Ел Нињо најјачи у последњих 1.000 година

У тренутку када се у тропском делу Тихог океана развија Ел Нињо историјских размера, студија Универзитета у Мичигену открива да су ови феномени у последњих 40 година постали готово 40 одсто снажнији него у прединдустријском периоду.

Истраживачи су анализирали савремене и древне корале са Галапагоса како би утврдили како су се Ел Нињо догађаји мењали кроз време. Показало се да су у последње четири деценије били снажнији него било који Ел Нињо у 1.000 година пре отприлике 1850. године, када је човек почео значајније да утиче на климу емисијом гасова са ефектом стаклене баште, пише портал Универзитета у Мичигену (University of Michigan),
Michigan News.

– Не видимо период у прошлости у којем су Ел Нињо догађаји били снажни као данас, а показујемо и да се јачина Ел Ниња мења упоредо са порастом глобалне температуре. Наши налази показују да велики Ел Нињо догађаји у последњих 40 година нису нормални ако их посматрамо у контексту последњих хиљаду година. – рекла је главна ауторка студије Џулија Кол, професорка и шефица Катедре за науке о Земљи и животној средини Универзитета у Мичигену.

Ел Нињо је природни феномен који сваких неколико година доводи до тога да тропски део Тихог океана буде топлији него обично. У нормалним условима, пасати дувају дуж екватора од истока ка западу. Они потискују топлу воду од обала Јужне Америке ка Аустралији. Међутим, када пасати ослабе, топла вода се шири ка истоку, назад према Јужној Америци, што покреће Ел Нињо.

Атмосферска циркулација реагује на ове промене, па се обилне падавине премештају из Индонезије ка централном Пацифику, док западни део Пацифика остаје погођен сушом. То додатно слаби пасате и учвршћује услове за Ел Нињо, који могу да потрају једну до две године.

Ове промене температуре и падавина настају у тропском делу Тихог океана, али утичу на временске прилике широм света.

Путање олуја изнад САД померају се ка југу, доносећи више кише пустињском југозападу и мање падавина северозападу земље. Сличне промене широм света доводе до суша и поплава, које за последицу имају ширење болести, пропадање усева, шумске пожаре и друге кризе које утичу на здравље и добробит људи.

– Питање није да ли ће се тренутни Ел Нињо догодити, већ колико ће бити озбиљан и колико ће озбиљне бити његове последице. Овај догађај одвија се у условима глобалног загревања и вероватно ће додатно појачати раст температуре који бисмо иначе очекивали услед гасова са ефектом стаклене баште. Постоје прогнозе да би температура могла да достигне чак 1,7 или 1,8 степени Целзијуса изнад прединдустријског нивоа, што је знатно више од тренутног рекорда. – рекла је Кол.

ФОТО: Pablo Mauricio Vargas/Shutterstock

Историја записана у коралу

Како би испитали историјске обрасце Ел Ниња, Кол и њене колеге узели су узорке из 13 корала, међу којима су биле живе колоније, али и блокови древних корала са Галапагоса.

Корали расту један до два центиметра годишње тако што таложе слојеве калцијум-карбоната. Хемијски састав тих слојева пружа податке о температури морске воде у којој су корали расли.

Екстремни Ел Нињо догађаји јављају се сваких неколико година, па су се истраживачи усредсредили на узорке који обухватају најмање 20 година. Анализирајући узорке корала милиметар по милиметар, испитивали су два аспекта хемијског састава скелета корала. Анализирали су однос стронцијума и калцијума, који зависи од температуре на којој је корал растао, а те резултате допунили су анализом односа изотопа кисеоника, који такође представља показатељ температуре на овој локацији.

На тај начин добили су историју промена температуре на Галапагосу, месту на којем, како каже Кол, Ел Нињо има највећи утицај. Утврђено је да су се снажни Ел Нињо догађаји јављали током последњих 40 до 50 година, док су Ел Нињо догађаји пре тог периода показивали „прилично доследан образац мањег интензитета“.

– Настављали смо да додајемо податке, мислећи да ће се слика усложнити, али заиста није. Ово је веома јасна прича – закључила је Кол.

Климатски модели откривају зашто Ел Нињо јача

Истраживачи су потом испитивали да ли су природни процеси могли да доведу до сличног појачања Ел Ниња током протеклих 1.000 година. У ту сврху користили су климатске моделе који симулирају последњих 1.000 година на основу података о вулканским ерупцијама и променама соларне активности. Модели нису показали велике промене у Ел Нињу које би указивале на то да природни процеси могу да изазову тако велике промене.

Кол каже да њихови налази додатно указују на потребу за смањењем глобалног загревања.

– Ел Нињо је веома велики узрок климатских екстрема, па ако постаје снажнији, јачају и његове последице. То су последице попут суша, поплава, шумских пожара и несташице хране. Промене у хидролошком циклусу такође доводе до проблема као што су оштећења инфраструктуре: поплаве које уништавају домове, ауто-путеве или железничке пруге, као и последице по здравље, попут болести као што је колера – рекла је она.

ФОТО: ConceptionArt/Shutterstock

Џулија Кол закључује да резултати истраживања указују на све озбиљније последице појачавања Ел Ниња и наглашава да је неопходно смањити ослањање на фосилна горива.

– Сматрамо да глобално загревање додатно појачава Ел Нињо и, ако је то тачно, очекујемо снажније климатске екстреме који ће повећати еколошке, инфраструктурне и људске губитке. Ниједна земља нема довољно ресурса да се у потпуности заштити од ових последица. То је још један разлог због којег морамо да се удаљимо од фосилних горива, која су корен овог проблема.