Изборни пораз није поништио ни резултате Вучићеве политике ни њен смисао. Напротив, у Србији у којој је парламентарна демократија уступила место новом једноумљу, подршка СНС-у постала је и питање политичког уверења и вид отпора
У уторак сам се учланио у СНС. Желео сам да то буде у понедељак, али су ми надлежни у странци рекли да је боље сутрадан јер им је тад слава па да наздравимо. Помислио сам да је то ОК пошто је СНС у недељу изгубио изборе, тако да на слави неће бити гужве, па је у реду да им барем неко дође. Тај је неко, у виду моје маленкости, дошао сутрадан и затекао узаврелу и веселу атмосферу с каквом се није срео последњих тридесетак година. Као на негдашњем типичном београдском журу. Гужва, мингловање, осмеси, друштво у кухињи бистри политику, баш као што се на журевима одувек радило. Иначе, жур је једна од заборављених београдских реликвија. У време новог таласа жур је постао институција београдског живота. Кафане су биле сиве, задимљене и депресивне. Тих година, кад Џони Штулић дође у Београд, јави се телефоном и пита да га водимо на неки жур. Не без разлога. Тога у Загребу није било, а наш жур био је светлост, оптимизам, комуникација, мода, рокенрол, арт, перформанс, ерос, декаденција, страст – зенитизам! На журу, који је (за мене) био зенитистички перформанс, знао си да се налазиш у пупку света. Да је твоје постојање необично и важно. У то време су Идоли харали Југославијом. Путовали смо уздуж и попреко. Нигде нисмо били туристи. У Загребу, Љубљани, Сарајеву и свуда редом завидели су нам што поседујемо друштвени феномен звани жур, а они не. Ми смо Мицићеви Барбарогенији, ви нисте, мислио сам дискретно, у себи, не желећи да својим домаћинима из екс-Ју центара повредим лично осећање супериорности на које сваки млади човек има право. Тад сам, дакле, био зенитиста и био чврсто убеђен да је западна Европа културно „захрђала“ и декадентна. Насупрот њој, ми Срби били смо извор нове, неискварене, виталне и „варварске“ енергије која треба да обнови континент. Касније, у време Милошевића, ова су ми уверења била пољуљана. Мислио сам тада, грешна ми душа: због неке грешке која је у нама.
Учланио сам се, гле сличности, у Демократску странку, на самом почетку вишестраначја, у време кад је то била једина опозициона странка. А данас, један дан после пораза на парламентарним изборима, постао сам (опет) члан једине опозиционе странке у Србији
Да не дужим, у уторак сам постао члан – друг члан! Као Радован Трећи. Мада сам био члан и једном пре тога. Учланио сам се, гле сличности, у Демократску странку, на самом почетку вишестраначја, у време кад је то била једина опозициона странка. А данас, односно, у уторак, 27. октобра, један дан после пораза на парламентарним изборима, постао сам (опет) члан једине опозиционе странке у Србији. Да необичност буде већа – члан тренутно једине странке у Србији.
Ми зенитисти и љубитељи парламентарне демократије знамо колико је то тренутно једностраначје опасно и јасно нам је колико захрђала и декадентна Европа жели да нам ускрати вишестраначје с обзиром да нам намеће необољшевичке формуле које себи никад не би. Моје учлањење у СНС било је управо протест против ове присилне регресије српског друштва. Други, нимало мање значајан разлог јесте то што сам последњу деценију и мало јаче отворени заговорник и бранилац Вучићеве политике која је у себи сажела и зенитизам и евроентузијазам. Овај меланж произвео је прагматични типично српски европрагматизам који је, захваљујући нестварној личној енергији и способности брзог учења, Вучића учинио најуспешнијим лидером и државником у модерној историји Србије. Као доказ за ову тврдњу нудим чињеницу да му однарођени део нашег друштва успехе никад неће опростити. Како је дошло до однарођивања народа и како је дошло до тога да упутства Борислава Пекића о органској спрези нације и демократије људи прихватају слабије од високотиражне петпарачке шунд литературе Миодрага Мајића, ја не знам. Молим, јавно, преко Компаса, Чеду Антића и Зорана Ћирјаковића да о томе дају своје стручно српско становиште. У међувремену читам српско становиште Милоша Црњанског. Сећате ли се како почиње „Дневник о Чарнојевићу“? Не бих се ни ја сетио да ме син, студент, није јуче подсетио: „Јесен, и живот без смисла“.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ова јесен 2026. изгубила је смисао више него многе претходне. Мислим на смисао политичког живота. Да би он имао смисла, сви или барем већина учесника у политичком животу морала би да поседује и нуди смисао. Какав смисао има „Студентска листа“, постављам себи питање данима. Један од одговора пружио ми је, у Политици, Едвард Фергусон, амбасадор Уједињеног Краљевства у Београду. Поздрављајући нову владу „Студентске листе“, дао јој је гратис период за „консолидацију“ и додао да ће „у неком тренутку морати да разговарају о нормализацији односа с Косовом и односа Србије са Европском унијом и Русијом“.
Прво сам, наиван какав јесам, помислио да би његова екселенција можда могла да о „нормализацији односа“ прво поприча са Аљбином Куртијем јербо није Београд обуставио дијалог о нормализацији с Приштином, него обрнуто. И не врши Београд етничко чишћење Албанаца, него то чини Куртијев режим са Србима, са оно мало преосталих које његови претходници и он нису етнички искоренили до сад. У исто време запитао сам се зашто се Уједињено Краљевство брине око односа Србије и Европске уније кад је дотично Краљевство своје односе са Унијом изласком из ЕУ свело на нужни минимум. Можда је и г. Фергусон зенитиста који жели да нам пренесе британско искуство како бисмо и ми своје односе свели на исти ниво? Хм?
Оно што ми се посебно допало код Андреаса била је његова широкогрудност – он нимало није замерио РТС-у што је натерао те добре „студенте и грађане“ да јахањем и силовањем уводе ред у Јавни сервис
Тражећи смисао постојања живота са посебним освртом на смисао „студентске листе“, потражио сам помоћ и од шефа Делегације ЕУ у Београду, Андреаса фон Бекерата, који нас је, злехуде ли судбине, оставио управо сад кад нам је најтеже и кад нам је највише потребан.
Фон Бекерат, име му каже, племић је, истог типа као Виола фон Крамон или Урсула фон дер Лајен, али ово не наглашавам да бих осоколио своју зенитистичку перспективу о декаденцији Европе, већ ‘нако, куриозитета ради.
Дакле, овај европски племић гостовао је пре пар дана на нетом ослобођеном РТС-у. Понашао се као да је његов интервју рутински догађај, па сам стекао утисак да су упад линч-руље у Јавни сервис и избацивање директорке и десетак угледних уредника нешто сасвим нормално и природно; да је то нешто што се у родној Бекератовој Шведској дешава свакодневно. Оно што ми се посебно допало код Андреаса била је његова широкогрудност – он нимало није замерио РТС-у што је натерао те добре „студенте и грађане“ да јахањем и силовањем уводе ред у Јавни сервис. То нам само сведочи колико је наш Андреас добар човек и колико ће нам недостајати. Сваки пут кад видимо Родољуба Шабића, сетићемо се како нас је Фон Бекерат волео и колико нас је задужио.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
У дотичном интервјуу, умал’ заборавих, и шеф мисије ЕУ подсетио је „студентску листу“ шта им је мисија. Знате већ – све оно везано за „усаглашавање политике“ Србије са бриселском. Сазнање да „Студентска листа“ смисао свог постојања постиже „усаглашавањем“ за неке је стара вест, а остали ће то тек да схвате. Неки ће злобници дотично „усаглашавање“ упоредити са ситуацијом у којој се осуђеник на смрт усагласи да му прво одсеку ногу. Зато подвлачим да ја нисам ситна душа која ће тим дивним створењима које ЕУ делегира да брину о нама налазити мане.
Враћам се на Црњанског и констатујем да постоје разлози који ову јесен, која као и свака друга поставља питања о смислу политичког и сваког другог живота, чине још тужнијом и упитнијом.
Не бих да овај текст завршим тугованком, зато за крај нешто весело: Борис Тадић је, доказујући изразити степен своје демократичности, недавно изјавио да он чак ни свог саветника за медије није сам изабрао, него му га је наметнуло председништво ДС-а (!?) Дакле, ја сам био октроисани саветник, а да нисам појма имао. Сироти екс-председник, тек сад схватам како му је било тешко. На Тадићевом примеру ваља учити да демократија у великим дозама уме да буде штетна. „Студентска листа“, то је сада сасвим извесно, с тим у вези неће имати проблема.
