,

Тодоровић: Од недеље пад температуре, али кише и даље нема

ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ

Метеоролог Недељко Тодоровић изјавио је данас да ће након снажног топлотног таласа у недељу почети благ пад температуре за пет, шест степени, али без кише, што представља већи проблем него високе температуре.

Тодоровић је за Танјуг рекао да ће наредних седам до 10 дана температура бити у благом паду у односу на досадашњих скоро 40 степени, и додао да би максимална дневна температура од недеље могла да се креће од 30 до 35 степени.

На питање шта је довело до овако екстремних температура и зашто се врућине ове године тако често враћају, Тодоровић је рекао да иако је најтоплије време лета јул и почетак августа, ове године је био дужи период са екстремно високим температурама, што није толико неуобичајено.

– Овог августа се мало продужило вруће лето, било је мало освежења за неколико степени, али нажалост кише су изостале, што је много већи проблем него сама висока температура. То је расподела циркулације изнад европског континента где су кише уобичајене на Скандинавији и у Британији, а како се иде у дубину континента све је стабилније време, односно сада стабилно вруће време – објаснио је он.

Када је реч о утицају високих температура на реке, Тодоровић је истакао да високе температуре и дуг период без значајнијих падавина могу озбиљно утицати на водостаје.

Како је навео, овогодишњи ниски водостаји великих европских река су последица прошлогодишње суше када је на подручју у Србији недостајало око 40 одсто просечних падавина.

ФОТО: WWW.RTS.RS/Printscreen
Недељко Тодоровић

– У претходној зими смо срећом имали мало више падавина што је повољно утицало на одржавање нормалног водостаја, а и што је било добро за пољопривреду. Међутим, од маја је опет наступио мањак падавина, поготово у јулу и августу, тако да се тај недостатак падавина од прошле године и овог лета показао судбоносан за ниске водостаје – изјавио је метеоролог.

На питање колико брзо се земља исушује и какве последице овакве врућине могу да имају на пољопривреду, Тодоровић је рекао да иако фебруарске и мартовске суше могу да буду опасније по пољопривреду, летње исушивање земљишта је значајније, поготово када у току лета нема падавина.

Ако нема кише, земљиште у року од пет, шест дана у току лета постаје суво и биљке трпе због тога, напоменуо је он и додао да уколико та суша потраје месец, два, онда је коначни резултат на пољопривреду много гори.

БАНЕР