Топлотни таласи у Индији све су дужи и учесталији, а најтеже погађају становнике сиромашних и густо насељених градских четврти. У Њу Делхију, где температуре током лета достижу екстремне вредности, грађани сада сами пријављују и бележе како врућина утиче на њихово здравље, посао и свакодневни живот, у покушају да њихова сведочења постану основа за бољу заштиту.
Сваке летње вечери Гулшан понавља исти ритуал. Под своје мале, једнособне куће полива воду неколико пута како би се под бар мало расхладио пре него што на њему легне њено четворо деце, пише Гардијан.
Прошлог лета породица је успела да уштеди довољно новца за куповину расхладног уређаја који користи испаравање воде и представља јефтинију алтернативу клима-уређају. Ипак, због трошкова електричне енергије, користе га веома опрезно.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Чак и када је уређај укључен, Гулшан, која не открива презиме, мора да навлажи одећу свих чланова породице пре спавања. Она и њена деца сада имају осипе, а једно од њих развило је и инфекцију коже због сталног контакта мокре одеће са телом.
Овог лета Гулшан је почела да записује начине на које се њена породица бори са врућином у свесци коју називају гарми ката, односно „дневник врућине“.
– Осећам олакшање што ће можда неко прочитати искуства моје породице – каже она.
Гулшан је једна од 40 породица из насеља Сундер Нагри на североистоку Њу Делхија које бележе како изгледа живот током све дужих и учесталијих топлотних таласа у Индији.
Топлотни таласи у Индији нису само бројке на термометру
Последњих година градови широм Индије почели су да праве планове за реаговање на екстремне врућине. Такви планови требало би да помогну локалним властима да се припреме за топлотне таласе и заштите најугроженије становништво.
У њима се користе и сателитски подаци, попут мерења температуре површине тла, како би се открили најтоплији делови градова. Међутим, велики проблем и даље представља недостатак података о људима – о томе како различите заједнице заправо доживљавају врућину.
– Искуство врућине драстично се разликује у зависности од места где живите, прихода, посла којим се бавите, пола, касте и друштвеног статуса – каже Аравинд Уни, урбаниста и истраживач из Њу Делхија.
ФОТО: Shutterstock/PradeepGaursПрема његовим речима, постоји много метеоролошких података, али недостаје оно најважније – глас људи.
Идеја о дневницима настала је управо како би се „отишло даље од самих бројки“, каже Нибедита Саха, истраживачица „Гринписа Индија“, која је радила на пројекту.
Уместо да други говоре у њихово име, становници су добили прилику да сами документују последице врућине.
Од студенткиње до продавца поврћа – живот на екстремним температурама
Арши има 19 година и живи у једној соби са још пет чланова породице. Студира на даљину на Универзитету у Њу Делхију, а код куће израђује украсне кићанке за камионе.
За цео дан рада са мајком и сестром заради око 150 индијских рупија, односно око 1,17 фунти.
– Понекад одем у библиотеку факултета само да бих неко време седела у климатизованом простору. Али морам да се вратим кући како бих помогла сестри и мајци – каже она.
Све то бележи у свом дневнику.
Њена мала кућа од цигле изузетно је влажна. После кише температура падне, али комбинација врућине и високе влажности ваздуха значи да се укућани и даље обилно зноје.
Температура ваздуха унутар куће износила је 29,3 степена Целзијуса, али је због релативне влажности од 84,6 одсто субјективни осећај био као да је 36,3 степена.
ФОТО: Shutterstock/Sudarshan JhaРажа, 21-годишњи улични продавац, лети ради на температурама које достижу и 45 степени. Поврће које продаје на колицима брзо пропада, што му ствара губитке. Истовремено, примећује да је на улицама све мање људи, па му пада и приход.
После посла враћа се у дом са слабом вентилацијом, где му је једини извор хлађења плафонски вентилатор.
Како се разлика између дневних и ноћних температура у Њу Делхију из године у годину смањује, ни ноћ више не доноси право олакшање.
– Од маја спавам на крову како бих бар осетио мало ваздуха – каже Ража.
Стручњаци сматрају да би људи попут њега могли бити боље заштићени ако би власти имале прецизније податке о њиховим проблемима. То би, између осталог, могло да омогући увођење система надокнада за раднике који због екстремних врућина трпе губитке.
Становници Сундер Нагрија покушали су сами да направе мапу температуре у свом крају. Открили су да је температура на површини тла у неким улицама, укључујући и ону у којој Ража продаје поврће, прелазила 54 степена Целзијуса.
Зато сада траже практична решења – више хлада, доступне изворе воде и више зеленила.
Разлике између делова Њу Делхија видљиве су и на сателитским снимцима. Анализа часописа „Индија тудеј“ показала је да је просечна температура површине тла у југозападном делу града, код аеродрома, износила готово 44 степена, док је у богатом и зеленом предграђу Васант Кунџ, удаљеном свега три километра, била око 37 степени.
ФОТО: Shutterstock/Sudarshan JhaИстраживачи верују да би дневници и мапирање температура могли да помогну у креирању ефикаснијих политика за прилагођавање градова климатским променама. Проблем је, међутим, што многи индијски градови немају довољно административних капацитета и инфраструктуре за спровођење таквих мера на локалном нивоу.
Врућине проглашене националном катастрофом
Дневници становника Сундер Нагрија сада су предати Националној комисији за људска права Индије, уз захтев да се екстремне врућине препознају као питање људских права и да се препоруче мере заштите становништва.
Организатори пројекта планирају да сведочења проследе и министарствима, доносиоцима одлука и посланицима, како би се увеле конкретније мере за заштиту људи од екстремних врућина.
Постоји и могућност да сведочења о здравственим последицама и повредама буду коришћена као доказни материјал у судским поступцима. То би било у складу са одлуком Врховног суда Индије из 2024. године, којом је заштита од најтежих последица климатске кризе повезана са основним правом на живот.
Влада Индије је 4. августа направила важан корак – топлотне таласе уврстила је на листу званично признатих природних катастрофа. То омогућава савезним државама да користе средства из фондова за ванредне ситуације.
Истраживачи се сада надају да ће новац бити усмерен и на локалне пројекте које осмишљавају саме заједнице.
За Арши, међутим, чак и мања помоћ била би значајна.
– Чак и када би влада видела нешто тако мало као што су наши све већи трошкови лечења и струје и покушала да нам помогне, за мене би то била победа. Бар би видели кроз шта пролазимо – каже она.
За становнике најсиромашнијих делова Њу Делхија, тако, борба против топлотних таласа у Индији више није само питање преживљавања још једног врелог лета. Она све више постаје питање права на здравље, достојанствен живот и заштиту од последица климатских промена.
