Вуковић: Нема страха од несташица гаса и нафте, али цене забрињавају

Програмски менаџер за енергетику у Мисији ЕУ Глиго Вуковић рекао је данас да се током предстојеће грејне сезоне не очекују несташице гаса, нафте и нафтних деривата, али упозорава да ће највећи изазов бити њихова цена.

Србија је показала интересовање и за европску платформу за заједничку набавку гаса, која функционише тако што обједињује понуду и тражњу како би се постигли повољнији услови куповине.

– Србија је исказала заинтересованост и аплицирала за коришћење заједничке платформе за набавку гаса – рекао је Вуковић за РТС.

Додао је да о комерцијалним детаљима у овом тренутку није могуће говорити.

Суштина механизма је да се укрупњавањем тражње и понуде покуша да утиче на постизање ниже цене енергента.

Европска складишта гаса тренутно су попуњена око 67 одсто, а циљ је да до 1. новембра тај ниво достигне 90 одсто.

У Пољској и Италији попуњеност је већа од 90 одсто, док је у Немачкој, као једној од највећих европских економија, на нивоу од око 54 одсто.

Европска правила предвиђају да складишта до 1. новембра буду попуњена 90 одсто, уз могућност да у посебним околностима тај ниво буде 80 одсто.

Цена гаса главни разлог за забринутост уочи зиме

Вуковић је подсетио да је Европска комисија током јуна и јула позивала чланице да не журе са пуњењем складишта како додатна потражња не би створила још већи притисак на цене течног природног гаса – ЛНГ-а.

Управо је цена, према оцени Вуковића, један од највећих разлога за забринутост уочи зиме.

Он је навео да је тренутна цена гаса око 79 евра по мегават-сату, док је почетком године била око 30 евра, а у јуну око 42 евра.

На поскупљење утиче више фактора – Европа све више зависи од глобалног ЛНГ тржишта, сукоби на Блиском истоку трају, а истовремено расте потреба за гасом пред зимску сезону.

Ипак, Вуковић је нагласио да цена на спот тржишту не показује у потпуности колико Европа заиста плаћа гас.

– Око трећине укупног снабдевања гасом у Европској унији долази са спот тржишта. Две трећине су отприлике дугорочни и средњорочни уговори, тако да то не мора да буде репрезентативна цена – објаснио је Вуковић.

Уколико се сукоби на Блиском истоку наставе, очекује да цена гаса остане релативно висока.

ФОТО: Тв РТС/Printscreen

ЕУ смањује зависност од руског гаса

Европска унија наставља и процес постепеног одрицања од руског гаса, а Вуковић је подсетио да је пре рата у Украјини руски гас чинио око 45 одсто европског снабдевања, док је тај удео значајно смањен.

Истовремено је повећан увоз течног природног гаса, чији је удео у снабдевању ЕУ порастао са око 20 на приближно 45 одсто.

Кључни рокови у даљем смањивању зависности од руских енергената су током 2027. године.

– Датуми који су битни за Европску унију јесу 1. јануар 2027. године, када престаје увоз руског ЛНГ гаса, и 1. новембар 2027. године, када престају сви уговори за увоз руског гаса, и кроз цевоводе и на друге начине – рекао је Вуковић.

Иако током 2026. године није толико видљив даљи пад увоза руског гаса, Вуковић је истакао да се процес и даље одвија у складу са планом REPowerEU.

Промене на европском тржишту довеле су и до значајне диверсификације извора снабдевања.

Према подацима које је изнео Вуковић, највећи снабдевач Европске уније гасом тренутно је Норвешка са уделом од 31 одсто. Следе Сједињене Америчке Државе са 26 одсто и Северна Африка са 13 одсто.

Русија учествује са око 12 одсто, док Азербејџан и Катар имају по четири одсто.

Вуковић је навео да очекује да ће се та структура у наредном периоду додатно мењати.

ФОТО: Belish/Shutterstock

Нафте има, али цене остају неизвесне

Неизвесност је присутна и на нафтном тржишту. Вуковић указује на разлику између обавезних и комерцијалних резерви.

Обавезне резерве које државе поседују морају да буду на нивоу који одговара 90 дана просечног нето увоза или 61 дану просечне дневне потрошње.

Када је реч о физичкој доступности нафте и нафтних деривата, Вуковић не очекује проблеме у снабдевању Европске уније током предстојеће зиме.

– Физичке количине су доступне, има их, не очекује се несташица, али највећи проблем биће око цене – нагласио је Вуковић.

На цену утичу неизвесност због сукоба на Блиском истоку, пролазак бродова кроз Ормуски мореуз, напади на бродове, али и веће премије осигурања за инфраструктуру и транспорт у региону Персијског залива.

Иако је тржиште изложено бројним ризицима, Вуковић указује да европске земље већ годинама улажу у нову енергетску инфраструктуру и диверсификацију и извора и праваца снабдевања.

Већи део тих инвестиција требало би да буде завршен до 2030. године, када се очекује и већа понуда на глобалном ЛНГ тржишту.

Повећање производних и инфраструктурних капацитета у Европи и Сједињеним Америчким Државама могло би да доведе до бољег односа понуде и тражње и нижих цена течног природног гаса.

Европска унија истовремено инсистира на електрификацији и смањивању потрошње гаса и других фосилних горива у секторима у којима је то могуће.

Европска унија има механизме међусобне помоћи којима чланице могу да реагују у случају кризе у снабдевању гасом, електричном енергијом и нафтом.

Србија, пошто није чланица ЕУ, нема приступ свим тим инструментима, али Вуковић је рекао да постоје други механизми подршке који су јој доступни.

Као пример наводи енергетску кризу после почетка рата у Украјини 2022. године, када је Србији пружена директна буџетска подршка од 165 милиона евра.

Формирана је и заједничка радна група за сигурност снабдевања, а Србији је доступан и механизам заједничке набавке гаса преко европских институција.

– То су механизми који увек стоје на располагању, укључујући и механизам заједничке набавке гаса преко европских институција – закључио је Вуковић.