Све чешћи топлотни таласи и велики шумски пожари, подстакнути климатском кризом, поништавају део напретка који је последњих година постигнут у побољшању квалитета ваздуха широм света.
Стручњаци Уједињених нација упозоравају да су многи региони који су успели да смање загађење из саобраћаја и индустрије сада изложени новом таласу опасних загађујућих материја – диму из пожара и повећаним концентрацијама приземног озона, пише Гардијан.
У новом извештају Светске метеоролошке организације (WMO) наводи се да су климатске промене и загађење ваздуха тесно повезани и да их више није могуће посматрати као одвојене проблеме. Високе температуре погодују стварању приземног озона, док суше и екстремне врућине повећавају ризик од пожара који у атмосферу ослобађају огромне количине финих честица.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Проблем је додатно озбиљан јер загађење настало током ових климатских екстрема може да убрза глобално загревање. На тај начин настаје повратна спрега: климатске промене стварају услове за више пожара и прашине, а загађујуће материје које том приликом доспевају у атмосферу могу додатно да појачају загревање планете.
– Квалитет ваздуха и клима не могу се третирати као одвојене теме. Они су дубоко испреплетени и морају се решавати заједно – рекао је Лоренцо Лабрадор, научни сарадник Светске метеоролошке организације, која је објавила извештај.
Шумски пожари постају све већа претња по здравље
WMO сваке године објављује билтен о квалитету ваздуха и клими поводом Међународног дана чистог ваздуха Уједињених нација. Један од главних закључака овогодишњег извештаја јесте да се екстремни шумски пожари шире и постају интензивнији, што има озбиљне последице по здравље становништва далеко изван подручја која директно захвата ватра.
Дим од пожара може да се преноси стотинама, па и хиљадама километара, због чега становници великих градова и читавих региона могу данима да буду изложени повишеним концентрацијама токсичних честица. То значи да чак и државе које су уложиле значајне напоре у смањење емисија из аутомобила, електрана и фабрика могу привремено да изгубе резултате постигнуте током више година.
ФОТО: REUTERS/Umit BektasПрема извештају, тренд повећања пожара покреће повратна спрега између климатских промена и временских услова погодних за избијање ватре. Више температуре, дуже суше, сувља вегетација и мањак влаге стварају окружење у којем се пожари лакше пале, брже шире и теже гасе.
Стручњаци WMO тај процес описују као хитну и растућу претњу јавном здрављу. Дим од шумских пожара садржи високе концентрације финих суспендованих честица, али може да изазове и оксидативни стрес у људском организму, односно оштећење ћелија услед деловања веома реактивних молекула.
Од астме и ХОБП до проблема у трудноћи
Последице излагања диму нису ограничене само на привремено кашљање или иритацију очију и грла. Систематски прегледи научних студија показују повезаност између изложености диму шумских пожара и већег броја напада астме, хоспитализација због хроничне опструктивне болести плућа – ХОБП – као и повећане употребе лекова за респираторне проблеме.
Извештај указује и на могуће последице по ментално здравље и исходе трудноће. Посебно су угрожени старији, деца, труднице, људи који већ имају кардиоваскуларне или плућне болести, као и радници који током пожара морају да проводе много времена на отвореном.
ФОТО: Credit: Frédéric Munsch / Sipa Press / ProfimediaЈедна студија коју цитира WMO показала је да је утростручавање броја великих пожара од деведесетих година прошлог века допринело смрти готово 100.000 људи годишње у периоду од 2010. до 2018. године. То указује да дим од пожара више није само локални еколошки проблем, већ глобални здравствени ризик.
Упозорење је нарочито важно јер климатски модели указују да ће у многим деловима света услови погодни за настанак пожара постајати чешћи. Свака нова сезона пожара тако може донети не само губитак шума и имовине већ и озбиљно погоршање квалитета ваздуха за милионе људи.
Топлотни таласи повећавају концентрацију приземног озона
Други велики проблем који истиче извештај јесте приземни озон. За разлику од озонског омотача у вишим слојевима атмосфере, који штити Земљу од штетног ултраљубичастог зрачења, озон близу земљине површине представља опасан загађивач.
Интензивни и дуготрајни топлотни таласи, какви су током лета погађали Европу и друге делове света, стварају услове у којима концентрације приземног озона могу нагло да порасту. Он се не емитује директно из једног извора, већ настаје хемијским реакцијама у атмосфери, нарочито када су присутни други загађивачи и јака сунчева светлост.
ФОТО: Corri Seizinger/Shutterstock– Озон је веома снажан оксиданс. Када стигне до плућа, он практично оксидира плућно ткиво, изазива упале и проблеме са циркулацијом, а временом може да допринесе и срчаним тегобама – објаснио је Лабрадор.
У најзагађенијим регионима света, према извештају, око једне петине смртних случајева повезаних са хроничном опструктивном болешћу плућа данас се приписује дуготрајној изложености озону.
То показује колико се климатски и здравствени ризици преплићу. Врућине не угрожавају здравље само директно – кроз топлотни стрес, дехидрацију и већи ризик од кардиоваскуларних компликација – већ могу и да погоршају хемијски састав ваздуха који људи удишу.
PM2.5 – микроскопске честице које продиру у крвоток
Посебно место у извештају заузимају концентрације финих честица познатих као PM2.5. Реч је о честицама и капљицама мањим од 2,5 микрометара које могу дуго да остану суспендоване у ваздуху.
Због својих изузетно малих димензија, PM2.5 честице могу да продру дубоко у плућа, а неке и у крвоток. Због тога се повезују са широким спектром респираторних и кардиоваскуларних проблема и сматрају се једним од најопаснијих облика загађења ваздуха.
Извори ових честица су бројни. Оне настају сагоревањем фосилних горива у индустрији, производњи електричне енергије, саобраћају и домаћинствима, али и у пољопривреди. Велики природни или климатски условљени извори су шумски пожари и олује прашине.
Комбинација честица и ваздуха назива се атмосферски аеросол. Иако се најчешће о њему говори у контексту здравља људи, аеросоли имају и сложене последице по климатски систем.
Када доспеју у атмосферу, честице могу да промене особине облака, њихово трајање и количину светлости коју рефлектују. Тако могу да утичу на енергетску равнотежу планете и на начин на који се топлота задржава или одбија назад у свемир.
Чађ на снегу убрзава отапање
Након извесног времена честице из ваздуха поново падају на земљину површину. Међутим, ни тада њихов утицај на климу не престаје. Један од најзначајнијих примера је таложење црног угљеника, односно чађи, на снегу и леду.
Снежна и ледена површина природно одбија велики део сунчевог зрачења назад у свемир. Када је прекрију тамне честице чађи, она постаје тамнија и апсорбује више сунчеве енергије. Последица је брже загревање и отапање.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаТај процес је нарочито важан у планинским и поларним подручјима, где губитак снега и леда има далеко шире климатске последице. Када се лед повуче, открива се тамнија површина земље или мора, која апсорбује још више сунчевог зрачења. Тако се механизам загревања додатно појачава.
WMO описује читав процес као позитивну повратну спрегу. У климатологији „позитивна“ овде не значи нешто добро, већ процес који сам себе појачава.
Све већа сушност и промене у коришћењу земљишта могу да повећају емисије прашине и аеросола. Топлија клима доприноси већем броју пожара и прашине, честице се потом таложе на снегу и леду, убрзавају њихово топљење, а губитак светлих површина додатно појачава глобално загревање.
Климатске промене и квалитет ваздуха постају један проблем
Најважнија порука Светске метеоролошке организације јесте да политика борбе против климатских промена и политика за побољшање квалитета ваздуха више не могу да се воде одвојено.
Разлог је релативно једноставан: многи извори гасова са ефектом стаклене баште истовремено су и главни извори загађивача који нарушавају квалитет ваздуха. Електране на угаљ, индустријска постројења, мотори са унутрашњим сагоревањем и грејање на фосилна горива емитују угљен-диоксид, али и честице, азотне оксиде и друге штетне материје.
– То заправо није претерано тешко, јер ако смањујете емисије гасова са ефектом стаклене баште, истовремено смањујете и емисије материја које погоршавају квалитет ваздуха – рекао је Лабрадор.
Због тога мере као што су прелазак на чистије изворе енергије, смањење употребе угља и нафте, електрификација транспорта и већа енергетска ефикасност могу истовремено да донесу корист и клими и здрављу становништва.
Мање фосилних горива као најважније решење
Парадокс садашње ситуације јесте у томе што су поједини градови и државе последњих деценија успели да значајно побољшају квалитет ваздуха захваљујући строжим еколошким прописима, чистијим возилима и модернизацији индустрије. Ипак, климатска криза ствара нове изворе загађења које је знатно теже контролисати.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаГрад може да ограничи емисије из фабрике или старих дизел возила, али не може једноставно да заустави дим који стиже из шумског пожара удаљеног стотинама километара. Исто тако, локалне власти могу да смање емисије прекурсора озона, али екстремне температуре могу да појачају хемијске процесе који доводе до његовог настанка.
Зато побољшање квалитета ваздуха све више зависи и од успеха глобалне борбе против климатских промена. Без ограничавања раста температуре, пожари, суше и топлотни таласи могли би све чешће да поништавају резултате постигнуте смањењем класичног индустријског загађења.
За Лабрадора је најважније решење истовремено и најочигледније.
– То ме доводи до најбољег решења које имамо, а то је опште смањење глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште и сагоревања фосилних горива – поручио је он.
Извештај WMO тако показује да чист ваздух и стабилна клима више нису два одвојена еколошка циља. Пожари, топлотни таласи, приземни озон и PM2.5 честице све јасније показују да је реч о повезаном систему у којем погоршање једног проблема може да убрза други. Управо зато борба против климатских промена истовремено постаје и борба за ваздух који људи свакодневно удишу.
