Зашто би због суше у Амазону требало да стрепи цео свет

Док климатски екстреми доносе велике шумске пожаре у Европи и обилне поплаве у Азији, Амазон се припрема за сушу која забрињава и заштитнике прашума и произвођаче хране. Ипак, последице такве суше могле би да се осете далеко изван Амазона.

Научници предвиђају да ће Ел Нињо свој врхунац достићи у најгорем могућем тренутку за највећу тропску прашуму на свету. То би се могло догодити између октобра и децембра, на самом крају сушне сезоне, када су реке на најнижем нивоу, а растиње најсувље и најподложније пожарима. За Амазон ће то бити период изузетне рањивости, и то у тренутку када ова огромна шума има кључну улогу у стабилизацији глобалне климе и обезбеђивању воде неопходне за пољопривреду, пише Гардијан.

Ел Нињо доноси нови талас климатских екстрема

Систем од којег зависи живот на планети већ трпи последице двоструког удара. Климатске промене изазване људским деловањем, пре свега сагоревањем фосилних горива и уништавањем шума, непрекидно подижу температуру планете и појачавају екстремне временске појаве, од топлотних таласа до снажних олуја. На тај дугорочни тренд сада се надовезује и Ел Нињо, природна појава коју карактеришу више температуре површинских вода у Тихом океану, а која у многим другим деловима света доноси додатно загревање, сушу и повећан ризик од пожара.

Научници упозоравају да би овај Ел Нињо могао да буде најснажнији у последњих 150 година, и то са разликом коју описују као „готово невероватну“. Иако је тек у почетној фази, његове последице већ се осећају широм планете.

У западној Европи су током јуна и јула забележене највише температуре до сада, уз изузетно мало падавина. То је створило услове за велике шумске пожаре у Француској, Грчкој и другим медитеранским земљама, док су низак водостај и суша погодили сливове Сене, Рајне и Дунава. Око три четвртине Енглеске већ се налази у условима суше, док је земљу захватио талас врућине због којег би ово лето могло да буде најтоплије у историји мерења.

ФОТО: Husni/NurPhoto/Shutterstock Editorial/Profimedia

У Азији, Јужна Кореја и Јапан суочавају се са рекордним топлотним таласом, док је Кину погодио тајфун Делфин, који је улице Шангаја претворио у бујице, оштетио кровове кућа и приморао више од милион људи да напусти своје домове. У индијској држави Асам у поплавама је страдало више од 100 људи, а метеоролози најављују нове падавине.

Велики делови света суочавају се и са шумским пожарима. У Канади су пожари, који су се проширили ван контроле, приморали десетине хиљада људи на евакуацију у Британској Колумбији, док је дим стигао чак до Њујорка, удаљеног хиљадама километара. Велики пожари бесне и на индонежанском острву Јава и у америчкој савезној држави Јута, коју је у јулу погодио и рекордни топлотни талас.

У Африци Уједињене нације упозоравају на озбиљне последице по производњу хране. На Блиском истоку локални температурни рекорди падају готово сваког дана, а у Уједињеним Арапским Емиратима у месту Ал Дхафра измерено је 51,2 степена Целзијуса.

Истовремено, температура површинских вода у океанима наставља да расте далеко изнад вредности које су раније сматране уобичајеним, што угрожава коралне гребене и други морски свет. Пошто океани апсорбују највећи део вишка топлоте на планети, њихова температура може да буде наговештај онога што ће уследити на копну.

ФОТО: MARIO TAMA/Getty images/Profimedia

Амазон је кључан за климу и производњу хране

Ипак, једна од највећих брига за период који долази јесте Амазон. Прашума има кључну улогу у очувању биодиверзитета, али и у обезбеђивању падавина за пољопривредне регионе широм Јужне Америке.

Пре само неколико деценија, помисао на сушу у прашуми деловала би готово незамисливо. Амазон је највећа речна мрежа на свету, а његове главне притоке, међу којима су Шингу, Негро, Тапажос, Мадеира, Пурус, Журуа и Жапура, представљају једне од најважнијих залиха слатке воде на планети. Прашума која окружује ове реке одувек је била позната по високој влажности. Огромна стабла упијају воду из земљишта и враћају је у атмосферу, стварајући такозване „летеће реке“ које утичу на температуру и количину падавина широм континента. Милијарде стабала и других биљака у Амазону истовремено из атмосфере уклањају огромне количине угљен-диоксида, што има значај за читаву планету. Свако слабљење те улоге повећава ризик од климатске нестабилности, проблема у снабдевању храном и екстремних временских прилика.

ФОТО: MatteoFar8/Shutterstock

Сада је бразилска метеоролошка служба објавила прогнозу према којој би необично снажан Ел Нињо могао да одложи почетак кишне сезоне у Амазону, подигне температуре, додатно снизи водостаје река и повећа опасност од пожара.

Као и у многим другим деловима света, тако се ствара криза унутар већ постојеће кризе. Природном, али изузетно снажном феномену Ел Нињо, који би могао да потраје и током почетка наредне године, придружује се загревање планете изазвано људским деловањем.

Научници и староседелачке заједнице упозоравају да се Амазон још није опоравио од последица претходног Ел Ниња, током 2023. и 2024. године. Тада су неке од највећих река у региону достигле рекордно низак водостај, избили су пожари какви раније нису забележени, а масовно су угинули речни делфини и рибе.

С обзиром на то да је пољопривредом, рударством и климатским променама изазваним људским деловањем већ деградирана око трећина Амазона, дрвеће и растиње постају све подложнији пожарима. То повећава ризик од великих, неконтролисаних пожара и отвара питање да ли би поједини делови прашуме могли да пређу границу после које повратак у претходно стање више неће бити могућ.

Амазон се још није опоравио од претходног Ел Ниња

Бразилска влада покушава да одговори на овај проблем уз помоћ сателитског надзора, појачаних контрола и већих улагања у капацитете за гашење пожара. То је прошле године дало добре резултате, када је површина Амазона захваћена пожарима пала на најнижи ниво од почетка мерења 1985. године.

Међутим, једна година није довољна да се шума опорави, а сада се суочава са далеко већом претњом.

Три претходна снажна Ел Ниња, током 1997–1998, 2015–2016. и 2023–2024. године, оставила су тешке последице по Амазон. Професор Џос Барлоу, стручњак за Амазон са Универзитета Ланкастер, каже да је сама могућност још снажнијег феномена веома забрињавајућа.

– Тешко је замислити последице још озбиљније суше и високих температура – упозорио је професор Барлоу.

Сезона пожара у Амазону већ је почела, али њен врхунац очекује се тек за око два месеца.

Домородачке заједнице већ формирају сопствене екипе за гашење пожара како би могле да реагују на пожаре у удаљенијим деловима прашуме. Др Ерика Беренгер, стручњак за шуме са Универзитета Оксфорд и ауторка књиге о борби против пожара у тропским шумама, упозорава да је ситуација крајње необична.

– Влажна прашума не би требало да гори – каже она.

Велики део проблема, објашњава Беренгер, лежи у томе што се снажни Ел Нињо феномени појављују у релативно кратком периоду.

– То је као када сте већ болесни, а онда добијете инфекцију. Она ће имати много теже последице јер је ваш имунолошки систем већ ослабљен борбом против болести – рекла је Ерика Беренгер.

Тешки услови могли би да потрају, а можда и да се додатно погоршају током 2027. године. Разлог је временски размак од око три месеца између врхунца загревања Тихог океана током Ел Ниња и пораста температура у другим деловима света.

Карлос Нобре, професор на Универзитету у Сао Паулу и један од водећих бразилских климатолога, упозорава да Амазон мора да буде спреман од сада па све до почетка 2027, најмање до марта, јер би овај Ел Нињо врло вероватно могао да изазове озбиљну сушу.

ФОТО: Gino Tuesta/Shutterstock

Суша у Амазону могла би да угрози производњу хране

Пољопривредници се зато припремају за тешку годину. „Колеге сточари, припремите се за Ел Нињо“, наводи се у једној објави у популарној WhatsApp групи намењеној произвођачима говедине у бразилској држави Пара. У њој се упозорава да ће Ел Нињо утицати на сточарство кроз топлотни стрес код животиња, лошији квалитет пашњака и несташицу воде. То би могло да повећа трошкове исхране стоке и смањи њен прираст, као и производњу млека.

Друге пољопривредне компаније објављују слике исушеног земљишта или поплављених градова, будући да се за југ Бразила прогнозирају знатно обилније падавине. „Супер Ел Нињо 2026. прерастао је из обичног временског феномена у симбол нове ере глобалне нестабилности“, наводи се у једној од објава.

Специјализовани часопис Agroforte наводи да је производња соје у Бразилу била мања током претходних снажних Ел Ниња, али при томе не помиње људске узроке све неповољније климе, попут крчења шума, које је најчешће повезано са пољопривредом, и сагоревања фосилних горива.

Домородачке заједнице, за разлику од тога, углавном чувају шуму и доприносе очувању стабилније климе. Ипак, и оне се сада суочавају са троструком претњом коју чине глобално загревање, крчење шума и Ел Нињо.

ФОТО: PARALAXIS/Shutterstock

Бразилска влада упозорила је да ће традиционалне територије бити изложене већем ризику од пожара и обезбедила залихе хране у случају несташица. Током претходног Ел Ниња, поједине шумске заједнице у сливовима Шингуа и Тапажоса остале су изоловане, без довољно воде и у страху од несташице хране. Реке, које су им главни начин транспорта, тада су пресушиле, док су се повртњаци осушили. Уколико би наредна година донела још теже услове, Бразил би се могао суочити са готово нестварним сценаријем масовног исељавања људи из прашуме због суше.

Сама чињеница да је такав сценарио уопште могућ требало би да забрине цео свет. Значајно ослабљен Амазон додатно би пореметио климу и пољопривредну производњу у тренутку када пољопривредници у многим деловима света већ упозоравају да се услови мењају пребрзо да би им се прилагодили. Цене хране на глобалном нивоу већ су на највишем нивоу у последње три године, док се мање жетве комбинују са растом цена горива изазваним америчко-израелским нападом на Иран. Уједињене нације предвиђају да би због Ел Ниња још 49 милиона људи могло да се суочи са акутном глађу.

Потребно је учинити много више како би се заштитили екосистеми попут Амазона, од којих зависи читав свет. Већа улагања у ватрогасне капацитете неопходан су краткорочни корак, али она решавају последице, а не локалне и глобалне узроке проблема. Док се не заустави крчење шума и не смањи употреба фосилних горива, атмосфера ће наставити да се загрева, а екстремне временске прилике ће постајати све израженије. У поређењу са оним што би могло да уследи, чак би и овогодишњи „Годзила Ел Нињо“ могао да делује као блага епизода.