Метеоролог Недељко Тодоровић изјавио је данас да ће се летње време задржати током најмање наредне две недеље, уз температуре изнад просека и недостатак падавина.
– Биће натпросечно топло, у већини дана суво, са релативно високим температурама од 30 степени и више. Понеког дана температура може да се спусти степен или два испод 30, док просечна максимална температура за крај августа и сам почетак септембра износи 26 степени – рекао је Тодоровић за Танјуг.
Он је навео да рекордна максимална температура измерена током септембра у Београду износи 41,8 степени. Забележена је 9. септембра 1946. године, а Тодоровић је додао да су и тада постојали дуги периоди екстремно топлог времена.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– Средњи датум појаве максималне температуре од 30 степени, сада говорим о Београду, али то у принципу важи и за Србију, јесте 14. септембар. Дакле, нормално је да до половине септембра барем током појединих дана имамо температуре од 30 степени и више – казао је он.
Метеоролог је рекао да је тешко прецизно одговорити када би могло да уследи право захлађење.
– Не бих да измишљам јер немам аргументе. Према инерцији система која већ готово два месеца влада изнад нашег региона, појављују се мањи продори и слабо изражени хладни фронтови, који доносе веома мало облака и падавина, углавном локалног карактера – објаснио је Тодоровић.
Према његовим речима, у наредном периоду могуће је постепено снижавање максималних температура са проласком хладних фронтова, али се не очекују озбиљније и широко распрострањене падавине.
Тодоровић је казао да су пожари последица дуготрајне суше и да их ветар додатно распирује.
Оценио је да су пожари у великој мери повезани са природним условима, односно дугим периодима топлог и сувог времена, али је додао да постоје и пожари изазвани људским немаром.
– Када погледамо Земљу, области у којима се пожари најчешће јављају јесу Калифорнија и Средоземље, почев од Шпаније и Италије, преко подручја Јадрана и делова Балкана, до Турске и Грчке, а на јужној хемисфери Аустралија. Дакле, у истим регионима, при одређеним временским условима, пожари су готово неизбежни – рекао је Тодоровић.
Он је додао да пожари у Србији нису сваке године изражени у толикој мери, већ се најчешће јављају када наступи екстремно суво време праћено дугим периодом без падавина.
– Биљни покривач постаје спреман за паљење. Ако изузмемо мали број случајева, не верујем да у тим деловима света има највише пиромана. То нема логике – навео је Тодоровић.
Он је истакао да су карактеристике терена и подлоге, као и дуготрајни недостатак падавина у Делиблатској пешчари, погодни за ширење пожара и додао да ће њена обнова захтевати много посла.
Упозорио је и да паљење стрњике и њива, које је раније било чешће, носи велики ризик од неконтролисаног ширења ватре.
Тодоровић је казао да је тренутни водостај Дунава екстремно низак и да су на појединим мерним местима забележени рекордно ниски нивои, али да то не значи да реци прети потпуно пресушивање.
– Дунав тече хиљадама година и никада није пресушио. Да ли је пресушио у римско доба? Није. Ни пре тога није. Он ће и даље тећи. Ово су само екстреми који се повремено јављају због недостатка падавина у читавом региону и у изворишним деловима Саве и Дунава – рекао је Тодоровић.
Према његовим речима, падавине у Алпима, Словенији и ширем региону могу привремено да подигну ниво Дунава, али ће се без дуготрајнијег кишног периода водостај поново спустити.
ФОТО: TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆМетеоролог је оценио и да недостатак падавина већ утиче на пољопривреду, посебно на културе којима је вода потребна у другом делу вегетације.
– Све то утиче на принос и привреду – рекао је Тодоровић, додајући да није реално очекивати да све пољопривредне културе током исте године дају максималан принос.
Коментаришући догађаје у Непалу, он је рекао да је могуће да је обилна монсунска киша допринела покретању земљишта, након чега је дошло до померања дела леда и стварања бујичног тока.
Према његовим речима, клизиште је у уској долини могло привремено да прегради водоток, после чега су уследили нагомилавање воде и пробој препреке, чиме је створена бујица блата и воде.
Тодоровић је такве процесе описао као природну појаву која се може догађати у великим планинским подручјима.
