Извршна директорка Европске агенције за заштиту животне средине (ЕЕА) Лена Ила Моненен изјавила је данас да би врућина, суша и несташица воде могле фундаментално да промене пољопривреду у деловима Европе, при чему неке културе више неће бити одрживе у најсушнијим подручјима Медитерана.
Она је у интервјуу за „Јуропијан њуз рум“ (ЕНР), чији је Танјуг део, рекла да суше у Европи постају тест политичких временских хоризоната и да ће, како реке опадају, прогнозе усева слабе, а стрес због несташице воде се шири изван Медитерана, одлагање прилагођавања суочити владе са већим трошковима и мањим бројем опција у наредним деценијама.
ФОТО: moryachka7/Shutterstock– Неки усеви више неће да успевају, посебно у најсушнијем медитеранском, јужноевропском подручју. Интензивније наводњавање не би нужно представљало решење због могуће несташице воде. Зато би неко земљиште које се тренутно користи за пољопривреду могло више да буде непогодно за пољопривреду у неким регионима Европе – рекла је она.
Суше већ угрожавају пољопривреду и инфраструктуру
Према њеним речима, ово лето је дало најјаснију могућу илустрацију онога с чиме се Европа суочава.
– Тешке суше су пореметиле пољопривреду, наш транспорт, па чак и енергетску инфраструктуру. И видели смо интензивне топлотне таласе у многим деловима Европе који су имали огроман утицај на инфраструктуру, здравље и добробит људи. Жетва је каснила и била је мања, тако да бисмо ове зиме могли да имамо чак и проблема са сигурношћу хране – упозорила је Ила-Моненен.
Сматра и да се последице шире изван традиционалних сушних зона Европе и као пример навела сушу у Украјини и Мађарској, као и неуобичајено сушне услове у Уједињеном Краљевству и Финској.
ФОТО: csikiphoto/ShutterstockИстовремено, она је позвала европске политичаре да гледају даље од следећих избора и да планирају климатске ризике који већ могу да се предвиде у наредној деценији.
– Ова врста краткорочног приступа нам неће помоћи – рекла је она и додала да одлуке о улагањима у инфраструктуру и пољопривреду морају да узму у обзир временске хоризонте од 10, 20 и 50 година.
Суша највећи узрок пољопривредних губитака
Подсетила је и да је у процени објављеној у марту, уочи овогодишњих летњих топлотних таласа, ЕЕА навела да „тренутно суша (54 одсто), јаке кише (21 одсто), мраз (16 одсто) и град (9 одсто) заједно чине 80 одсто пољопривредних губитака у ЕУ“.
Ила-Моненен је рекла да Европа више не може да третира прилагођавање климатским променама као опционалну политику којом ће се бавити када буџети то дозволе.
– Врућина и суша већ утичу на пољопривреду, водне ресурсе, транспорт и енергетске системе, а нека штета је могла да се избегне ранијим улагањима – рекла је она.
ФОТО: ldgfr photos/ShutterstockЗакључила је да прилагођавање мора да допуни, а не да замени ублажавање, односно да Европа треба и да смањи емисије и да се припреми за климатске утицаје који ће се наставити чак и уз амбициозна смањења емисија.
