Ђедовић Хандановић: Капацитет ветра и солара повећан на више од 1,3 гигавата

Више од 500 учесника окупило се у Врднику на конференцији „ОИЕ Србија 2026“, где ће данас и сутра разговарати о инвестицијама у обновљиве изворе енергије и наредној фази енергетске транзиције.

Конференцију је отворила министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, која је данас изјавила да је укупан капацитет ветроелектрана и соларних електрана у Србији у претходне четири године повећан са око 400 мегавата на више од 1,3 гигавата, а да се до краја године очекује скоро 1,5 гигавата.

Ђедовић Хандановић, која се учесницима обратила као изасланик председника Србије Александра Вучића, навела је да је посебно убрзан развој соларне енергије, па је укупан капацитет соларних електрана овог лета први пут премашио 400 мегавата, док је само у протеклих годину дана на мрежу додато 138 мегавата.

Како је истакла, то представља раст од око 30 пута у односу на период од пре четири и по године, када је Србија имала око 13 мегавата соларних електрана.

Она је додала да је кроз два круга аукција за тржишне премије, које је спровело Министарство рударства и енергетике, подржано 17 нових соларних и ветроелектрана укупног капацитета око 1,2 гигавата и инвестиционе вредности близу 1,5 милијарди евра.

Од тих 17 електрана, девет је већ на мрежи, а очекује се да преостали пројекти у наредним годинама донесу још око 784 мегавата нових капацитета.

ФОТО: FOTO TANJUG/ SAŠKA DROBNJAK

Циљ више од три гигавата до краја деценије

Ђедовић Хандановић је навела да ће се у наредном периоду наставити снажан раст броја купаца-произвођача, који би до 2030. године могли да додају још најмање 300 мегавата, као и нових инвестиција индустрије кроз концепт активног купца.

Она је изразила уверење да ће Србија до краја деценије премашити три гигавата капацитета соларних и ветроелектрана.

Министарка је нагласила да циљ државе није само повећање броја нових мегавата, већ развој одрживог електроенергетског система у којем нови пројекти неће угрозити сигурност снабдевања и стабилност мреже.

Према њеним речима, у моделима развоја преносне мреже тренутно се налази више од 12 гигавата пројеката, односно око 15 гигавата када се урачунају и пројекти на дистрибутивном систему, што је вишеструко више од капацитета који систем тренутно може да интегрише.

Убрзавање процедура за нове пројекте

Ђедовић Хандановић најавила је и измене Закона о коришћењу обновљивих извора енергије, којима би требало да буду успостављена подручја за убрзани развој ОИЕ, поједностављени и убрзани поступци издавања дозвола и уведене контакт тачке које би инвеститорима служиле као водич кроз административне процедуре.

Додала је да нову фазу енергетске транзиције треба посматрати као развој читавог система, због чега су, поред обновљивих извора енергије, потребна батеријска складишта, реверзибилне хидроелектране, флексибилна производња, активни купци и снажније повезивање са регионалним и европским тржиштем електричне енергије.

Масдар спреман за нова улагања

Извршни директор компаније Масдар Мохамед Ал Рамахи рекао је да та компанија Србију и Западни Балкан види као важан део своје будућности у Европи и да је спремна да у Србију и регион донесе нове инвестиције и дугорочни капитал.

Он је навео да Масдар у ветропарковима Чибук 1 и Чибук 2 има више од 300 мегавата оперативних капацитета и оценио да њихов развој показује шта тржиште обновљивих извора енергије у Србији може да постигне.

Ал Рамахи је додао да Масдар глобално има портфолио већи од 65 гигавата у више од 20 земаља, уз циљ да до 2030. године достигне 100 гигавата.

Председавајући Управног одбора ОИЕ Србија Милош Цолић рекао је да овогодишња конференција окупља више од 600 учесника, што, како је оценио, показује да енергетика и обновљиви извори енергије одавно нису само тема једне индустрије.

Он је истакао да ОИЕ Србија данас има више од 60 чланова, међу којима су приватни произвођачи електричне енергије из обновљивих извора, водећи инвеститори, банке, инжењерске, консултантске и друге компаније.

ФОТО: FOTO TANJUG/ SAŠKA DROBNJAK

Цолић је оценио да је сектор ушао у нову фазу у којој више није довољно само изградити електрану, већ су потребни мрежа способна да прихвати нову енергију, складишта енергије, флексибилни системи и институције које могу да прате брзину развоја технологије и инвестиција.

Директор Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за Југоисточну Европу Грегорж Желински рекао је да је Београд постао регионално чвориште те банке, из којег тимови ЕБРД-а, поред Србије, покривају и Румунију, Бугарску и Грчку.

Конференција „ОИЕ СРБИЈА 2026“ одржава се данас и сутра у етно комплексу Врдничка кула и окупља представнике енергетског сектора Србије и региона, домаћих, европских и регионалних институција, инвеститоре и представнике финансијског сектора.