Каматне стопе у Сједињеним Америчким Државама поново су порасле упркос настојањима министра финансија Скота Бесента да ограничи раст трошкова дугорочног задуживања.
Инвеститори на Волстриту очигледно и даље стрепе због све већег америчког јавног дуга, огромног задуживања технолошких компанија и неизвесности око тога како ће Федералне резерве наставити борбу против инфлације.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Принос на десетогодишње америчке државне обвезнице, један од кључних показатеља за камате на стамбене кредите, у четвртак је порастао на 4,69 одсто. То је готово ниво на којем се налазио у раним јутарњим сатима у среду, пре него што је Бесент изненадио финансијска тржишта најавом да ће Министарство финансија од следећег месеца удвостручити износ који издваја за откуп обвезница, са две на четири милијарде долара по операцији, пише лист „Енкориџ дејли њуз“ (Anchorage Daily News).
Замисао је да Министарство финансија откупом десетогодишњих до тридесетогодишњих обвезница смањи њихову понуду на тржишту. Мања понуда требало би да подигне њихову цену, а раст цене аутоматски повлачи пад приноса. То је важно јер приноси на америчке државне обвезнице представљају један од кључних оријентира за трошкове задуживања у целој економији.
Према најављеном плану, Министарство финансија ће од следећег месеца удвостручити износ намењен откупу обвезница, са две на четири милијарде долара по операцији. Скот Бесент је, међутим, у четвртак за CNBC поручио да би тај износ могао да буде и већи, што сугерише да Вашингтон жели да остави простор за агресивнију интервенцију на тржишту.
– Имамо велики број инструмената на располагању, па ћемо видети – рекао је Бесент. Према његовим речима, приноси на обвезнице тренутно не одражавају стварне економске основе.
Раст приноса на државне обвезнице не остаје ограничен на финансијска тржишта. Он се прелива на целу економију, јер приноси на амерички државни дуг представљају један од основних оријентира за цену задуживања. Када они расту, скупљи постају и кредити за грађане и компаније. Управо зато је снижавање камата један од главних економских циљева Трампове администрације. Последице се већ виде на тржишту некретнина, где је куповина кућа успорила како су током године расле камате на стамбене кредите.
Председник Доналд Трамп више пута је захтевао од ФЕД-а да снизи камате. Ипак, раст дугорочних приноса није последица одлуке централне банке, већ пре свега кретања на финансијским тржиштима.
Ни дугорочни део тржишта није дао много разлога за оптимизам. Принос на тридесетогодишње америчке државне обвезнице у четвртак је достигао 5,23 одсто, тек незнатно испод 19-годишњег рекорда од 5,24 одсто, забележеног само два дана раније.
ФОТО: APhoto/Mark SchiefelbeinБесентов потез не решава проблем америчког дуга
Бесент је најавио и да би Трампова администрација већ у понедељак могла да представи нове мере за смањење буџетског дефицита. Он сматра да ће дефицит ове године достићи врхунац, делом зато што су га повећали повраћаји новца по основу царина, што би требало да буде привремени фактор.
Али амерички проблем са дугом није од јуче.
Буџетски дефицит годинама је огроман, док је укупан амерички јавни дуг у среду премашио 40 билиона долата (40.000 милијарди). Нови рекорд стигао је само неколико месеци пошто је дуг у априлу први пут прешао границу од 39.000 милијарди.
Конгресна канцеларија за буџет проценила је ове недеље да ће разлика између прихода и расхода савезне владе ове године премашити два билиона долара. Такав јаз је посебно упечатљив јер се не дешава у условима рецесије.
Генадиј Голдберг, шеф стратегије за америчке каматне стопе у компанији TD Securities, сматра да је смањење дефицита пре свега у рукама Конгреса, а не Министарства финансија.
– Оно што сада видимо јесте да је тржиште и даље помало скептично према томе да ли Министарство финансија може и хоће да подржи неке од ових потеза – рекао је Голдберг.
Додатни притисак на приносе долази од великих технолошких компанија. Оне се све више задужују како би финансирале изградњу дата центара неопходних за развој вештачке интелигенције. Тај талас нових емисија обвезница инвеститорима нуди све већи избор. Последица је пад цена обвезница, а самим тим и раст њихових приноса.
ФОТО: miss.cabul/ShutterstockИнвеститори сумњају у ФЕД и његову борбу против инфлације
Ни инфлација не даје много разлога за оптимизам. Цене нафте настављају да расту због неизвесности око тога када ће рат са Ираном омогућити танкерима да поново несметано напуштају Персијски залив.
Нафта је додатно поскупела у четвртак, након што је Трамп запретио Ирану најразорнијом операцијом икада предузетом против неке земље. Барел Брент нафте сада кошта око 94 долара, док је пре почетка рата цена била око 72 долара.
ФЕД се традиционално против инфлације бори подизањем референтне каматне стопе. Виша камата поскупљује кредите, па грађани и компаније имају мање подстицаја да се задужују и троше. Слабија тражња потом постепено успорава раст цена и хлади економију. Управо у том механизму лежи основна дилема са којом се америчка централна банка сада суочава – ако камате остану ниске, инфлација би могла да потраје, а ако их подигне, ризикује да додатно успори привреду.
Нови председник ФЕД-а Кевин Ворш, међутим, до сада није јасно ставио до знања да ли би централна банка могла да крене тим путем. На последњој конференцији за новинаре, крајем јула, оставио је доста недоумица око тога да ли више каматне стопе види као прави одговор на актуелне проблеме.
Ворш је такође наговестио да би ФЕД ускоро могао да промени показатељ који користи за праћење инфлације. Циљ централне банке је да инфлацију одржи на два одсто, али је она изнад тог нивоа већ више од пет година. Према показатељу који ФЕД преферира, у јуну је износила 3,7 одсто.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Марк Кабана, шеф стратегије за америчке каматне стопе у Bank of America Securities, сматра да је један од главних разлога за раст трошкова задуживања „повећана неизвесност око тога како ће ФЕД обуздати инфлацију“ и шта ће урадити „ако ствари не буду ишле по плану“.
Ворш, међутим, наглашава да не жели да унапред шаље такве сигнале. Његова намера је да финансијска тржишта сама одређују каматне стопе на основу економских услова, а не на основу очекивања о томе шта ће ФЕД урадити.
Бесентова интервенција сада делује помало супротно том приступу. Тржишта већ покушавају да процене који би следећи потез Министарства финансија могао да буде како би се приноси ограничили. Раст камата зато све више притиска Ворша да објасни како види даљу политику ФЕД-а. Очекује се да ће то учинити следећег петка, током говора на годишњој конференцији Федералних резерви у Џексон Холу, у Вајомингу.
– Сада је лопта у дворишту ФЕД-а, а заправо је у рукама Кевина Ворша. Тржиште се пита: хоће ли Ворш реаговати? Хоће ли представити бољи план? – рекао је Кабана.
Ворша је Трамп поставио на чело ФЕД-а након што је његовом претходнику Џерому Пауелу у мају истекао мандат. Трамп је Пауела упорно критиковао јер није снижавао камате, што је отворило питање да ли ће Ворш бити склонији да попусти пред председниковим захтевима.
Понашање тржишта након последњег састанка ФЕД-а додатно је подгрејало недоумице.
После састанка од 28. и 29. јула, приноси на краткорочне обвезнице су пали, док су приноси на дугорочне обвезнице порасли. Стратези BNP Paribas оценили су да је реч о необичној реакцији на одлуку централне банке. То би могло да значи да инвеститори верују да ФЕД жели да референтну каматну стопу задржи нижом, а не да је подиже.
ФОТО: Peshkova/ShutterstockБесентов откуп обвезница можда није довољан
Бесент говори о милијардама долара које ће Министарство финансија уложити у откуп обвезница. Али америчко тржиште државног дуга толико је велико да ни такве суме можда неће имати значајнији утицај.
Аналитичари инвестиционе банке Macquarie процењују да ће америчка влада само током овог квартала морати да изда готово 550 милијарди долара нових обвезница како би финансирала своје пословање.
Другим речима, држава ће на тржиште истовремено изнети огромну количину новог дуга, док покушава да део постојећег дуга откупи. У таквим размерама, четири милијарде долара по операцији тешко могу саме по себи да промене слику.
И историја показује да су интервенције државе на тржишту обвезница имале ограничен домет.
Стратези UBS Wealth Management-а, позивајући се на раније примере из Јапана и Велике Британије, оцењују да такве мере могу да смање нестабилност и донесу привремено олакшање, али да нису трајно обарале трошкове задуживања када су фискална политика, инфлација или понуда обвезница настављале да делују у супротном смеру.
А управо је то проблем са којим се сада суочава Трампова администрација. Може да покуша да утиче на тржиште, може да тражи ниже камате од ФЕД-а и може да најављује мере за смањење дефицита, оцењују аналитичари.
Али инвеститори гледају ширу слику. Амерички дуг је прешао 40 билиона долара, држава наставља да се задужује, технолошке компаније такође траже огромне количине новца, а инфлација и цена нафте остају непредвидиве.
Зато питање више није само може ли Трамп да обори камате, већ и колико дуго Вашингтон може да убеђује тржишта да ће америчке јавне финансије остати под контролом.
За сада, одговор инвеститора није нарочито охрабрујући.
