Просечна дневна температура површине мора у светским океанима достигла је највиши ниво откако се врше мерења, надмашивши претходни рекорд забележен у марту 2024. године.
Служба „Коперник“ за климатске промене (C3S) потврдила је рекордну вредност од 21,1 степен Целзијуса, измерену 22. августа, чиме је премашен претходни рекорд од 21,09 степени. База података C3S ERA5 обухвата период од 1979. године.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Иако дневне рекорде увек треба посматрати у ширем климатском контексту, овај рекорд у складу је са дугорочним наставком загревања светских океана, као и појавом изузетно снажног феномена Ел Нињо у тропском делу Тихог океана.
Време у којем је рекорд забележен посебно је значајно. Температуре светских океана обично су највише у марту и априлу, након јужног лета, али је овогодишњи рекорд достигнут у августу. Истовремено, премашена је и до сада највиша августовска вредност, од 20,98 степени, забележена 2023. године.
Овај дневни рекорд уследио је након низа месечних рекорда и вредности близу рекордних нивоа које су током 2026. забележене у океанима ван поларних области, између 60. степена јужне и 60. степена северне географске ширине. То додатно указује на трајно високе температуре у великом делу светских океана.
У тропском делу Тихог океана сада се развија снажан Ел Нињо, који додатно загрева океан који се већ деценијама загрева услед климатских промена изазваних људским активностима.
Према Светској метеоролошкој организацији (WMO), очекује се да ће Ел Нињо јачати током наредних месеци, док систем сезонских прогноза C3S указује да би овај феномен могао да достигне интензитет какав није виђен неколико деценија.
Дугорочни раст температуре океана има далекосежне последице и по људе и по екосистеме. Топлији океан доприноси расту нивоа мора услед топлотног ширења воде, чиме се повећава ризик за приобална подручја и ниска острвска подручја.
Више температуре такође повећавају вероватноћу и интензитет морских топлотних таласа, који могу да оштете важне екосистеме, попут коралних гребена и ливада морских трава. То последично нарушава ланце исхране у мору, али и делатности попут рибарства и аквакултуре.
ТОПЛИЈИ ОКЕАНИ И ЕКСТРЕМНЕ ВРЕМЕНСКЕ ПОЈАВЕ
Температура океана није важна само за морске екосистеме. Огромне водене површине имају значајну улогу у регулисању атмосфере, па њихово загревање може да утиче и на временске прилике далеко од обала.
Када је површина мора топлија, у атмосферу се ослобађа више топлоте и влаге. Та додатна енергија може да створи повољније услове за снажније падавине, а у одређеним условима и за интензивније олујне системе. Због тога раст температуре океана научници посматрају и као један од фактора који могу да допринесу појави екстремнијих временских услова.
Последице нису ограничене само на приобална подручја. Интензивније падавине могу да повећају ризик од поплава, док снажнији олујни системи могу да угрозе инфраструктуру, пољопривреду и животе људи.
Ипак, важно је нагласити да температура океана није једини фактор који одређује када ће и где доћи до екстремног времена. На конкретан догађај утичу и атмосферска циркулација, географски положај и други климатски услови.
ФОТО: BEST-BACKGROUNDS/ShutterstockЗагревање океана може да повећа и потенцијал за екстремне временске појаве. Топлија морска површина преноси више топлоте и влаге у атмосферу, што може да појача падавине и интензитет појединих олујних система.
Осим тога, топлији океан мање ефикасно апсорбује угљен-диоксид из атмосфере, што би могло да ослаби један од најважнијих природних механизама који ублажавају климатске промене.
Научници Европског центра за средњорочне временске прогнозе (ECMWF), који раде у оквиру C3S, настављају да прате ситуацију како би утврдили да ли је нови дневни рекорд температуре површине мора привремен или ће се задржати.
Рекордне вредности забележене су у оквиру реанализе C3S ERA5, коју производи ECMWF. Дневна ажурирања података о температури површине мора у оквиру базе ERA5 могу се пратити путем онлајн апликације Climate Pulse.
ОКЕАН И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ
Океани имају важну улогу у климатском систему јер апсорбују део угљен-диоксида из атмосфере. На тај начин представљају један од природних механизама који успоравају нагомилавање овог гаса са ефектом стаклене баште.
Међутим, загревање океана може да умањи његову способност да преузима угљен-диоксид из атмосфере. Што је океан топлији, његова улога у ублажавању последица људских емисија може бити мања.
Угљен-диоксид је један од главних гасова који доприносе загревању планете. Океан деценијама апсорбује значајан део угљеника који настаје људским активностима и због тога има важну улогу у климатском систему. Ако његова способност апсорпције буде слабила, већи део овог гаса могао би да остане у атмосфери.
То не значи да океан престаје да апсорбује угљен-диоксид, већ да његова ефикасност у том процесу може да опада са порастом температуре. Због тога научници загревање океана не посматрају само као последицу климатских промена, већ и као процес који може додатно да утиче на све дуже и екстремније топлотне таласе.
ФОТО: DOSRPHOTOGRAPHY/Shutterstock
