Рекордна куповина злата од стране централних банака (која уопште не мари за тренутну цену) знатно је поузданији сигнал о структуралној путањи долара него овогодишња кретања на валутним тржиштима. Разлог за то лежи у чињеници да су девизна тржишта структурно лоша у процењивању ретких, катастрофалних и ратних ризика од којих се централне банке заправо осигуравају. Због тога мирнији долар ове јесени никога не би требало да завара да је процес дедоларизације заустављен.
Злато је 28. јануара достигло рекордну цену од 5.589 долара по унци, истог месеца када је доларски индекс пао на четворогодишњи минимум од 95,5, а удео долара у глобалним резервама се приближио најнижем нивоу од 1995. године. И раст цене злата и слабљење долара одражавали су исту ширу причу. Иза свега су стајали смањење каматних стопа ФЕД-а током 2025. године, амерички јавни дуг који је прешао 37 трилиона долара, у том тренутку, и чињеница да државе БРИКС-а све већи удео трговинског промета обрачунавају ван долара, пише Modern Diplomacy.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Међутим, након тог јануарског врхунца цена злата је између јануара и септембра пала за 22%, што је чињеница која је трбало да привуче пажњу јавности. У јуну, док је тај пад већ био у току, Европска централна банка је објавила саопштење које је већини промакло пошто је злато тада претекло америчке државне обвезнице као највећа појединачна резервна актива на свету. Централне банке су купиле 289 тона тог метала само у другом кварталу, што представља рекорд за тај квартал и пет пута бржи темпо куповине у односу на први квартал. Притом је централна банка Пољске отворено поручила инвеститорима да купује „на паду“, односно свесно набавља златне резерве у тренутку када им цена на тржишту пада.
Централне банке никада нису биле одлучнији купци неког средства него управо у тренутку док му је вредност нагло падала. Закључак се намеће сам па тако или руководиоци централних банака греше, или су девизна тржишта, која не показују ни трунку ове хитности, остала потпуно слепа за стварне ризике.
А онда се тржишна слика променила. Кевин Ворш је у мају именован за новог председавајућег ФЕД-а, а затим је у августу најавио заокрет ка оштријој монетарној политици. Рат у Ирану је кроз септембар погурао цене нафте и инфлацију нагоре па су тржишта уместо смањења почела да урачунавају ново повећање каматних стопа. Доларски индекс се вратио на 99,46 док је цена злата пала на 4.330 долара. Међутим, куповина централних банака није пратила овај пад цене јер је само Пољска ове године додала 82 тоне, крећући се ка циљу од 700 тона, док је истраживање Светског савета за злато показало да рекордних 45 одсто централних банака планира да повећа своје резерве злата у наредних дванаест месеци.
ФОТО: AP Photo/Seth Wenig/TanjugСукоб два сигнала на глобалном тржишту капитала
Ова ситуација отвара озбиљну дилему јер се на тржишту појављују два потпуно различита сигнала о томе да ли се монетарни поредак заснован на долару мења или остаје исти.
Сигнал куповине одговара потврдно и то изузетно одлучним тоном. На то указују рекордна квартална набавка и податак да је злато по рачуници ЕЦБ-а истиснуло америчке дужничке хартије. Исту причу потврђују и ставови 74 одсто анкетираних руководилаца централних банака који очекују даљи пад удела долара у наредних пет година, као и чињеница да купци свесно увећавају количине у време када цена злата пада за 22 посто уместо да беже са тржишта.
Са друге стране, сигнал који шаље сама цена говори другачије. Са друге стране, сигнал који шаље сама цена говори другачије. Долар је управо забележио један од јачих опоравка ове године, цена злата је знатно испод свог историјског максимума, а на девизним тржиштима нема ниједног стварног знака стреса који би пратио дубоку промену монетарног режима.
Ипак, постоји снажан аргумент против слепог веровања сигналу који шаље куповина злата. Девизно тржиште је најликвидније тржиште на свету са дневним прометом већим од 7 трилиона долара. Неколико стотина тона злата које купе централне банке, што износи можда 30 до 40 милијарди долара по кварталу, представља обичну статистичку грешку у поређењу са тим капиталом. Да професионални трговци валутама, који располажу са много више новца и бољим краткорочним информацијама од шачице руководилаца централних банака, виде да се одвија озбиљна дедоларизација, то би већ убрзо било урачунато у цену. Уместо тога, долар је управо забележио раст.
Према овом гледишту, централне банке уопште не виде нешто што тржишта пропуштају, већ само механички реагују на 2022. годину када је Русији преко ноћи замрзнуто 300 милијарди долара резерви, па се сада прекомерно осигуравају од ризика који се није поновио и вероватно се неће ни поновити.
ФОТО: PixabayЦиклична кретања не могу да пониште дубоке структурне промене
Овај аргумент полази од погрешне претпоставке да девизна тржишта и одбори за резерве централних банака процењују исту врсту ризика и у истом временском хоризонту. То није тачно.
Валутна тржишта су изузетно добра у процењивању континуираних, високофреквентних променљивих, као на пример разлика у каматним стопама, изненађења у привредном расту или недељних података о инфлациј, јер је то оно што свакодневно покреће токове капитала.
Међутим, ове процене су структурно лоше у процењивању дисконтинуираних догађаја са малом вероватноћом све док се ти догађаји стварно не догоде. Волатилност акција није предвидела 2008. годину током 2007, баш као што тржишта нису урачунала замрзавање руских резерви недељама пре него што се то заиста десило
Замрзавање девизних резерви, кампања секундарних санкција или искључење из платне инфраструктуре попут система СWИФТ представљају управо такву врсту опасности. То су бинарни, ретки и катастрофални догађаји за онога кога погоде. Управо зато је гувернер Централне банке Пољске Адам Глапински куповину злата описао не као трговину ради зараде, већ као полису осигурања која чува безбедност државе у свим околностима, укључујући и ратно стање за које је нагласио да га наравно не очекују.
То није језик некога ко јури тренутни профит. То је језик некога ко управља једином класом имовине која задржава вредност ако његова земља икада буде одсечена од доларског система, и ко би радије држао ту имовину и грешио током целе деценије, него је не држао и погрешио само једном.
Сам начин на који се куповина одвија открива пуну истину о овим кретањима. Спекулативни капитал бежи и продаје се када имовина забележи пад од 22 одсто, док продаја капитала који је сигуран у том тренутку расте. Централне банке су радиле управо то друго током целе прве половине ове године. То представља јасан потпис програма структурне реалокације са фиксираним вишегодишњим циљем, где на пример Пољска отворено циља 700 тона, а не пролазни спекулативни талас који само жели да искористи тренутни талас цене злата.
У међувремену, јесењи опоравак долара има јасно препознатљив и претежно циклични узрок. То су нови, оштрији председавајући ФЕД-а и нафтни шок изазван ратом који форсира ново рачунање виших каматних стопа. Међутим, ниједан од ових догађаја не мења путању америчког дуга, тренд обрачуна трговине унутар БРИКС-а, нити преседан са замрзавањем резерви који је гурнуо долар на четворогодишњи минимум у јануару. Опоравак долара заснован на овогодишњем шефу ФЕД-а и рату уопште није доказ да је прошлогодишња структурна прича завршена, већ само показује да је циклична сила тренутно довољно јака да је привремено маскира.
ФОТО: FOTOGRIN/ShutterstockТри могућа сценарија
Гледајући у будућност, аналитичари процењују да се отварају три могућа сценарија за развој ове тржичне драме.
Основни сценарио, који носи највероватнији исход са процењених 55 одсто шанси, јесте да се тренутни раздор једноставно наставља уместо да се брзо разреши. Долар задржава већину својих јесењих добитака током циклуса повећања камата, цена злата се креће у стабилном распону испод јануарског врхунца, а централне банке настављају да купују племенити метал умеренијим темпом. У овом исходу нико не бива потпуно у праву преко ноћи јер је диверсификација резерви дугорочно осигурање а не краткорочна трговинска опклада, што овај исход чини мање атрактивним за оне који траже брзе промене и нагле падове.
Са друге стране, негативан сценарио за имаоце долара ослања се на конкретан окидач попут новог замрзавања резерви, епизоде секундарних санкција повезаних са ширењем сукоба на Блиском истоку или удара на независност ФЕД-а под политичким утицајем. Такав развој догађаја материјализује управо онај ризик од ког су се централне банке дуго осигуравале, па злато поново нагло скаче изнад јануарског максимума док доларски индекс пада испод 95,5. У том тренутку инвеститори на девизним тржиштима остају затечени, док руководиоци централних банака добијају пуну потврду за своте које су уложили у сигурност.
Коначно, позитиван сценарио за долар претпоставља да се рат у Ирану брзо завршава, да Воршова повећања камата успешно смире инфлацију без икакве рецесије, да се амерички фискални показатељи стабилизују и да развој обрачуна у националним валутама унутар БРИКС-а успорава услед унутрашњих трвења.
Куповина злата од стране централних банака се тада не преокреће већ се једноставно зауставља јер руководиоци централних банака достижу конвенционалне лимите диверсификације где већина циља између 15% и 20% резерви у племенитом металу. Тада се настали јаз постепено затвара тако што се цена током неколико година полако усклађује са сигналом куповине, потпуно без потребе за било каквом кризом која би изнудила такво изједначавање.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Закључак
Чињеница да је долар провео мирнију јесен не значи да је куповина злата била погрешна процена. Валутна тржишта реагују на тренутне циклусе и каматне стопе, док централне банке гледају много ширу слику, свесни да се праве размере глобалних промена виде тек када удари следећа криза.
Централне банке су куповале током пада цене од 22% зато што поента њихове позиције никада и није била остваривање приноса у овом кварталу.
Шта нам заправо открива шта се дешава на терену покажу тек предстојећи подаци. Кључни знак биће извештај о трендовима потражње за златом за трећи квартал који Светски савет за злато објављује почетком новембра. Уколико трећи узастопни квартал куповине потпуно игнорише тренутне кретања цене, то ће бити коначна потврда да је реч о дугорочној државној политици а не о пролазном коришћењу прилике, а моменат када девизна тржишта буду морала да се сагласе са том стварношћу биће све само не миран.
