Додик за Компас: За Европу би било корисно да Вучић и ја будемо на челу две владе српског народа

Разговарали смо о његовом политичком инстинкту за преживљавање и будућности Србије и Српске. Странци и политичко Сарајево отписали су га у једном тренутку, али се он на октобарским изборима у БиХ вратио јачи него икад. Са победничке позиције Милорад Додик очекује да 25. октобра на изборима у Србији тријумфује и Александар Вучић, те позива све да гласају за снажног и храброг лидера попут њега.

У Републици Српској га зову „председниче“, иако тренутно није ни на једној функцији. На власти је деценијама и био је све што се може бити – председник Републике, председник Владе и српски члан Председништва БиХ. Данас је најмоћнији човек у Републици Српској и на корак је од новог премијерског мандата. Памти време Слободана Милошевића, Војислава Коштунице и Бориса Тадића, али каже да са Александром Вучићем има најбоље односе јер он у детаље прати ситуацију у БиХ и има пуно разумевања за РС по питању развојних пројеката. Због тога лидер СНСД-а Милорад Додик у интервјуу за Српски недељник Компас каже да би за регион и Европу било интересантно, а и корисно, да Вучић и он буду двојица председника Владе српског народа. Пружа пуну подршку Вучићу на изборима 25. октобра и позива све из Републике Српске да гласају за њега.

Ово није побједа једне странке. Ово је побједа српске самосвијести, српске саборности и српске вјере у себе, изражена на изборима – најдиректнијим и најчистијим путем

Ако Вучићу буде требало, каже да ће написати предговор или прилог за његову књигу о томе како је победио обојену револуцију јер су, додаје, „исте извођаче радова преживели“.

Обично бих почела интервју анализом изборних резултата у БиХ, али сада бих директније с обзиром на то да сте остварили политичку доминацију. Да ли ћете сести у премијерску фотељу?

Прије свега, желим да се захвалим народу који је 4. октобра показао колико вјерује у своју Републику Српску. Без тог повјерења не би било ни резултата ни свега што сада можемо да урадимо.

За разлику од неких који су у кампањи говорили о томе како ће сигурно бити премијери, ја сам рекао да они то сигурно неће бити и као што видите, био сам у праву. Изборни резултати у Републици Српској показали су доминацију српске самосвијести, српске саборности, српске вјере у себе и српске ријешености да одбране своје. У том контексту, кроз, како Ви кажете, „доминацију“ СНСД-а и наших коалиционих партнера, са којима смо близу двотрећинске већине у Народној скупштини Републике Српске.

Ово није побједа једне странке. Ово је побједа српске самосвијести, српске саборности и српске вјере у себе, изражена на изборима – најдиректнијим и најчистијим путем којим један народ може да се изрази.

Ми смо, као тим људи са мном на челу, најбоље отјелотворење српске самосвијести, вјере, саборности и ријешености и зато смо тријумфовали. Наша конкуренција нема политику, она има само међусобно такмичење у томе ко гласније мрзи мене и СНСД. И онда у договору и под утицајима одређених кругова из иностранства мисле да је то довољно.

Тиме потцјењују српски народ, његову слободарску и демократску самосвијест. Ми смо народ хиљадугодишње јасне историје, са Српском православном црквом као симболом континуитета тог трајања, народ косовског мита и жртве, народ бескомпромисан у укидању ропства у 19. вијеку и народ који је без оклијевања два пута стао наспрам рушилачких германских армија. Таквом народу, у демократији, не можете наметати вољу. Просто не можете.

Зато би било интересантно, а мислим и корисно, не само за српски народ и регион већ и за Европу, да Александар Вучић и ја након тријумфа постанемо предсједници двије владе српског народа.

Кандидат ХДЗ-а Даријана Филиповић нови је хрватски члан Председништва БиХ, а ви имате добре партнерске односе са Човићем. Простом већином ви можете да добијете помиловање које ће Минићу омогућити да вам повери мандат за састав нове Владе Републике Српске. Да ли је овакав сценарио известан или ту може да буде неких проблема?

Ја сам признање свог народа већ добио. Не само резултатом ових избора него свих ових година, а посебно након политичке инквизиције колонијалног гувернера Кристијана Шмита, колонијалног управника Мајкла Марфија и њихових пилатовских слугу из сарајевских лажних квазиправосудних институција.

Зато би било интересантно, не само за српски народ и регион већ и за Европу, да Александар Вучић и ја након тријумфа постанемо предсједници двије владе српског народа

Оно кроз шта сам ја прошао личи на садистичке тоталитарне судове из 20. вијека. У земљи у којој су чак и комунисти инсистирали на међуетничком балансу, мене је прогањало и о мени одлучивало искључиво муслиманско квазитужилаштво и лажни суд. Био сам приказиван на телевизијама муслиманској јавности са идејом понижења и мене као појединца, али и Републике Српске као колектива.

Побиједио сам. Годинама сам са својим тимом предано радио на повезивању са политичким снагама широм свијета које ће обликовати свијет до краја 21. вијека. Њихово вријеме је пролазило, а наше још увијек долази. С тим у вези, знао сам да морам српском народу купити још мало времена. Зато сам учествовао у тој фарси.

Када сте лидер српског народа, морате бити свјесни да то кроз историју увијек носи много више притисака него код неких других. Они су кренули на мене и судили мени јер не могу одједном да ставе у судницу милион Срба. И тих милион Срба је то разумјело.

То показују ови изборни резултати, али ја сам то знао већ дуго. Људи знају да сам ја стално у ресторанима, кафићима и шетњама Бањалуком. Свакодневно срећем велики број људи. И видио сам у њиховим очима и у стиску сваке руке да су свјесни тога.

И то признање и поштовање, вјерујте, дубоко је урезано у мене, моје срце и моје мисли. И сада се свима захваљујем, сваком човјеку којег сам срео. У том смислу, ја сам сва признања која су ми потребна већ добио.

А тај правно-технички аспект који ви помињете могао би бити интересантан као потврда да је на овим изборима оснажен дејтонски међуетнички баланс, да су легитимни представници народа у органу Предсједништва већином ријешени да никада више нико осим њих, демократски изабраних представника народа, не може доносити одлуке које се тичу тих народа.

Прочитала сам занимљив коментар да је опозиција добила шта је тражила, добила је скенере, али би боље прошла да су се гласови ручно бројали два месеца. Највећи губитник избора је СДС, и то не само на нивоу Републике Српске. Жељка Цвијановић је убедљиво победила у трци за српског члана Председништва. Шта је, према вашој оцени, пресудно утицало на бираче да буде овакав резултат? Била је мања излазност.

Знате шта је ту најзанимљивије? Начин на који дијелове нашег домаћег политичког дискурса којекакав међународни отпад користи да нешто наметне, подржи и на томе масно заради.

Деценијама побјеђујем опозицију, са својим тимом, и они умјесто да ураде оно што рационални људи раде и промисле гдје гријеше, стално се ваде на измишљену причу о томе како их ми крадемо на изборима.

А ми, СНСД, најкажњаванија смо странка од стране Централне изборне комисије која је у рукама муслиманског Сарајева и Срба који тамо спроводе интересе опозиционих српских политичких партија.

И онда онај баварски неурозни тип Кристијан Шмит 15 пута интервенише на Изборни закон БиХ како би спровео посао укупне вриједности 60 милиона евра за сада. И шта мислите ко се ту највише окористио? Па сигурно они који су то убацили у законе, који су се бавили поступцима набавки и спровођења тога.

Ето, они су једну заблуду наше опозиције искористили да се добро окористе у читавом послу. Узгред, толико су то брутално радили да су најјефтинију понуду на тендеру одбацили јер је, иако релевантна, дошла од компаније из Републике Српске.

И ето, на крају су избори спроведени како је опозиција дуго тражила, странци се окористили о наше паре и резултат је такав да је спрдња на друштвеним мрежама ишла у правцу да су они мене заправо крали све ово вријеме.

Жељка је побиједила никад убједљивије зато што је она формат политичара свјетске класе. Неизоставан и кључни чинилац свих наших успјеха. Жена која осјећа српски, а размишља свјетски. Свуда и у свакој прилици. Наш капитен у Сарајеву и снага иза сваке наше побједе.

Узгред, да кажем многима који би српски народ подучавали и туторисали га једнакости и правима – Жељка Цвијановић је жена са највише побједа на непосредним изборима у Европи. Ако рачунамо и парламентарне изборе, она је изједначена са Ангелом Меркел, која је четири пута формирала Владу Њемачке. Жељка је побиједила три пута на непосредним изборима и једном формирала Владу након избора. А има и један тријумф више од Маргарет Тачер.

Е, то вам је српски народ – чије жене су прве у Европи гласале за присаједињење Баната, Бачке и Срема Краљевини Србији, народ који је укинуо ропство у 19. вијеку док су 1958. године затворили посљедњи људски зоолошки врт у Бриселу. И сад нама желе да соле памет.

ФОТО: Vladimir Smirnov/Zuma Press/Profi media

Није се ни Бакир Изетбеговић прославио, његова странка је освојила више гласова од њега. Иако је признао лични пораз, поручио је да ће СДА бити неизоставни партнер у састављању власти. Није искључио разговоре са СНСД-ом и ХДЗ-ом БиХ. Да ли сте већ разговарали о томе и шта би био ваш услов за такву врсту сарадње?

Искуство ме је научило да није важно како се побједничка страна из Сарајева назива, већ ме искључиво и само занима да ли су спремни да напусте сулуде и нереалне политичке пројекте које су за муслимане, тј. Бошњаке, креирали у којекаквим канцеларијама широм свијета.

Узгред, канцеларијама које су поражене и тешко да ће се у догледно вријеме вратити у погон на начин на који је то било неколико претходних деценија.

С тим у вези, није важно шта ће Бакир Изетбеговић или неко други да разговара са мном, већ они морају да се договоре међу собом имајући у виду неколико чињеница.

Прво, обећали су им и финансирали да ће од нас да направе неку босанску трорелигијску нацију, нису успјели. Ми смо православни Срби и постојање Босне везано је за средњи вијек и хришћанство.

Друго, обећавали су им централизацију и унитаризацију БиХ на начин да они добију право да мајоризују, тј. управљају са друга два народа како би их демографски и економски уништили и на крају од БиХ направили искључиво муслиманску државу.

Треће, све што политичко Сарајево у свим облицима ради написано је у Исламској декларацији Алије Изетбеговића која неспорно заговара преузимање политичке власти ради успостављања исламског поретка чим је „бројно толико снажан“.

Е сад, како год да се зове саговорник, мора да схвати да ниједна од те три ствари није реална, могућа и неће се десити. И да, ако желе да троше још година улудо, могу то слободно, али нас неће сломити, а они ће као народ остати у клину мржње и нетолеранције према својим сусједима у БиХ.

За нас је Дејтонски споразум једини оквир на који пристајемо, а они су га дефинисали као „лудачку кошуљу“. Ми у БиХ какву они желе нећемо живјети и не живимо.

Они, ако је желе у овим границама, а на бази Дејтонског споразума, хитно треба да се умију хладном водом и окрену себи.

Више пута сам рекао, ја имам пуно познаника и пријатеља међу Бошњацима. Није тај народ заслужио да има лидере који су поданици у заблуди.

ФОТО: Vladimir Smirnov/Zuma Press/Profimedia

Чак је и Пленковић приметио у једној од својих изјава да имате бољи међународни статус него икада пре. Отворена је нова страница у сарадњи Сједињених Америчких Држава и Републике Српске, састајете се са Нетанијахуом, Путином, у добрим сте односима са Трамповом администрацијом. Практично сте били политички „отписани“ у једном тренутку. Како сте то успели, којом вештином?

Коришћењем здравог разума. Они који су доносили одлуке и усмјеравали политике на Западу буквално су прочитали тезу о крају историје и помислили да је њихов тријумф, оличен у распаду Совјетског Савеза, довео до тога да полажу право на судбине и одлуке сваког човјека и сваког камена на земаљској кугли.

А то је, извините, нешто што се може упоредити само са расизмом у најгорој форми.

У том лудилу отишли су толико далеко да су почели свијету да намећу глупости о родитељу 1 и родитељу 2, нападали на хришћанство, почели да се баве креирањем читавих нација и на крају, својим дјеловањем на руским границама довели до тога да пукне сарадња и стабилност у Европи.

Нажалост, данас је Европа највећи талац политика које су јој наметнуте, а одржава их бирократија у Бриселу која је подешена на тим политикама.

Ми смо данас изложени помахниталим европским бирократама које свој народ гурају у лудило одржавајући сукоб који је довео до тога да клекне моћна њемачка економија и читава Европа умјесто јефтиног енергента има вишеструко скупље алтернативе које избијају новац из џепова њихових грађана.

Зато се и сукобљавају са таласима протеста својих грађана незадовољних што стотине милијарди њиховог новца иде у рат који осјећају као штетан и лош за њих, док у исто вријеме смањују буџете за образовање и подижу цијене живота.

Тај народ на улицама Европе такође користи здрав разум. И побиједиће, врло брзо.

Ми смо одавно на исправан начин лоцирали савезнике. Бирократија у Бриселу вам је данас као поражен освајач у бункеру. Они су, иако и даље у борби, Европа прошлости.

За нас је Дејтонски споразум једини оквир на који пристајемо, а они су га дефинисали као „лудачку кошуљу“. Ми у БиХ какву они желе нећемо живјети и не живимо

Ми, са народом у Европи и нашим политичким савезницима, ми смо Европа будућности.

На изборима је потучен и Конаковић који се свађао са Србијом и самоиницијативно прекидао дипломатске односе. Главни потез био је што је повукао секретарицу и возача из Београда и тако причинио не знам какву штету амбасадору Александру Врањешу. Да ли ће се после формирања власти прекинути са овако лошом праксом прикупљања јефтиних политичких поена?

Дино Конаковић није вриједан трошења превише ријечи на њега.

Већ сам вам причао о томе да за Сарајево и Бошњаке и њихову будућност није важно како се неко зове, већ да ли су сви заједно спремни да одустану од политичких, националних и социјалних заблуда у којима се налазе.

Дино Конаковић је један од људи најскромније политичке интелигенције које сам срео у животу, а ја сам срео на хиљаде политичара различитих нивоа.

На крају је из неког разлога испао опсједнут возилима. Сјећате се како је говорио да ће „багером прегазити“ мене и СНСД. Онда је против Србије водио дипломатску борбу тако што је повукао возача Амбасаде БиХ у Београду.

У контексту превозних средстава, он се најбоље уклапа у ону „Гдје ћеш, Дино, бициклом на Русију!“

Његов напад на Александра Вучића и Србију, то вам је као удар бубе о шофершајбну. Уклоните прскалицом и брисачима.

У разговору за Српски недељник Компас амбасадор Врањеш ми је рекао да није сигуран да БиХ више може бити функционална и да би пре очекивао да ће се потпуно урушити изнутра и да ће институционално колабирати. Какво је ваше мишљење? Има ли БиХ шансе да опстане и у каквим околностима?

БиХ је институционално колабирала и потпуно је урушена изнутра. За то су криви они који су пристали на законе које намећу странци, а не доноси Парламентарна скупштина БиХ.

За то су криви они који су пристали на то да дио Кривичног закона буде поштовање или непоштовање ставова човјека који нема бирачко право у БиХ, али од БиХ добија масну плату.

Бошњачка компонента у БиХ је политички недорасла и незрела. На много нивоа, не само политичком. И опет понављам – тај народ то није заслужио.

Али ако желе да искораче, морају донијети болне одлуке из позиције тога да се све њихове заблуде урушавају.

Прије свега, нема БиХ која припада вама. Она је власништво сва три конститутивна народа.

Република Српска постоји и неће бити укинута, има своје границе, институције и баштини историјско трајање српског народа на тим просторима.

Све што смо урадили, урадили смо када је поштован Дејтонски мировни споразум као једини одржив оквир за БиХ.

Оног тренутка када су Бошњаци пристали на то да тај споразум прогласе застарјелим и лудачком кошуљом, а пристали на то да други владају њиховим одлукама, они су уништили БиХ.

То јесте питање за њих. Ми смо одбранили нашу самосталност и имамо све прерогативе борбе да је додатно ојачамо.

Како да БиХ гради заједничку будућност ако ентитети имају своје истине о ономе што се збивало током рата? Видели сте какве је реакције изазвала сахрана Ратка Младића у Београду, а да поменем и то што стално провејава теза о „геноцидној Републици Српској“.

Замислите ви докле иде нечија мржња када су људи напали чињеницу да је српски генерал сахрањен. Граничи се са монструозношћу идеја да је могуће читавом једном народу и слободним људима било гдје забранити или ограничити право на сахрану или одлазак на њу.

Српски народ, као и сваки други, има право на искрену емоцију према времену које је за њега било борба за опстанак и борба да се не понови прошлост.

Сваки разуман човјек видио је просту чињеницу: српски народ се слободно окупио на сахрани, изразио емоцију према преминулом и то учинио без иједне ријечи или геста који би изашао из оквира пијетета и елементарног људског поштовања.

И о томе нам, нпр., лекције дијеле заједно са Карен Пирс из Велике Британије, која се хвали својим доприносом на Бонским овлашћењима која су од БиХ направила колонију страних интереса и експеримената.

А ни Карен Пирс нити било ко из Велике Британије или са Запада није рекао ниједну ријеч о сахрани Динка Шакића 2008. године у усташкој униформи.

Прича о геноцидној Републици Српској је потврдила да се од почетка све у вези са Сребреницом третирало као дио пројекта легитимизације гашења Републике Српске.

Зато је нама веома важно што позиције Републике Српске подржавају и подржавали су истакнути ауторитети у области проучавања Холокауста и геноцида као што су Јехуда Бауер, Ефраим Зуроф и Гидеон Грајф и бројни други.

Знате, стичем утисак да би они који су цијелу буку о Сребреници одржавали сад најрадије престали да се о томе прича.

А ја мислим да је наш интерес, цијелог српског народа ма гдје живи, да ту лаж развејемо до краја.

Дошло је вријеме снажних лидера, одлучних људи са ставом и храброшћу. Људи који здравим разумом треба да изграде свијет на рушевинама

Зато одајем велико признање Александру Вучићу који је предводио делегацију Србије у ГС УН и који је довео до тога да 109 држава свијета не гласа за резолуцију о Сребреници и стављање епитета геноцидног народа нама Србима.

Какви су ваши односи са Вучићем?

Ако причамо о односима два лидера, потпуно комплементарни. Ми видимо будућност нашег народа на исти начин. Не пристајемо да се само од Срба тражи и очекује оно што се није тражило и очекивало од било кога другог.

Ми одлучно, без обзира на све притиске, вучемо напријед.

Ако причамо о односима два политичара, ми видимо свијет на сличан начин. Свако има своју нијансу, из сопственог искуства и сопствене позиције. Али стратешки се разумијемо.

Тежина коју наше позиције носе условила је да смо много агилнији, вјештији, спремнији и далековиднији од наше конкуренције.

Не само по томе што смо обојица изложени сличној или истој врсти притиска због народа којем служимо, већ зато што је он демонстрирао да је уз нас кад је нама најтеже, нпр. у ноћи када је помахнитало Сарајево са Шмитом мислило да након лажне пресуде мени може да крене у уништење и комадање Републике Српске, њених институција и народа.

Вучић је исто вече био са нама. Мени је то као политичару много значило, као човјеку неизмјерно.

Нисам сигуран да би у тим условима било који лидер Србије из прошлости учинио тако нешто.

Извесно је да ће на изборима 25. октобра у Србији СНС добити највећу подршку, а Вучић прилику да буде премијер. На изборима учествује и Студентска листа, без студената додуше, коју организује некакав пленум и која је посебну пажњу усмерила на дијаспору и Републику Српску. У Републици Српској нису добро дочекани када су кренули на бициклама, а видели смо и транспаренте. Како гледате на ова дешавања?

А како да буду дочекани када је један од истакнутијих лидера те листе изговорио сљедеће, цитирам: „У Србији има обавезу да ствари назове својим именом, тј. да каже како се у Сребреници догодио геноцид. Сљедствено, Србија има моралну обавезу да морално и материјално помогне жртвама ове трагедије и зато ваља подржати декларацију Жарка Кораћа о геноциду у Сребреници“.

И како очекују да тамо буду дочекани?

У данима када је српски народ због сахране генерала Младића имао дане и недјеље своје рефлексије и сјећања на та трагична времена, ви долазите са оваквим човјеком који вас предводи да тражите подршку бирача за њега?

При томе, морам вам рећи, то је било толико спонтано од стране народа да су чак и они схватили да им не треба даље провоцирање Срба својим присуством.

Што се тиче Републике Српске, наш народ ће доминантно подржати Александра Вучића, а позивам све који поријекло и родбинске везе вежу за нас да подрже листу Уједињена Србија – Александар Вучић.

ФОТО: Александар Ступар

Трамп је рекао да САД имају добре односе са Србијом, Путин је изјавио да би било добро да Вучић буде премијер. Шта ви кажете?

Дошло је вријеме снажних лидера, одлучних људи са ставом и храброшћу. Људи који здравим разумом треба да изграде свијет на рушевинама које су нам оставиле елите које су нас довеле до ивице амбиса.

У таквом свијету потпуно је природно да стижу такве поруке са најмоћнијих адреса свијета.

Србија је уникатна држава у Европи која има изузетне и стратешке односе са три најмоћније силе свијета – Кином, Русијом и САД.

И сад замислите те државе да благонаклоно гледају на неке појаве које би на конкретан пројекат или питање одговориле са: чекамо пленум у Новом Пазару да нам да сагласност да уопште отворимо ваш мејл.

Након тога сви пленуми ће одлучивати о томе да ли ћемо вам одговорити, а суперпленум о томе ко ће у име Србије да прича са вама.

Вучић је рекао да припрема књигу како је победио обојену револуцију. Да ли, према вашем мишљењу, све што смо гледали у протекле две године кроз блокаде има елементе обојене револуције?

Могу му ја написати и предговор или неки прилог књизи ако буде хтио.

Исте смо извођаче радова преживјели, само су се Нијемци код мене мање сакривали.

Много је важно, не само за Србе и Србију, да Вучић побиједи. Биће то величанствен крај пројеката који су на исти начин, по истој модли, рушили легитимне владе, а онда узроковали само несрећу и хаос.

Коме није јасно, нека погледа Украјину и шта су тамо урадили.

Суштина сваке изјаве која долази из ЕУ, укључујући и последњу изјаву Марте Кос да „више неће бити Виктора Орбана“ међу новим чланицама, је инсистирање на увођењу санкција Русији. Како у том контексту посматрате процес евроинтеграција данас?

У контексту Европе данас, шта тачно представља Марта Кос? Кога она представља? Шта је она?

Она је кадар опозиционе странке из Словеније, представља једну однарођену и од памети раздвојену бирократију из Брисела и то је то. Та бирократија данас доживљава пораз за поразом и та сива зграда у којој сједи биће посљедње уточиште тих политика.

Прије него што људи поврате ту зграду, редом ће преузети своје државе на демократским изборима који слиједе широм Европе. У том контексту, ми можемо да чекамо и чекаћемо.

А њој и свим њеним сљедбеницима, прије свега у Сарајеву, морам рећи да буде кристално јасно – нема евроинтеграција које за циљ имају разградњу Републике Српске.

Нема дезинтеграције због интеграције.

Никада више ЕУ неће бити коришћена да се украде слово, а камоли надлежност од Републике Српске.

Република Српска није против интеграције у ЕУ. Али неће зарад тог циља, који не дјелује достижан и због којег нас мрцваре већ двије деценије, жртвовати себе.