Европска пољопривреда суочава се са једном од најтежих сезона последњих деценија. Низ интензивних топлотних таласа и све озбиљнија суша захватили су готово цео континент, остављајући пољопривреднике у „незапамћеној“ кризи.
Произвођачи поврћа и житарица упозоравају да би приноси појединих култура могли бити катастрофално ниски, пише Гардијан.
Европска пољопривреда под ударом
У Француској је производња поврћа ове године значајно мања него претходних сезона. Према подацима произвођача, приноси тиквица мањи су за око 25 одсто, зелене салате за 35, грашка за 40, броколија за чак 60 одсто, док су губици код артичока између 50 и 100 одсто.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– Сектор поврћа суочава се са историјском кризом – саопштила је организација Prince de Bretagne, која окупља више од 1.300 произвођача у Бретањи. Произвођачи траже хитне мере због драматичног пада приноса, али и погоршања квалитета бројних пољопривредних култура.
Екстремне врућине и недостатак падавина погодили су усеве широм Европе. Температуре су током лета редовно прелазиле 30 степени, а често и 35, док су падавине у многим подручјима готово потпуно изостале. Врући ветрови додатно су исушивали земљиште и отежавали развој биљака.
– Обично један регион прође боље, па то може да надокнади губитке у другим областима. Ове године су, међутим, све наше главне производне зоне погођене истовремено – рекао је Ерик Леграс, представник француског удружења произвођача конзервисаног и замрзнутог поврћа.
ФОТО: Shutterstock/Viacheslav ZhedankovНи производња житарица није поштеђена. Француско министарство пољопривреде процењује да ће овогодишња производња кукуруза бити око 35 одсто мања него 2025. године и износити приближно девет милиона тона. Толико ниска производња последњи пут је забележена још око 1980. године.
Део пада последица је тога што су пољопривредници кукуруз заменили другим културама, попут сунцокрета, али је значајан утицај имала и екстремна врућина која је погодила кукуруз у кључним фазама његовог развоја.
Последице се већ преливају и на сточарство. Млечне краве почињу да показују знаке топлотног стреса већ на температурама изнад 25 степени, а многи произвођачи пријављују пад производње млека од 10 до 15 одсто.
Посебан проблем представља обезбеђивање хране за животиње током зиме. Француска статистичка служба за пољопривреду Agreste саопштила је да је производња сена за зимску исхрану стоке око 30 одсто испод просека за период 1989–2018. године. Недостатак се, како је наведено, шири на све већи број региона.
Врућине су погодиле и производњу јаја. Током топлотног таласа у јуну забележена је повећана смртност живине, а национални одбор за промоцију јаја процењује да је дневна производња сада за око милион јаја мања од уобичајене.
Италија и Шпанија плаћају високу цену
Проблеми нису ограничени на Француску. У Италији је сушом, од благе до тешке, сада погођено око 60 одсто пољопривредних површина. Посебно су страдали кукуруз, пиринач, соја, воће и поврће, док је производња млека смањена за око 20 одсто.
Укупна штета италијанском пољопривредном сектору, укључујући последице пожара и снажних олуја, процењује се на више од три милијарде евра.
ФОТО: Shutterstock/siriratsavettПосебно је критична ситуација у долини реке По, једном од најважнијих пољопривредних подручја Европе. Река је претрпела озбиљан пад водостаја, што представља велики проблем за наводњавање. У том подручју производи се око 80 одсто италијанског пиринча.
Италија је највећи произвођач пиринча у Европи, а 2025. године ова култура је била засађена на око 235.000 хектара. Ове сезоне произвођачи су, како би сачували усев, морали да прибегну необичној мери – наводњавању њива само сваке друге недеље.
У Шпанији су губици такође велики. Производња житарица у Кастиљи и Леону мања је за 35 одсто у односу на претходну годину, у области Мадрида за 49, а у Андалузији за 24 одсто. Производња овчијег млека смањена је за 6,5 одсто, а козјег за 10,8 одсто.
Посебно неизвесна је ситуација у виноградарству. Шпанска национална винска федерација прогнозира да ће производња вина у 2026. години пасти за око 20 одсто. Грожђе је ситније због недостатка влаге, а нови топлотни таласи додатно угрожавају род.
Пољопривредници сада очекују помоћ државе. Француска влада већ је најавила пакет непосредне помоћи од 145 милиона евра, уз додатне мере подршке и инвестиције предвиђене буџетом за 2027. годину.
Међутим, све је јасније да европска пољопривреда неће моћи да се ослони само на краткорочну финансијску помоћ. Учесталије суше, екстремне температуре и нестабилни временски услови све више мењају услове у којима се производи храна. За пољопривреднике то значи да ће прилагођавање климатским променама постати један од кључних услова за опстанак производње у Европи.
