,

Зашто Европа посебно пати од климатских промена

Европа на удару топлотног таласа који је приказан термометром и мапом високих температураФОТО: Bartolomiej Pietrzyk/Shutterstock

Европа се недељама налази у канџама топлотног таласа који не гуши само физички њене становнике већ и енергетику, саобраћај, пловидбу и изазива велике пожаре широм Старог континента.

Жива која достиже 40 степени Целзијуса више није незамислив призор, већ све чешћа појава на коју се, упркос свему, тешко навикавамо.

Државе широм Старог континента бележиле су температурне рекорде овог лета, па је тако Аустрија недавно забележила највишу температуру у историји мерења јер је у месту Бад Дојч-Алтенбург жива достигла 41,2 степена Целзијуса.

У Будимпешти је недавно, током ноћи, измерена највиша минимална температура откако постоје мерења, 28 степени Целзијуса, док је словачка хидрометеоролошка агенција саопштила да су у Долним Плахтинцима недавно измерена рекордна 42 степена Целзијуса.

Топлотним таласом погођена је и Италија где је министарство здравља, пре недељу дана, ставило 27 градова, обухваћених националним системом за праћење врућине, под црвени аларм.

БИЋЕ ЈОШ ТОПЛИЈЕ

Ситуација је таква да чак и они који до јуче нису веровали у климатске промене, данас њихове последице осећају на сопственој кожи. На њих више не може да се жмури јер су свуда око нас, на шта пажњу скреће и извештај Светске метеоролошке организације и британског Met Office-а по коме ће једна од година у периоду од 2026. до 2030. премашити 2024. као најтоплију годину од почетка мерења.

Такође, према прогнозам, годишње глобалне просечне температуре при површини у периоду од 2026. до 2030. године кретаће се између 1,3 степена Целзијуса и 1,9 степена Целзијуса изнад просека за период од 1850-1900.

„За крај 2026. године предвиђа се Ел Нињо, што повећава вероватноћу да наредна година, 2027, буде следећа година која ће оборити температурни рекорд“, рекао је др Леон Хермансон водећи аутор извештаја.

Све је то део тренда који је већ годинама присутан, а у који се уклапа и извештај о стању климе у Европи Светске метеоролшке организације из априла 2026. године а који говори о томе да је најмање 95 одсто континента током прошле године забележило температуре изнад годишњег просека.

ФОТО: SOPA Images/Sipa USA/Profimedia

ДВОСТРУКО БРЖЕ ЗАГРЕВАЊЕ

Разлог зашто Европа посебно пати од последица климатских промена јесте тај што се овај континент загрева двоструко брже од глобалног просека. Просечна температура је порасла за 2,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски период с краја 19. века, док је на глобалном нивоу забележен просечан пораст од 1,4 степена.

„Европа је континент који се најбрже загрева, а последице су већ сада озбиљне“, рекао је Флоријан Папенберг, директор Европског центра за средњорочне временске прогнозе.

Температуре на Старом континенту су порасле за 0,56 степена Целзијуса по деценији од средине 1990. године, у поређењу са 0,42 степена Целзијуса у Северној Америци, 0,36 степена Целзијуса у Африци и 0,27 степена Целзијуса у Јужној Америци.

ФОТО: Stefano Costantino/SOPA Images/Sipa Press/Profimedia

Разлог због којег је Европа посебно рањива лежи у четири фактора: промени временских образаца, близине Артика, мање количине снега и мањег загађења ваздуха, пише Гардијан, и објашњава да промене у начину на који атмосфера циркулише изнад Европе доводе до све чешћих и интензивнијих летњих топлотних таласа.

Научници још увек истражују улогу глобалног загревања у променама атмосферске циркулације, али веза између њих делује све вероватнијом.

„Када посматрамо трендове током последњих 40 и више година, уочавамо статистички значајне промене у обрасцима површинског ваздушног притиска и другим показатељима атмосферске циркулације. На тако дугом временском распону, вероватније је да су те промене повезане са климатским променама него са природном варијабилношћу“, рекла је др Саманта Бургес из климатске службе Европске уније Коперникус, преноси британски лист.

ЗАЧАРАНИ КРУГ

Оно што такође  несумњиво утиче на загревање Европе јесте њен географски положај, односно њена близина Артику, једином подручју на свету које се загрева још брже.

Према подацима европске Службе Коперникус, просечни пораст температуре око Артика већ је премашио 3,3 степена Целзијуса. Ледени покривач, који иначе одбија велику већину сунчеве светслости, убрзано се топи. Као резултат тога, тамнија површина океана која се отркива отапањем леда апсорбује знатно више топлоте, што потом доводи до даљег топљења леда, стварајући зачаран круг, пише Гардијан. Самим тим и температура на нашем континенту расте брже.

Топлотни талас у Европи приказан на мапи високих летњих температураФОТО: neurobit/Shutterstock

Снега и лега има све мање и у Европи, што не доприноси томе да површина остане хладнија. У марту 2025. године, снежни покривач Европе обухватао је око 1,3 милиона квадратних километара, што је 31 одсто мање од просека за период 1991-2020. Површина која је изгубљена приближно одговара површини Француске, Италије, Немачке, Швајцарске и Аустрије заједно.

Парадоксално или не напори у решавању загеђења ваздуха допринели су бржем загревању Старог континента. Према извештају који су заједнички објавили европска Служба за климатске промене „Копернику“ и Светска метеоролошка организација, аеросоли могу да смање количину сунчевог зрачења које допире до површине Земље. Од 1980-их година строжи прописи о квалитету вазудха су долеи до смањења емисија, а самим тим и концентрације аеросоли широм Европе. Са смањењем загађења смањује се и облачност.