Планета Земља на раскршћу: Глобална температура ће порасти најмање 1,8 степени

Просечна глобална температура ће, чак и у најоптимистичнијем сценарију, порасти за најмање 1,8 степени Целзијуса у односу на прединдустријски период, знатно премашујући границу од 1,5 степени постављену Париским споразумом, упозорава се у новом извештају УН. У извештају се додаје да ће сваки додатни делић степена загревања погоршати последице климатских промена, уз све учесталије и разорније екстремне временске прилике, топљење глечера, губитак екосистема и потапање острва и приобалних градова.

Извештај Програма УН за животну средину (УНЕП), чије је седиште у Најробију, потврдио је да је пробијање границе од 1,5 степени, утврђене историјским Париским споразумом из 2015. године, сада „неизбежно“ и да ће се, упркос извесном напретку у суочавању са климатском кризом коју изазива човек сагоревањем фосилних горива, то вероватно догодити у наредних неколико година, пише Гардијан (The Guardian).

Загревање до 3 степена изнад прединдустријског нивоа могло би до 2100. године да доведе до губитка више од четвртине масе глечера и подигне ниво мора за чак 13 центиметара. Производња хране на глобалном нивоу могла би до 2050. године да опадне за чак 14 одсто уколико не буду примењене делотворне стратегије прилагођавања.

Људско здравље, снабдевање водом, природа, градови, инфраструктура и привреде могли би да претрпе озбиљну штету. Неки губици били би неповратни. Многе заједнице можда ће морати да се преселе или промене начин на који обезбеђују средства за живот.

У извештају се наводи да је најбоља нада човечанства да ограничи штету усвајање путање „прекорачења, врхунца и пада“, која подразумева хитно и континуирано смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, уз мере за уклањање угљен-диоксида из атмосфере.

Аутори су циљ нето нулте емисије — који је у неким земљама све више предмет политичких спорова — описали као „суштинску прекретницу која се не сме прескочити“. Истовремено су нагласили да уклањање угљен-диоксида, кроз мере попут пошумљавања великих површина, мора да се спроводи упоредо са драстичним смањењем загађења из фосилних горива, а не као његова замена.

Аутори извештаја, под називом „Ограничавање прекорачења“, навели су да би пораст просечне глобалне температуре до краја овог века могао поново да се спусти испод 1,5 степени Целзијуса, али само ако загревање претходно не пређе око 1,8 степени. Упозорили су да је неизвесно колико природа може да везује угљеник и да ће та способност опадати што се планета буде више загревала.

ФОТО: vectorfusionart/Shutterstock

Председник Палауа Сурангел Випс млађи, који је ове недеље домаћин састанка Форума пацифичких острва посвећеног безбедности и климатским променама, на којем учествују регионални лидери, међу њима и аустралијски премијер Ентони Албанез, рекао је да извештај представља „тренутак у којем се планета налази на раскршћу“.

– Тешко је описати дубину емоција оних међу нама који живе на првој линији фронта, након што смо се толико борили да граница од 1,5 степени буде у средишту Париског споразума. Морамо да видимо хитно и досад невиђено јачање политичке воље и улагања у климатски безбедну будућност. Нико не може да прочита овај извештај и закључи другачије – рекао је Випс.

Вишал Прасад из организације „Студенти пацифичких острва у борби против климатских промена“ рекао је да је извештај застрашујући за младе људе са Пацифика.

– Међународни суд правде је јасно ставио до знања, придржавање границе од 1,5 степени није избор, већ правна обавеза. Не тражимо вашу добру вољу. Не молимо вас. Говоримо вам шта међународно право захтева од вас. Зауставите ширење фосилних горива. Ваш корпоративни профит не сме да буде дозвољен да уништи нашу будућност – рекао је Прасад.

Извршна директорка УНЕП-а Ингер Андерсен рекла је да ће будућност „донети многе непознанице“, али да екстремни топлотни таласи, попут оних који су овог северног лета обарали рекорде и погоршали шумске пожаре и суше, већ показују да ће климатски утицаји „наступити брже, бити снажнији и трајати дуже“.

– Морамо да делујемо хитно и одлучно. Сваки делић степена загревања који избегнемо, свака година за коју скратимо период прекорачења и свака предузета мера прилагођавања спасиће животе, заштитити екосистеме и смањити економске губитке – изјавила је Ингер Андерсен.

Професорка Дебра Робертс, једна од ауторки извештаја и копредседавајућа Међувладиног панела УН за климатске промене, рекла је да је једна од кључних порука извештаја да се „правила игре сада мењају“.

– Постојећи приступи више нису примерени“, рекла је. „За мене је то позив на узбуну. Сада морамо да преобликујемо начин управљања климатском политиком тако да буде прилагођен сценарију прекорачења – истакла је Робертс.

Она је нагласила да то не подразумева само смањење загађења и уклањање угљен-диоксида, већ и „смеле мере прилагођавања“ како би се заштитила инфраструктура и средства за живот, помогло очувању политичке и друштвене подршке смањењу емисија и спречило да ресурси буду преусмерени на одговор на кризе.

Научно-политички институт „Климат аналитикс“ поздравио је извештај због јасног приказа проблема, али је оценио да није успео да на адекватан начин „покаже да постоји излаз“.

Извршни директор института Бил Хер рекао је да је УНЕП готово у потпуности изоставио потребу за постепеним укидањем фосилних горива, као и доказе који показују да је у многим привредним секторима до средине века могуће достићи „стварну нулту емисију“.

Аутори извештаја позвали су се на ранија истраживања која су показала да је за ограничавање пораста просечне глобалне температуре на око 1,8 степени Целзијуса неопходно преполовити глобалне емисије до 2035. године. Навели су да би постојеће националне политике довеле до пораста просечне глобалне температуре од најмање 2,3 степена, али да би и даље било могуће ограничити тај пораст на мање од 2 степена уколико земље испуне обавезе о постизању нето нулте емисије угљен-диоксида до средине века.

Професор Ричард Бетс са Универзитета у Ексетеру и  шеф истраживања о утицајима климатских промена у Хадлијевом центру, такође један од аутора извештаја, рекао је да је катастрофална поплава изазвана урушавањем стена и леда са глечера у Непалу и Кини показала зашто свет мора да ограничи прекорачење и врати се на 1,5 степени.

– Тај конкретни догађај је, очигледно, веома сложен, али губитак глечера је нешто чему смо предодређени. Можемо да спречимо да се ситуација драстично погорша смањењем емисија и ограничавањем загревања – закључио је професор Бетс.