Европа ових дана гледа у реке и види оно што више не може да се назове само „пролазном летњом непријатношћу“. Дунав, једна од најважнијих европских река, на појединим деоницама спустио се на историјски ниске нивое, откривајући пешчане спрудове, стене, стара корита и олупине које се иначе налазе под водом. Последице се не виде само на фотографијама сувог речног дна, већ и у пловидби, туризму, снабдевању, индустрији и енергетици.
Према извештају агенције АП, продужена суша оборила је водостаје Дунава на једној од највећих европских река, која протиче кроз десет држава од Немачке до Црног мора. У Србији су код Новог Сада и Петроварадина забележени призори чамаца који стоје на сувом, док су стотине малих пловила и десетине теретних бродова остали насукани на исушеним деловима обале. Један власник сплава на Дунаву код Новог Сада рекао је за АП да се вода повукла 15 до 20 метара од обале.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Низак Дунав није само српски или регионални проблем. У Румунији је, према истом извештају, проток Дунава пао на око трећину уобичајеног јулског просека, због чега је из безбедносних разлога обустављен рад оба блока нуклеарне електране Чернаводе. У Мађарској је нуклеарка Пакш, која користи дунавску воду за хлађење, такође била приморана да смањује производњу, док су агенције јавиле да је у једном тренутку радила са тек нешто више од десет одсто укупног капацитета.
ФОТО: NurPhoto/Shutterstock Editorial/ProfimediaСрбија је део те исте хидролошке слике. Подаци РХМЗ-а крајем јула показивали су да је Дунав код Бездана био дубоко у минусу, са водостајем од -159 центиметра 2. августа и прогнозом пада до -165 центиметара до четвртка 6. августа. То су бројке које више не говоре само о „ниском водостају”, већ о стању које директно утиче на пловидбу, луке, привреду, речни туризам, екосистем и свакодневицу људи који живе уз реку.
ДУНАВ – ЕВРОПСКА АРТЕРИЈА КОЈА СВЕ ЧЕШЋЕ ПРЕСУШУЈЕ
Дунав извире у Шварцвалду, у Немачкој, а као велика европска река настаје у подручју Донауешингена, спајањем речица Брег и Бригах. На путу дугом око 2.850 километара пролази кроз или уз границе десет држава: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину, пре него што се улије у Црно море.
Дунав је друга најдужа река у Европи, после Волге, али је по политичком, економском и саобраћајном значају једна од кључних река континента. Повезује средњу Европу са Црним морем, носи теретни саобраћај, храни луке, хидроелектране, пољопривреду, туризам и читаве градове. За Србију је посебно важан јер кроз нашу земљу протиче више од 580 километара, од Бездана до Ђердапа и даље ка Румунији. Зато низак водостај није само призор насуканих чамаца, већ упозорење за пловидбу, енергетику, привреду и живот уз реку.
ФОТО: Robert Nemeti/AFP/ProfimediaСавезна влада хоће да „узме“ воду од Аризоне, Калифорније и Неваде
Ако се поглед скрене преко Атлантика, слика није много мирнија. У Сједињеним Америчким Државама у фокусу је систем реке Колорадо, са великим акумулацијама попут језера Пауел и Мид. Суштина је иста – воде нема онолико колико су државе, градови, пољопривреда и индустрија навикли да троше.
Америчка савезна влада представила је предлог по којем би Аризона, Калифорнија и Невада у наредном периоду узимале мање воде из реке Колорадо, како би се спречила дубља криза у једном од најважнијих водних система западног дела САД. Према АП-у, до 2036. године могући су колективни резови до три милиона acre-feet воде, што је количина довољна за више од 25 милиона људи годишње. Река Колорадо снабдева више од 40 милиона људи у седам америчких држава, више племенских заједница и Мексико, а од ње зависе и пољопривреда, индустрија, хидроенергија и природни екосистеми.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Зато прича о Дунаву и Колораду није поређење две исте реке, нити две исте кризе. Дунав је велика европска река и пловни пут, док је Колорадо сложен систем реке, акумулација, брана, канала и расподеле воде између више држава. Али оба примера показују исту ствар: вода више није ресурс који се подразумева. Све више постаје питање безбедности, економије, енергетике и политичких договора.
Суша је посебно опасна зато што не делује као олуја или поплава. Она не руши све у једном дану, него тихо спушта реке, суши земљу, празни акумулације, зауставља бродове, смањује производњу струје и тера државе да се договарају о ономе што су деценијама сматрале сигурним. У Европи се то сада види на Дунаву и Рајни, у Америци на Колораду, а у Србији на свакој прогнози која најављује још топлих и сувих дана.
ФОТО: JUSTIN SULLIVAN/Getty images/ProfimediaДа ли Дунав и Колорадо данас најављују највећи проблем који чека свет сутра?
РХМЗ је за почетак августа најављивао сунчано и све топлије време, са максималним температурама од 34 до 38 степени, а локално и око 40 степени, при чему нас, према речима метеоролога Недељка Тодоровића, врх топлотног таласа тек очекује. Дугорочне прогнозе за август говориле су о температурама вишим од уобичајених и мањој или просечној количини падавина за ово доба године. То значи да низак водостај Дунава није само вест за један дан, већ проблем који ће, ако изостану озбиљније падавине у сливу, остати актуелан и наредних дана.
Свет се, изгледа, све брже навикава на нову реалност – час има превише воде, час је нема довољно. Али када се Дунав повуче код Новог Сада, када нуклеарке у Европи морају да смањују или прекидају рад због недостатка воде за хлађење, а америчке државе морају да се договарају колико ће мање воде узимати из Колорада, онда је јасно да суша више није локална непогода. Она је једно од најважнијих питања 21. века, а како се ствари одвијају, можда више није далеко време у којем ће вода постати вреднија од злата.
КОЛОРАДО – РЕКА ОД КОЈЕ ЗАВИСИ АМЕРИЧКИ ЗАПАД
Река Колорадо извире у Стеновитим планинама, у америчкој савезној држави Колорадо, а дуга је око 2.330 километара. Њено корито пролази кроз или уз пет америчких савезних држава: Колорадо, Јуту, Аризону, Неваду и Калифорнију, а вода затим стиже и до Мексика и Калифорнијског залива. Када се говори о значају Колорада, ипак је важније гледати цео слив, јер од тог система зависи седам америчких савезних држава: Колорадо, Вајоминг, Јута, Нови Мексико, Аризона, Невада и Калифорнија.
Та река снабдева водом више од 40 милиона људи, огромне пољопривредне површине, индустрију, градове попут Лас Вегаса, Финикса и Лос Анђелеса, као и велике хидроенергетске системе. На њој су настале акумулације попут језера Мид и језера Пауел, повезане са бранама Хувер и Глен Кањон. Зато пад водостаја Колорада није само природни проблем, већ питање економије, енергетике и опстанка читавог америчког Југозапада.
ФОТО: JUSTIN SULLIVAN/Getty images/Profimedia


