Септембар је традиционално месец у којем проблеми који су дуго тињали излазе у први план. Историја нас учи да је реч о периоду склоном финансијским кризама. Британија је напустила златни стандард у септембру 1931, фунта је избачена из европског Механизма девизних курсева у септембру 1992, док је пре тачно 18 година колапс Леман брадерса гурнуо глобалну економију у дубоку рецесију. Септембар месец 2026. године није изузетак јер данас постоје озбиљни разлози за бригу због евентуалне нове финансијске кризе.
Овог септембра створили су се услови за нове турбуленције. Цене нафте вртоглаво расту, што се директно пресликава на скупље пословање и дизел и додатно погоршава притиске на трошкове живота, док широм света долази до распродаје државних обвезница, уз истовремену претњу да берзански балон у вези са вештачком интелигенцијом може да пукне.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Синхронизовани економски потреси
Наравно, све ово можда представља само лажну узбуну. Прошло је више од шест месеци откако су САД и Израел покренули рат против Ирана и до сада је утицај затварања Ормуског мореуза био много блажи него што се очекивало пролетос. Могуће је да ће страх који тренутно потреса тржишта обвезница брзо проћи, посебно ако се ратови у Украјини и Ирану ускоро заврше, оцењује економски новинар Лери Елиот за Гардијан.
– Ипак, постоје знаци да рат у Ирану има ефекта, макар уз дуже кашњење него што се првобитно очекивало. Тржишта више не верују Трампу када каже да је договор са Ираном пред закључењем. Као резултат тога, раст цена нафте на више од 100 долара по барелу последњих недеља појачао је страх од упорне инфлације и виших каматних стопа централних банака. И упркос томе што цене сирове нафте нису ескалирале, цена бензина и дизела остаје висока захваљујући мањку капацитета за прераду – каже Елиот.
Нестабилност тржишта такође погађа и технолошки сектор. Месецима су цене акција почивале на претпоставци да за раст технолошких гиганата не постоји плафон, али је та теза у овом тренутку на врло озбиљној провери.
Страх од пуцања берзанског балона вођеног вештачком интелигенцијом више се не третира као пука теорија економских аналитичара. Џон Хигинс из Capital Economics-а оцењује да постоје бројни знаци да је тржиште ушло у касну фазу AI балона, док сам Capital Economics, компанија са врло завидном репутацијом у сфери истраживања финансија, очекује да би балон могао почети да пуца током 2027. године.
Истовремено, Bloomberg указује да акције вештачке интелигенције постају и политички ризик уочи америчких међуизбора.
Притисци на тржиштима нафте, обвезница и на акције компанија које се баве вештачком интелигенцијом више нису изоловани случајеви. Ови знаци показују да берза, у овом тенутку, не пролази кроз пролазну кризу, већ да се иза кулиса можда спрема много снажнији економски потрес.
ФОТО: Gorodenkoff/ShutterstcokИсторијске паралеле 2008. и 2026.
Историја се никада не понавља тачно на исти начин. Постоје сличности између септембра 2026. и септембра 2008. године, али постоје и разлике.
– Крах из 2008. године био је резултат тога што су банке претерале у финансирању америчких некретнина. Изгледа да су банке овај пут много мање изложене, и док су неке од инвестиција у технолошке акције можда биле засноване на нереалним претпоставкама о будућим профитима, вештачка интелигенција ће очигледно имати позитиван дугорочни економски утицај на начин на који инвестиције у стамбени сектор пре 2008. нису имале. Погрешно је мислити да су сви балони исти – истиче Елиот.
Међутим, суштина аналитике лежи у лекцијама које криза доноси. У тренутку када се финансијски потрес претвори у кризу ширих размера, догматска економска теорија пада у воду. Тада више нема говора о константном подизању каматних стопа нити о нужности да министарства финансија стежу каиш и смањују буџетске дефиците. Ову дијагнозу потврђују и недавни откупи државних обвезница од стране америчког Министарства финансија, који откривају да у овом тренутку темељи економије нису стабилни.
– Заиста, недавни откупи обвезница од стране америчког Министарства финансија, који су били дизајнирани да смање узлазни притисак на камате на стамбене кредите, ауто-кредите и дугове по кредитним картицама, били су и показатељ колико је Трампова администрација нервозна због тренутног стања финансијских тржишта и укус енергичније интервенције коју би пуна финансијска криза изазвала – закључује Лери Елиот.
ФОТО: LALAKA/ShutterstockИсторијске поуке и сигнал нове кризе
Искуство европских криза показује да економски потреси ретко остају само економски проблем.
Током Велике рецесије и европске дужничке кризе 2008. године слабљење животног стандарда и политика штедње поткопали су традиционалне странке и отворили простор политичким снагама изван дотадашњег мејнстрима, од SYRIZA-е у Грчкој и Podemos-а у Шпанији до AfD-а у Немачкој. Криза, дакле, не производи нужно победника на левици или десници, али готово увек доводи у питање постојећи политички баланс.
Данас се у Европи поново појављује неколико елемената те старе комбинације. Цене гаса су више од 140 одсто изнад прошлогодишњег нивоа, инфлаторни притисци поново јачају, док високи јавни дугови и трошкови задуживања сужавају простор владама за реакцију. Француски spread (разлика у приносима између француских и немачких државних обвезница која служи као кључни мерач инвеститорског страха од ризика у еврозони) према Немачкој достигао је нивое последњи пут виђене током европске дужничке кризе, док у Немачкој економски проблеми све видљивије прате слабљење политичког центра.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
То још није доказ да Европа улази у нову економску кризу. Али јесте упозорење да су се поново појавили неки од услова који су у прошлости претходили много већим потресима. Европска централна банка и сама моделира сценарио у којем би продужени енергетски шок спустио раст еврозоне на свега 0,4 одсто уз инфлацију од 5,4 одсто. Другим речима, Европа можда још није у кризи, али све више изгледа као да се налази у ситуацији у којој би једна финансијска грудва могла да покрене незаустављиву лавину.
Знаци су, дакле, већ ту, а упозорење стиже и од британског економског новинара Лерија Елиота, који у најновијој анализи гласно позива да се за могућу нову финансијску кризу припремимо пре него што буде касно.
