворима. На пример, шта год да питате о савременим политичким збивањима у Србији, први одговори популарних четботова се ослањају углавном на изворе као што су политички таблоиди за одрасле и портали за високообразоване. Без обзира на то да ли емитују пожељну визију друштва њихових уредника или чисту пропаганду и политичку порнографију, ти портали искривљују слику стварности па је и британски новинар стекао утисак да за „студенте у блокади“ који су, наводно, носиоци промена Косово није важно.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 2. јула, можете да прочитате цео текст "Над Краљевом жива ватра сева"
