Планине се одроњавају и љуште и у Аустрији, где се догађа исто што и у Непалу, рекла је научница Андреа Фишер, коментаришући катастрофалне поплаве у тој земљи, преносе данас аустријски медији.
– У суштини, исто се дешава и у Аустрији јер су физички закони свуда исти – казала је Фишер, глациолошкиња из Инзбрука, пренео је лист Standard.
Она је истовремено упозорила да тамо где постоји опасност наука мора брзо да учи.
– Ситуација је веома нестабилна и опасна – казала је Фишер, описујући стање после смртоносне бујичне поплаве у Непалу.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Она је, гостујући у једној информативној емисији, упозорила да основни проблем – топљење глечера и вечитог леда у стенама који држе планине на окупу – услед глобалног загревања тренутно погађа и Аустрију.
Према њеним речима, кључно је да се брзо препознају места на којима би опасности могле да настану.
Фишерова је сликовито описала оно што се догодило у Непалу.
– Лед који је до сада стабилизовао веома стрме планине се топи. Губи се, да тако кажем, везивни материјал. Планине сада морају поново да успоставе стабилност. Оне ће се одроњавати, а нестабилне масе ће морати да се одвоје и сурвају у долине – упозорила је Фишер.
Она је указала да је то процес којем тренутно сведочимо.
– У комбинацији са веома брзим речним токовима, када дође до зачепљења у тим уским долинама, уз огромну енергију одрона и велике висинске разлике, јављају се огромне брзине и разарајућа снага јер се покреће знатна количина материјала – објаснила је Фишер.
Како је навела, исто се дешава и у Аустрији, али је срећна околност то што су у тој земљи висине са којих се обрушавају стене мање, долине шире, а системи за рано упозоравање и инфраструктура знатно развијенији.
– Постоји и једна тешкоћа, јер наука мора брзо да открије где може да дође до опасности. Климатске промене такође представљају изазов јер такви процеси раније нису забележени. За њих не постоје мерни подаци – указала је Фишер.
Она је додала да ће ове године вероватно бити изгубљено од пет до 10 одсто укупне површине глечера у Аустрији, што значи да ће од 50 до 100 квадратних километара остати без леда.
– Температура околине такође ће се променити. У тренутку када лед пукне једноставно није могуће одмах знати где ће бити опасно, а где неће – упозорила је научница, додајући да су потребни месеци или чак године да се то препозна.
