Недавно је температура у иранском граду Дехлорану порасла на 52,1 °C, што је највиша температура ваздуха забележена на планети од почетка 2026. године. Рекорди се непрестано обарају, а Светска метеоролошка организација упозорава да ће се велики део светског становништва суочити са екстремним температурама током остатка лета, преноси Спутњик.
Град Дехлоран у иранској покрајини Илам сада је постао епицентар екстремних врућина. Локална метеоролошка станица је 13. јула 2026. године измерила температуру од 52,1 °C. Претходни рекорд одржао се нешто дуже од једног дана.
Ипак, температура од 52,1 °C није апсолутни историјски максимум у Ирану. Било је и више – 2017. године у граду Ахваз измерено је чак 53,7 °C. Међутим, све чешћа појава овако екстремних температура у истом региону изазива забринутост климатолога.
А Дехлоран није једино жариште у земљи. Чак осам иранских градова нашло се на листи десет најтоплијих места на планети. Бостан, Ахваз, Сафијабад и други – сви они су током ових јулских дана премашили границу од 50 °C.
У ишчекивању супер Ел Ниња
Топлотни талас у Ирану није само локална аномалија, већ део глобалног тренда. Сви се сећамо како је западна Европа недавно трпела велике врућине. Јун 2026. године био је најтоплији јун икада забележен у том региону, док је на глобалном нивоу заузео друго место, одмах иза јуна 2024. године.
Температурне аномалије захватиле су и океане: просечна температура површине мора широм света у јуну је достигла 20,98 °C, што је нови рекорд за тај период године. Претходни максимум забележен је 2024. године, када је износио 20,89 °C.
Светски океан представља огроман природни резервоар топлоте. Што је топлији, то мање ефикасно ублажава температурне осцилације – „климатски регулатор планете“ све теже обавља своју улогу. Морска вода, која апсорбује око 90 одсто вишка топлоте настале услед ефекта стаклене баште, наставља да се загрева, а та енергија се затим ослобађа у атмосферу, појачавајући екстремне временске појаве – торнада, обилне падавине, урагане и суше.
Главни фактор који би у наредном периоду могао додатно да утиче на раст температура јесте Ел Нињо – климатски феномен током којег се површинске воде у тропском делу Тихог океана загревају изнад просека. Ова појава појачава пренос топлоте из океана у атмосферу, мења кретање ваздушних маса и може да допринесе појави топлотних таласа широм света.
Према прогнозама водећих климатских центара, Ел Нињо би од јула до септембра могао да уђе у снажнију фазу и прерасте у такозвани супер Ел Нињо. То би могло додатно да повећа ризик од екстремних временских прилика, укључујући нове температурне рекорде.
Стручњаци очекују да би у наредним месецима широм света могли бити оборени бројни температурни рекорди. Подсетимо, највиша званично измерена температура на Земљи износи 56,7 °C, а забележена је 1913. године у Долини смрти у Сједињеним Америчким Државама.
