Рекордно низак водостај Дунава није само променио изглед реке већ је угрозио пловидбу, производњу струје и још једном показао колико је савремено друштво, без обзира на технолошки напредак, зависно од природних услова
Када помислимо на Дунав, пред очима нам се јави широка и моћна река која делује незаустављиво док својим током повезује десет европских држава. Ситуација којом је тренутно погођен променила нам је перспективу, па његову снагу не меримо само количином воде коју носи већ и последицама које настају када те воде нема довољно.
Дунав је на великом делу свог тока достигао рекордно низак водостај, толико да су на површину испливали пешчани спрудови, стене и остаци старих бродских олупина. Међутим, повучена вода није само променила изглед реке већ је утицала и на рад нуклеарних електрана, смањила производњу електричне енергије и угрозила проходност речног саобраћаја.
Проблем није настао током ноћи. Комбинација дуготрајних суша, високих температура и недостатка снежних падавина током зиме, створила је услове у којима је изостала потребна количина воде да би река „преживела лето“. Све ово се дешава раније него што смо календарски навикли, јер се минимални водостаји на Дунаву обично бележе крајем августа.
РЕГИОНАЛНИ ПРОБЛЕМ
Хрватска, Мађарска, Румунија и Бугарска већ недељама осећају последице ниског водостаја, а како Дунав једном петином свог тока пролази кроз Србију, проблеми нису заобишли ни нашу државу.
Ниво реке код Бездана, на улазу Дунава из Хрватске у Србију, пао је на минус 159 центиметара, чиме је оборен историјски минимум од када се обављају мерења у Србији
У недељу, другог августа, ниво реке код Бездана, на улазу Дунава из Хрватске у Србију, пао је на минус 159 центиметара, чиме је оборен историјски минимум од када се обављају мерења у Србији. Забрињавајућа ситација недавно је забележена и код Будимпеште где је водостај Дунава пао на свега 23 центиметара, што је далеко испод претходног рекордног минимума од 33 центиметара измереног 2018. године.
На ове податке бисмо, вероватно, гледали другачије да се не ради о другој најдужој реци у Европи, али с обзиром на то да Дунав протиче кроз десет европских држава, од југозападне Немачке до Црног мора, последице ниског водостаја су вишеслојне: од угрожавања биљног и животињског света, преко пловидбе и транспорта, до енергетике. Зато бројне владе широм централне и источне Европе ових дана повлаче мере како би спречиле пре свега енергетску кризу.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ОД ПЛОВИДБЕ ДО ЕНЕРГЕТИКЕ
Прве последице ниског водостаја Дунава прво је осетио речни саобраћај који ових дана отежано функционише. Туристички крузери су на појединим деоницама скоро потпуно обуставили пловидбу, док теретни бродови могу да превозе само део уобичајеног терета.
ФОТО: REUTERS/Marton MonusГранична полиција Бугарске недавно је евакуисала 186 путника са туристичког брода „Викинг Улур“, који се насукао на Дунаву код села Гомотарци, у близини Видина.
На то да је пловидба озбиљно отежана, али и на то да је још увек неизвесно да ли би могла да буде потпуно онемогућена уколико се тренд водостаја настави, недавно је на РТС указао помоћник министра задужен за водни саобраћај и безбедност пловидбе Владимир Баталовић.
„Не мислим да обуставимо пловидбу, више бих то подвео тако да пловидба неће бити исплатива“, објаснио је Баталовић додајући да ће транспорт по јединици превезене робе бити све скупљи, а да трошкови транспорта остају исти без обзира на количину терета.
Међутим, последице ниског водостаја не завршавају се на пловидби, будући да недостатак воде представља проблем и за производњу електричне енергије, јер се вода из Дунава користи за хлађење нуклеарних електрана.
„Сада се суочавамо са невиђеном енергетском кризом, страшним наслеђем, са условима, било да се ради о водостају Дунава или температурама, који никада раније нису виђени, ни близу“, рекао је Петер Мађар.
Румунија је прогласила ванредно стање због пада производње електричне енергије након што је рекордно низак водостај Дунава довео до гашења једног нуклеарног реактора. О каквом проблему је реч најбоље говори то што нуклеарна електрана Чернавода обезбеђује 20 одсто енергетских потреба Румуније. Како Ројтерс преноси, премијер Илије Боложан је изјавио да Румунија разговара са Украјином и другим суседним државама како би обезбедила увоз електричне енергије у периодима највеће потрошње. Такође, држава је обезбедила средства за радове на Дунаву како би се привремено преусмерила вода из рукавца Бала ка нуклеарној електрани Чернавода како би се омогућио рад другог реактора.
Ништа боља ситуација није ни у Мађарској где би нуклеарна електрана Пакш могла би да буде затворена дуже од месец дана. Реч је о електрани која располаже са четири реактора укупне снаге 2 гигавата и производи скоро половину укупне електричне енергије у Мађарској и покрива око трећину укупне потрошње. Недавно је угашена претпоследња турбина, а према речима премијера Мађарске Петера Мађара производња електричне енергије смањена је са 2.000 мегавата на само 240 мегавата.
„Сада се суочавамо са невиђеном енергетском кризом, страшним наслеђем, са условима, било да је реч о водостају Дунава било о температурама, који никада раније нису виђени, ни близу“, рекао је Мађар.
Он је објаснио да нуклеарну електрану Пакш, први пут у њеној историји, од потпуне обуставе производње електричне енергије дели само један центиметар водостаја Дунава. Он тренутно износи минус 133 центиметара, док би пад на минус 134 центиметара приморао електрану да обустави рад.
Мађарске власти су затражиле од великих индустријских потрошача да смање потрошњу електричне енергије, док је од грађана затражена добровољна штедња посебно између 17 и 22 часа.
ФОТО: Inquam Photos/Ovidiu Micsik via REUTERSСРБИЈА НИЈЕ ОТПОРНА
С обзиром на то да је током целог маја, јуна и јула забележена најнижа производња на Ђердапу откако је ова хидроелектрана пуштена у рад, проблеми у енергетици нису могли да заобиђу ни Србију.
„Ђердап један је на 20 одсто производње, Ђердап два на 30. Дотоци су најнижи, односно 1.500 кубика у секунди“, истакла је недавно за РТС министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, додајући да су дотоци били на том нивоу последњи пут 2003, а пре тога 1985. године.
„То све говори о једној ванредној ситуацији која апсолутно мора да се прати и да остану сви запослени у енергетском сектору посвећени да пребродимо овај изазован сушан период, али и велике врућине“.
"Ђердап један је на 20 одсто производње, Ђердап два на 30. Дотоци су најнижи, односно 1.500 кубика у секунди" рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић
Због високих температура и ситуације са водостајем река у Србији одржана је седница Штаба за ванредне ситуације, након које је премијер Ђуро Мацут поручио да је ситуација у овом трентуку потпуно стабилна.
„Неопходно је да се одржи стабилност енергетског система, која је тренутно потпуно обезбеђена и да се обезбеди функционалост пловног режима, односно да имамо пловност низ Дунав, али и да се одржи веза са системом канала Динав-Тиса-Дунав, и ту ће ‘Србијаводе’ и ‘Војводинаводе’ највише да раде“, истакао је Мацут и поново апеловао на грађане да рационално троше воду и електричну енергију.
ФОТО: REUTERS/Djordje KojadinovicГЛЕДАЈУЋИ У НЕБО
Проблем ниског водостаја Дунава могао би значајно да се ублажи обилнијим падавинама, међутим, временска прогноза, макар тренутно, не улива много оптимизма. Хидролози упозоравају да се током већег дела августа не очекују значајније количине кише не само у Србији већ и у узводним деловима Дунава.
Високе температуре додатно компликују ситуацију због тога што повећавају потрошњу електричне енергије. Како је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић недавно изјавила за РТС тропски талас је у Србији довео до велике потрошње, која достиже 100 до 105 гигават-сати дневно, док се зими троши око 110 или 115 гигават-сати у моментима најхладније зиме и највеће потрошње.
Док се жива на термометру приближава 40. степену, део Европе мора да води рачуна не само колико електричне енергије троши већ и када је троши. Парадокс лежи у томе што док рекордне температуре повећавају потрошњу струје због потребе за хлађењем, суша и низак водостај отежавају рад енергетских постројења. Зато нас је тренутна ситуација са Дунавом још једном подсетила на лекцију коју често заборављамо, а то је да су савремени системи, без обзира на технолошки напредак још увек нераскидиво повезани са природом.
