Гренланд и Антарктик изгубили више од 12 билиона тона леда: Шта нас чека?

Гренланд и Антарктик изгубили су од 1979. године више од 12 билиона тона леда, показује ново истраживање засновано на сателитским подацима.

Према студији објављеној у часопису „Сајентифик дејта“, укупно топљење износило је око 12,5 билиона тона леда, односно 11,3 билиона метричких тона, преноси АП.

Око пет шестина губитка леда није последица директног загревања ваздуха, већ топлијих морских вода које нагризају ледене покриваче са доње и бочних страна, подстичући отицање глечера у океане.

Убрзано топљење леда од 2010-их

Истраживачи наводе да је отапање од 1970-их до 1990-их било релативно стабилно, али да је убрзано током 2010-их.

Отопљени лед допринео је порасту глобалног нивоа мора за око 3,1 центиметар од 1979. године, при чему сваки додатни центиметар пораста угрожава од поплава још два до три милиона људи најмање једном годишње.

Међународни тим научника, предвођен Европском свемирском агенцијом (ЕСА), користио је податке 27 сателита и 45 независних мерења.

Укључивањем података НАСА омогућено је праћење промена запремине леденог покривача Антарктика од 1979. године, а Гренланда од 1972.

ФОТО: Mozgova/Shuuterstock

Последице би могле да трају деценијама

Научници упозоравају да би губитак леда могао да се настави деценијама, чак и у случају заустављања глобалног загревања, јер ледени покривачи на климатске промене реагују са закашњењем.

Привремено успоравање топљења између 2020. и 2023. године приписано је краткорочним временским условима, а не промени дугорочног тренда.

Стабилност дела Антарктика последњих година делом је последица рекордних снежних падавина на источном Антарктику, које су надокнадиле убрзано топљење нестабилнијег западног дела.

Научници посебно упозоравају на динамичке процесе губитка леда, који се одвијају много брже од постепеног топљења и могу да допринесу наглом урушавању ледених покривача.