Кафа за мање од 1 евро постала је главно оружје кинеског ланца Коти кофи (Cotti Coffee), који је кренуо у освајање Француске и директно изазвао Starbucks на тржишту на којем кафа одавно није само пиће, већ и ствар стила, навике и статуса.
У Француску је овај ланац стигао почетком 2026. године, када су у јануару отворене прве три радње у Паризу. То, међутим, није био само пробни корак, већ почетак агресивне фазе ширења. Од тада је отворено још 26 локала широм земље, па их данас има 17 само у Ил де Франсу, али су ту и они у Лиону, Бордоу, Марсељу и Сент Етјену, пише Le Parisien.
Главни адут је једноставан: драстично ниже цене. У париским и приградским локалима еспресо може да кошта 99 центи, док лате остаје испод три евра. Управо је кафа за мање од 1 евро најјаснији сигнал да кинески ланац у Француској не игра на престиж, већ на масовност. Чак и сложенији напици, као што су кафа са кокосовим млеком, мангом или матча чајем, не прелазе пет евра. Управо ту Коти кофи види простор да узме део колача америчком гиганту.
Кафа за мање од 1 евро као главни адут
У поређењу са Starbucks-ом, цене кинеског ланца су у Француској, на сличним производима, у просеку око 50 одсто ниже. За Starbucks, кафа за мање од 1 евро представља директан удар на модел у којем се купцима продају и пиће и амбијент. То је јасан сигнал да компанија не покушава да продаје само атмосферу, већ брзу, јефтину и лако доступну кафу. Модел се ослања на мање локале, брзу припрему, дигиталне поруџбине и велику фреквенцију муштерија.
Ипак, стварни велики ривал није амерички Starbucks, већ други кинески ланац – Luckin Coffee. Он има око 35.000 продајних места широм света и представља модел који је кинеско тржиште кафе потпуно променио. То је разлог што прича о Коти кофи није само прича о експанзији, већ и о породичном сукобу две „сестринске” компаније које се боре за исте купце.
Luckin Coffee је основан у Пекингу 2017. године и растао је невероватном брзином. За две године отворио је 4.500 локала, а већ после 18 месеци изашао је на Насдак. Wall Street је био одушевљен концептом малих, брзо постављених радњи, без простора за седење, са услугом за понети и површином од свега 20 до 30 квадрата.
ФОТО: Marco Bader/imago sportfotodienst/ProfimediaОд скандала до реванша у Европи
Luckin је купце привлачио огромним попустима, па чак и бесплатним кафама. Прва кафа гратис, купони од 80 одсто попуста и агресивна апликација за лојалност изгледали су као рецепт за нову пословну бајку. Али прича се 2020. године претворила у финансијски скандал.
Инвестициона кућа Muddy Waters Research оптужила је компанију да је измислила 310 милиона долара прихода како би оправдала вредност на берзи. Према извештају, руководиоци су преко фиктивних фирми куповали велике количине ваучера за кафу, а новац је затим пребациван повезаним компанијама уз лажне фактуре за сировине. Одговорни су признали малверзације и били смењени, а вредност акција пала је за 80 одсто.
Две године касније, Лу Џенгјао и Ћен Џија, бивши председник управног одбора и бивша генерална директорка Luckin-а, покренули су нови пројекат. Тако је настао Коти кофи, са сличним малим радњама, ниским ценама, дигиталним поруџбинама и јасном амбицијом да нападне тржиште тамо где је конкуренција најосетљивија.
Према инвестиционој кући Quo Vadis Capital, нови ланац је „готово клон Luckin-а”. У Кини се, како наводи исти извор, нови локали често отварају у просеку само 240 метара од објеката конкурента, како би га притисли сниженим ценама. Сада се та стратегија сели у Европу, а Париз је једна од њених највидљивијих мета. Зато кафа за мање од 1 евро није само мамац за пролазнике, већ део шире стратегије којом кинески ланци покушавају да промене европско тржиште кафе.
КИНЕСКИ РАТ ЗА ШОЉИЦУ КАФЕ
Кинески ланци кафетерија последњих година мењају правила игре на глобалном тржишту кафе. Њихов модел није заснован на дугом седењу у локалу, већ на брзини, апликацијама, попустима и малим продајним местима. Уместо великих простора, довољна је станица за припрему напитака и неколико купаца који чекају поруџбину. Такав приступ смањује трошкове и омогућава масовно ширење.
За потрошаче, главни мамац је цена; за конкуренцију, главни проблем је притисак на марже. Зато кинески поход на кафу више није локални феномен, већ глобални изазов за старе играче.
ФОТО: Shutterstock/sebra
