Забрањена планета: Да ли је одузимање статуса Плутону 2006. године било велика грешка

Пре двадесет година Плутон је изгубио статус планете. После гласања Међународне астрономске уније (IAU) у августу 2006. године, небеско тело које су генерације училе као девету планету Сунчевог система сврстано је међу патуљасте планете.

Сунчев систем је тако са девет „остао“ на осам планета. Многи научници ни тада нису били задовољни одлуком, а две деценије касније расправа о Плутону не само да није окончана већ је постала још оштрија, пише Гардијан.

– Дефиниција планете коју су тада створили практично је неупотребљива – каже Филип Мецгер, директор Stephen W. Hawking Centre for Microgravity Research and Education при Универзитету Централне Флориде.

Мецгер је један од бројних научника, али и љубитеља астрономије, који сматрају да је одузимање статуса планете Плутону било велика грешка.

За неке је управо нови, нижи статус Плутона разлог што су се за њега још више везали.

– Плутон представља аутсајдера за кога многи навијају, малог клинца којег сви задиркују – каже Кевин Шиндлер, историчар Lowell Observatory у Аризони, где је Плутон откривен 1930. године.

Како је Плутон престао да буде планета

За друге је спорна не само одлука Међународне астрономске уније већ и начин на који је она донета.

– Моје залагање за Плутон почело је оног дана када је одржано гласање. Помислила сам: чекајте, ово није у реду – каже списатељица, глумица и астроном аматер Лорел Корнфелд.

На разговор преко Zoom-а дошла је у мајици на којој пише: „Pluto Resistance, 20 years: 2006–2026“.

Кампања за враћање Плутона међу планете, са страственим заговорницима, расправама, повременим протестима и петицијама, највише је присутна у Сједињеним Америчким Државама.

– То је ипак већа тема у САД. Плутон је био планета коју смо ми открили – каже Мецгер.

Да ли је, дакле, губитак Плутона био и ударац за амерички национални понос?

ФОТО: Shutterstock/Dima Zel

– Признајем да је и тога било, али међу широм јавношћу, не међу научницима – додаје он.

Последњих година расправа је добила и политичку ноту. NASA администратор Џаред Ајзакман је у априлу пред једним од одбора америчког Конгреса рекао да подржава преиспитивање статуса Плутона.

– Дефинитивно припадам табору „Make Pluto a Planet Again“ – поручио је Ајзакман.

Све је почело открићем Ериде

Догађај који је покренуо гласање IAU 2006. године било је откриће удаљеног небеског тела које ће касније добити име Ерида.

Ерида се налази у Кајперовом појасу, иза Нептуна, у истом ширем подручју Сунчевог система у којем се налази и Плутон. По величини је приближна Плутону – има нешто мању запремину, али већу масу.

Тиме се појавио проблем: ако је Плутон планета, зашто то не би била и Ерида? А ако Ерида није планета, по ком основу би Плутон задржао тај статус?

Ни Плутон ни Ерида нису били усамљени.

Приближно у исто време откривена су и друга мања тела у Кајперовом појасу, попут Хаумее, Макемакеа и Седне. Поставило се питање да ли би и њих требало називати планетама.

Астрономи су претпостављали да ће у будућности бити откривено још много сличних објеката. У том случају Сунчев систем можда више не би имао девет или десет планета, већ десетине, па чак и стотине.

ФОТО: Shutterstock/AstroStar

Како би решили проблем, у Међународној астрономској унији формулисали су дефиницију према којој небеско тело мора да испуни три услова да би било планета: мора да кружи око Сунца, мора да има довољно масе да под утицајем сопствене гравитације поприми приближно сферни облик и мора да „очисти своју орбиталну околину“.

Управо је трећи услов био пресудан за Плутон.

Он није гравитационо доминантан у свом делу Кајперовог појаса и зато је испао из категорије великих планета.

Најспорније правило: „Чишћење“ орбите

Управо услов да планета мора да „очисти своју околину“ највише љути заговорнике враћања Плутона.

Проблем је у томе што способност неког тела да доминира својом орбитом не зависи само од његових физичких особина већ и од тога где се налази.

– Једна од највећих мана дефиниције IAU јесте то што можете имати потпуно исто небеско тело на две различите орбите. На једној би било планета, а на другој не би – каже Корнфелд.

Планетарни научник Алан Стерн својевремено је дао још упечатљивији пример: када бисмо Земљу некако преместили на орбиту Плутона, ни она не би могла да „очисти“ простор око своје орбите.

Према садашњој дефиницији IAU, у том случају ни Земља више не би испуњавала све услове да се назива планетом.

– Чак и мали астероиди, премали да би били округли, могли би да очисте своју орбиту ако би се налазили довољно близу звезде – каже Мецгер. – То показује да „чишћење орбите“ заправо није нарочито смислена категорија.

ФОТО: Shutterstock/Vadim Sadovski

За најоштрије критичаре, дефиниција из 2006. године изгледа као да је осмишљена управо са намером да Плутон буде избачен.

– Измишљен је разлог да би се Плутон искључио – тврди Корнфелд.

Два научна табора у спору о Плутону

Одлука из 2006. године додатно је нагласила поделу између два приступа дефинисању планета.

Један је такозвани геофизички приступ, према којем би пресудне требало да буду физичке особине самог небеског тела – његова структура, облик, геологија и унутрашња активност.

Другу страну представљају такозвани динамичари, који већи значај придају положају небеског тела, његовој орбити, окружењу и односу са другим телима.

Поједностављено, спор се понекад описује и као сукоб планетарних научника и астронома.

Многи планетарни научници, међу којима је и Мецгер, у свом раду једноставно не користе дефиницију IAU.

Додатни аргумент добили су 2015. године, када је летелица New Horizons пролетела поред Плутона и послала до тада незамисливо детаљне снимке тог удаљеног света.

Показало се да Плутон није мртва, једноставна ледена кугла.

ФОТО: Shutterstock/Vladi333

На њему постоје планине, трагови релативно недавне геолошке активности и брда од воденог леда која се померају по залеђеном азоту. Постоје чак и претпоставке да би у његовој унутрашњости могли постојати услови занимљиви за истраживање могућности живота.

За присталице геофизичке дефиниције то је био доказ да Плутон има све особине сложеног планетарног света.

Ако нешто има планине, активну геологију, ледене равнице и сложену унутрашњост – питају они – зашто то не би била планета?

Ако је Плутон планета, да ли је онда и Месец

Заговорници враћања Плутона углавном не виде велики проблем у томе што би широка геофизичка дефиниција могла да доведе до стотина нових планета.

– Што више, то боље – каже Пол Берн, ванредни професор наука о Земљи, животној средини и планетама на Washington University in St. Louis.

Он има и једноставно поређење.

– Постоји 1.025 званичних врста Покемона, а никада нисам чуо дете да каже да их је превише – каже Берн.

Противници враћања Плутона не тврде нужно да би већи број планета сам по себи представљао проблем.

Њихова примедба је другачија: ако се планете дефинишу првенствено према физичким особинама, онда би у ту категорију морали да уђу и многи природни сателити. Укључујући и наш Месец.

– Немам никакав проблем са већим бројем планета – каже астроном Мајк Браун. – Мој аргумент је једноставно да смо одавно одлучили да Месец није планета, а то онда искључује и Плутон.

Браун је човек који је предводио тим који је 2005. године открио Ериду и тиме покренуо читав низ догађаја који су довели до губитка статуса Плутона.

Због тога га често називају „човеком који је убио Плутон“.

ФОТО: Shutterstock/Triff

Он се том надимку не противи. Чак је написао књигу под насловом „How I Killed Pluto and Why It Had It Coming“ („Како сам убио Плутон и зашто је то заслужио“).

Браун често подсећа да је Месец већи од Плутона. Округао је, има сложену геолошку прошлост и испуњавао би геофизичке критеријуме за планету када би се занемарио начин на који кружи око Земље.

Другим речима: ако је Плутон планета, зашто Месец не би био?

Берн, међутим, не види проблем ни у томе.

– Немам ништа против тога да Месец назовемо планетом. Ја истовремено могу да будем и брат и супруг и не морам да бирам само једно. Не видим зашто Месец истовремено не би могао да буде и сателит и планета – каже он.

Да ли је спорно и само гласање из 2006.

За некога ко расправу посматра са стране, читав спор понекад више личи на политичко и процедурално питање него на чисту астрономију.

Поједини браниоци Плутона тврде да гласање IAU 2006. године није спроведено на исправан начин и да би због тога и сама одлука могла да буде спорна.

– Могло би чак да се тврди да никада нису званично ни гласали о дефиницији планете, јер нису поштовали процедуру која је била прописана – каже Мецгер.

Мајк Браун одбацује тврдње да је одлука била политичка.

– На процедуру гласања жале се само они којима се није допао исход – каже он.

Ипак, остаје питање због чега је све ово уопште важно. За Корнфелд, последице се виде и у образовању.

– Било је готово као државни удар. А резултат је да деца данас уче мање. Науче да постоји осам планета и ту се прича завршава – каже она.

Мецгер сматра да дефиниција која искључује Плутон почива на превазиђеној представи Сунчевог система као уређеног и строго организованог места.

– Створили су реакционарни поглед на уредан космос, уместо модерног научног погледа према којем је космос хаотичан – каже он.

Према његовим речима, погрешно је процењена и јавност.

– Данашња јавност није јавност из 19. века. Људи су сасвим способни да разумеју динамичан, хаотичан космос, а ми смо пропустили прилику да их томе научимо.

Плутон је од почетка био необична планета

Иронија читаве приче јесте у томе што је права природа Плутона од његовог открића била обавијена забунама.

Астроном Персивал Лоуел је 1915. године, на основу необичности које је уочио у орбитама Урана и Нептуна, објавио прорачуне који су указивали на постојање још једне, девете планете. Назвао ју је Планета Икс.

ФОТО: Shuttersock/Vadim Sadovski

Према његовим проценама, требало је да има масу негде између Земље и Нептуна.

После дуготрајне потраге, 1930. године у опсерваторији која је носила Лоуелово име откривено је ново небеско тело. Названо је Плутон и проглашено деветом планетом.

Али временом је постало јасно да Плутон, шта год да јесте, није Лоуелова Планета Икс.

Био је далеко премали да би својом гравитацијом могао да објасни наводне неправилности у кретању Нептуна.

Научници су годинама покушавали да објасне зашто Плутон изгледа тако мален. На крају се показало да је одговор једноставан – заиста је мален.

Чак је мањи и од Земљиног Месеца.

Тек 1992. године установљено је да су Лоуелови првобитни прорачуни били засновани на погрешно процењеној маси Нептуна. Неправилности које је требало да објасни Планета Икс заправо нису постојале.

Ни Планета Икс, бар онаква какву је Лоуел замишљао, није постојала.

Плутон је, на неки начин, од тренутка открића играо улогу много већег света него што заиста јесте.

Његов данашњи статус аутсајдера можда потиче из гласања 2006. године, али би се могло рећи да је Плутон деценијама пре тога био планета која је „играла изнад своје категорије“.

Остаје занимљиво питање: да су астрономи 1930. године знали колико је Плутон заиста мали и шта се све налази у Кајперовом појасу, да ли би га уопште прогласили планетом?

И да ли би ново гласање данас коначно окончало спор? Мецгер не верује.

– Људи су се укопали у своје позиције. Данашње гласање вероватно би било још мање корисно него оно 2006. године. Зато нам није потребно ново гласање. Желимо да људи схвате да је гласање било грешка и да престанемо да на тај начин одлучујемо о научним питањима. Треба да се вратимо научном методу – каже он.