Фармацеутска индустрија упозорава да би Немачка могла скупо да плати уштеде на лековима

Немачка влада покушава да обузда растуће трошкове здравственог система и уштеди милијарде евра, али највећи произвођачи лекова страхују да би те мере могле да успоре инвестиције и развој нових лекова, а Немачку додатно удаље од САД и Кине у све оштријој глобалној борби за примат у фармацеутској индустрији.

Упозорења руководилаца компанија попут „Мерка“ и „Берингер Ингелхајма“ уследила су пошто су немачки посланици подржали пакет мера којим се предвиђа велика уштеда која се мери милијардама евра. Међу њима је и повећање обавезних попуста које произвођачи лекова дају систему обавезног здравственог осигурања, у којем је већина запослених у Немачкој.

Фармацеутске компаније из Немачке, али и њихови конкуренти широм Европе, страхују да ће нове мере одвратити инвеститоре управо у тренутку када се широм света води све оштрија трка за истраживачке центре и производне погоне, а Немачка у тој трци брани позицију највећег светског извозника фармацеутских производа, пише Фајненшл тајмс (Financical Times).

Намера канцелара Фридриха Мерца да смањи све већи дефицит у систему здравственог осигурања долази у осетљивом тренутку за немачке произвођаче лекова. Док Берлин покушава да снизи трошкове и цене на домаћем тржишту, притисак на фармацеутске компаније расте и у САД, њиховом најважнијем великом тржишту. Администрација председника Доналда Трампа настоји да америчке цене лекова приближи онима у другим развијеним земљама, што би за компаније могло да значи мањи простор за високе цене на једном тржишту које им је до сада доносило значајне приходе.

– На фармацеутску индустрију се све више гледа пре свега као на трошак унутар здравственог система – каже Кај Бекман, директор „Мерка“, компаније која је током последње деценије у своје седиште у Дармштату уложила 2,5 милијарди евра.

ФОТО: Sooksaard/Shutterstock

Фармацеути страхују за будуће инвестиције

У таквим условима, додаје Бекман, „све је теже дугорочно оправдати овакве инвестиције“.

Немачко министарство здравља сматра да су мере неопходне како би се наредне године покрио очекивани мањак од 19 милијарди евра у финансирању здравственог осигурања, без наглог повећања доприноса које плаћају осигураници.

Поред већих попуста произвођача, влада жели да ограничи раст болничких трошкова, повећа учешће пацијената у плаћању појединих услуга и смањи обим услуга које покрива здравствено осигурање.

Министарство процењује да би само повећање обавезног попуста за произвођаче патентираних лекова, са садашњих седам на 15,5 одсто, до 2030. године донело око 12 милијарди евра уштеде систему здравственог осигурања.

Фармацеутске компаније, међутим, сматрају да ће уштеде бити ограничене и да би их Немачка могла платити мањим инвестицијама и споријим развојем нових лекова. То би, упозоравају, додатно ослабило сектор у којем послују неке од највећих светских фармацеутских компанија, међу њима „Бајер“, „Штада“ и „Бионтек“.

Упозорења фармацеутске индустрије стижу у тренутку када Немачка све теже одржава конкурентност у индустријама које су деценијама биле темељ њене привреде. Аутомобилска и хемијска индустрија већ укидају десетине хиљада радних места, суочене са високим трошковима пословања, слабом глобалном тражњом и све снажнијом конкуренцијом из Кине. У таквим околностима, фармацеутска индустрија остаје један од ретких сектора у којима Немачка и даље има снажну позицију на светском тржишту, па страх да би и она могла да изгуби ту предност има додатну тежину.

Фармацеутски извоз Немачке достигао је прошле године рекордних 116,4 милијарде евра. Фармацеутски производи чинили су 7,4 одсто укупног немачког извоза, а сектор је остварио трговински суфицит од готово 43 милијарде евра — приближно петину укупног немачког суфицита.

Иако су компаније попут „Санофија“, „Роша“, „Даичи Санкија“ и „Ветер Фарме“ у последње три године најавиле инвестиције веће од четири милијарде евра у Немачкој, поједини показатељи указују да њена конкурентска позиција слаби.

Према подацима удружења истраживачких фармацеутских компанија VFA, приватне компаније су прошле године у Немачкој спровеле и финансирале 568 клиничких испитивања, у односу на 641 пре десет година. Немачка је некада, после САД, била друга у свету по броју клиничких испитивања, али је у међувремену пала на пето место, иза Кине, Шпаније и Аустралије.

Компаније у Немачкој представљају и мање нових лекова. То сугерише да нису уверене да ће на тамошњем тржишту моћи да постигну цену која би оправдала трошкове развоја.

Према анализи консултантске куће „Чарлс Ривер асошијетс“, од 526 нових лекова које је америчка Агенција за храну и лекове одобрила између 2016. и 2025. године, чак 175, односно трећина, није се продавала у Немачкој.

Председник VFA Хан Штојтел каже да владине мере „слабе конкурентност Немачке“ управо у тренутку када се инвестиционе одлуке доносе у директној конкуренцији са САД, Кином и другим европским земљама.

ФОТО: Halawi/Shutterstock

Немачка губи трку за нове лекове

Додатни проблем могла би да буде политика Вашингтона. Администрација Доналда Трампа настоји да америчке цене лекова веже за цене у другим развијеним земљама, па би произвођачи могли да избегавају тржишта попут Немачке, где су цене ниже. Уколико би нижа цена у Немачкој утицала и на цену истог лека у САД, компанијама би се мање исплатило да нове лекове најпре или уопште пласирају на немачком тржишту.

Просечна цена лекова у САД била је 2022. године око три пута виша него у Немачкој. Истовремено, трошкови здравства у САД чинили су прошле године 17,6 одсто БДП-а, док је у Немачкој тај удео износио 12,7 одсто.

Медард Шонамекерс, директор „Берингер Ингелхајма“ за Немачку, каже да је компанија била „изненађена“ новим законом и да ће због њега отказати део планираних инвестиција. Одлука је, додао је, последица и шире неизвесности око будућег правца европске политике.

„Берингер“ је још у јуну, пре усвајања закона, саопштио да отказује око 900 милиона евра планираних инвестиција у Немачкој до 2030. године. Шонамекерс је тада као разлог навео „одсуство дугорочних оквирних услова“ за пословање.

– Морамо више да улажемо у САД и Кину, где видимо убрзан развој иновација. Морамо да видимо да се иновације вреднују. У супротном, те инвестиције се неће вратити у Немачку или Европу – рекао је он.

ФОТО: CardIrin/Shutterstock

Капитал тражи повољније услове

Забринутост фармацеутских компанија већ се одражава и на њихове инвестиционе планове. Амерички „Ели Лили“ је у јуну саопштио да ће преполовити планирану инвестицију од 2,3 милијарде евра у нови погон за производњу лекова против гојазности и дијабетеса у Алцају.

На сличан начин поступио је и швајцарски „Рош“, који је од 2020. године у Немачкој уложио око 3,8 милијарди евра и отворио 1.800 радних места, али је сада одлучио да обустави све будуће инвестиционе одлуке у тој земљи.

Из „Роша“ су за Фајненшел тајмс поручили да нови закон „представља значајно оптерећење за немачку фармацеутску индустрију засновану на истраживању“ и да шаље „негативан сигнал компанијама које разматрају инвестиције“.

Ипак, нису све компаније одустале од планираних улагања. Јапански „Даичи Санкио“ наставиће са планом да у свој погон у Пфафенхофену уложи милијарду евра у производњу и развој. Ипак, Беноа Крево, директор немачке филијале, каже да је тешко рећи да ли би компанија под садашњим условима донела исту одлуку.

Та неизвесност посебно је важна када се има у виду „Бионтек“, једна од водећих немачких биотехнолошких компанија, који сматра да проширивање мера штедње и на превентивне лекове и вакцине шаље поруку да превенција, укључујући вакцинацију, више није приоритет.

„Бионтек“ се зато све више ослања на међународна тржишта, пре свега на САД и Кину. Компанија је још 2019. изабрала Насдак уместо Франкфурта, привучена већим бројем специјализованих инвеститора, а данас јој америчко тржиште представља један од кључних извора финансирања раста. Велики уговор са „Бристол Мајерс Скибом“ из 2025. године, вредан до 11,1 милијарду долара, то добро илуструје. Истовремено, „Бионтек“ све више тражи нове лекове и партнерства у Кини, што показује колико се пословни интереси компаније удаљавају од немачког тржишта.

Та промена усмерења већ има и конкретне последице у Немачкој. Компанија планира да затвори три од четири немачка погона који су, ван САД, служили за производњу вакцина против ковида 19.

Оснивачи „Бионтека“, лекари Угур Шахин и Озлем Туреџи, планирају да ове године напусте компанију и покрену сопствени бизнис посвећен развоју нове генерације mRNA технологија, које ћелијама дају упутства за стварање одређених протеина и тако могу да се користе у развоју вакцина и нових терапија. За сада нису одлучили ни да ли ће нову компанију основати у Немачкој, што је још један знак неизвесности око будућности ове индустрије у земљи.

За Петера Голдшмита, директора произвођача генеричких лекова „Штада“, управо је то суштина проблема са којим се Немачка суочава.

Земља више није конкурентна као производна база, каже он, јер од произвођача тражи ниске тендерске цене док им истовремено намеће високе трошкове.

– Не можете имати најниже тендерске цене и истовремено највише трошкове – закључио је Голдшмит.