Научници решили мистерију дугу пола века и открили нови систем крвних група

Више од пола века након што су научници први пут наишли на мистериозни маркер на људским црвеним крвним зрнцима, истраживачи су коначно ушли у траг његовом генетском извору. Ово откриће је успоставило МАЛ (MAL) као систем људских крвних група и пружило лекарима нови начин да идентификују изузетно ретке појединце чијој крви недостаје АнВј (AnWj) антиген.

Рад су предводили научници из институције NHS Blood and Transplant у Бристолу, укључујући истраживаче из Међународне лабораторије за референтне крвне групе (IBGRL), заједно са колегама са Универзитета у Бристолу. Њихови налази су решили загонетку која датира из 1972. године и могли би да помогну у спречавању опасних трансфузијских реакција код малог броја пацијената.

Иако је већина људи упозната са АБО и Рх крвним групама, оне су само део много већег биолошког система. Црвена крвна зрнца носе стотине различитих молекула на својим површинама. Многи од ових молекула делују као антигени, односно маркери које имунолошки систем може да препозна, пише Science Daily.

За већину трансфузија, АБО и Рх компатибилност привлаче највећу пажњу. Међутим, код пацијената са неуобичајеним антителима или ретким крвним групама, подударање неких од ових мање познатих антигена може постати кључно.

Дугогодишња мистерија и значај новог открића крвне групе

АнВј антиген је откривен 1972. године, али деценијама научници нису знали који ген га производи нити који протеин га носи на црвеним крвним зрнцима.

Више од 99,9% људи је АнВј позитивно. Међутим, за велику мањину људи код којих је АнВј негативна, ова разлика може имати огромно значење.

Ако АнВј негативна особа развије антитела против АнВј, а затим прими АнВј позитивну крв, та антитела могу да нападну трансфудована црвена крвна зрнца. У одређеним околностима, то може покренути потенцијално озбиљну реакцију на трансфузију.

Такође, постоје два сасвим различита узрока због којих некоме недостаје овај антиген. У већини случајева његова производња је пригушена услед неког хематолошког обољења или одређених врста карцинома, док се много ређе дешава да се особа роди без њега због наслеђене генетске промене.

Свега неколико људи са овим наслеђеним обликом икада је било идентификовано, што је ову мистерију учинило посебно тешком за истраживање.

Генетско разоткривање и потврда новог система крвних група

Да би пронашли извор, истраживачи су се окренули секвенцирању читавог егзома. Ова техника испитује делове ДНК који садрже упутства за изградњу протеина, омогућавајући научницима да претражују хиљаде гена у потрази за неуобичајеним варијантама које се јављају код оболелих појединаца.

Анализа је неочекивано указала на МАЛ ген.

Истраживачи су открили да су особе са наслеђеним АнВј негативним фенотипом носили хомозиготне делеције које утичу на МАЛ. Хомозиготно значи да је релевантна промена била присутна у обе копије гена, од којих је свака наслеђена од по једног родитеља.

МАЛ ген производи мали мембрански протеин звани мал. Када је тим испитивао црвена крвна зрнца, откривено је да људи који су АнВј позитивни производе пун облик мал протеина на својим ћелијама, док је он недостајао на АнВј негативним ћелијама.

Пет генетски АнВј негативних појединаца било је укључено у истраживање, укључујући чланове једне арапско-израелске породице. Узорци су такође укључивали крв коју је 2015. године донирала жена која је била прва АнВј негативна особа идентификована седамдесетих година прошлог века.

Истраживачи се нису зауставили само на проналажењу генетске повезаности. Морали су да покажу да је мал заиста одговоран за антиген.

Када су научници увели нормални МАЛ ген у лабораторијске ћелије, оне су постале реактивне на АнВј антитела. Увођење измењеног облика није произвело исти одговор. Додатни експерименти су показали да је мал био и неопходан и довољан за експресију АнВј антигена.

МАЛ постаје званични систем крвних група

Ти резултати су обезбедили доказе потребне да се МАЛ успостави као дефинисан систем крвних група, са АнВј као својим дефинишућим антигеном.

Међународно удружење за трансфузију крви касније је званично известило о систему МАЛ под ознаком ISBT 047. МАЛ је био један од четири система крвних група ратификованих током периода обухваћеног терминолошким извештајем ове организације за 2026. годину, поред система ER, CD36 и ATP11C.

Та ознака је значајнија од пуког додавања још једног имена на листу. Да би неко откриће добило статус система крвних група, истраживачи морају да повежу антиген са дефинисаном генетском и молекуларном основом.

МАЛ је био 47. званично признати систем крвних група у то време. Област је наставила брзо да се развија од тада. У септембру 2026. године, Међународно удружење за трансфузију крви најавило је JAMA као 49. систем крвних група, што илуструје како се генетска мапа људске крви и даље шири.

ФОТО: Shutterstock/PanSvitlyna

Званично признање и ширење генетске мапе људске крви

Познавање гена који стоји иза АнВј пружа специјалистима за крв нешто што раније нису имали, а то је директан генетски начин за тражење људи који наслеђују АнВј-негативну крв.

Тестови генотипизације сада могу бити дизајнирани тако да идентификују ретке пацијенте и доноре који носе релевантне промене на МАЛ гену. Ови тестови се потенцијално могу уградити у постојеће системе генотипизације крвних група.

То је важно зато што је изузетно тешко пронаћи компатибилну крв за особу која има антитело на овај маркер, с обзиром на то да је он присутан код више од 99,9% људи.

Потреба није само теоретска. Претходни клинички извештаји су показали да анти-АнВј антитела могу изазвати хемолитичке реакције на трансфузију, у којима трансфудована црвена крвна зрнца буду уништена од стране имунолошког система примаоца.

Новији случајеви су нагласили колико ситуација може постати компликована.

Године 2026, истраживачи су известили о 75-годишњем мушкарцу са тешком анемијом и анти-АнВј аутоантителом. Компатибилна крв није била доступна, па су лекари на крају извршили трансфузију неусклађених црвених крвних зрнаца након што су одмерили ризике. Генетско тестирање је показало да је његов МАЛ ген био нормалан, што подржава закључак да је његово антитело стечено, а не изазвано ретким наследним недостатком МАЛ гена. Он у том случају није доживео хемолитичку реакцију на трансфузију.

Други случај из 2026. године укључивао је пацијента са високом класом Б-ћелијског лимфома и анти-АнВј аутоантителом које везује комплемент. Након што су некомпатибилним трансфузијама уследили знаци уништавања црвених крвних зрнаца, клиничари су употребили сутиплимаб (sutimlimab), лек који блокира део пута имунолошког комплемента. Лабораторијски параметри пацијента су се побољшали, мада су истраживачи нагласили да сложен случај и кратак период лечења не дозвољавају чврсте закључке о ефикасности третмана. Ово је пријављено као прва употреба сутиплимаба за ову врсту хемолизе повезане са анти-АнВј антителима.

Заједно, ови случајеви истичу важну разлику. Неки људи су АнВј негативни због наслеђених промена на МАЛ гену, док други могу изгубити експресију АнВј због болести и развити антитело против маркера који су ћелије раније носиле.

Изазови истраживања

Говорећи о дугогодишњој борби са овом научном загонетком, виши научни сарадник у IBGRL референтној служби за црвена крвна зрнца у оквиру институције NHS Blood and Transplant, Луиз Тили (Louise Tilley), изјавила је да је генетска позадина АнВј антигена била мистерија више од 50 година, и то она коју је она лично покушавала да разреши скоро 20 година своје каријере.

– Ово представља огромно достигнуће и врхунац дугог тимског рада да се коначно успостави овај нови систем крвних група и да се може понудити најбоља нега ретким, али важним пацијентима – истакла је она додајћу да је сам рад био тежак због малог броја случајева.

– Рад је био тежак јер су генетски случајеви веома ретки. Ово не бисмо постигли без секвенцирања егзома, пошто ген који смо идентификовали није био очигледан кандидат, а о мал протеину у црвеним зрнцима се мало зна. Доказивање наших налаза било је изазовно и захвални смо свим нашим сарадницима и пацијентима, без којих не бисмо стигли до ове тачке – рекла је Тили.

Један од разлога зашто је мистерија трајала тако дуго јесте једноставно реткост наслеђене АнВј негативне крви. Са тако мало познатих случајева, истраживачи су имали веома мало генетског материјала за поређење.

Сам мал протеин је такође нудио мало очигледних трагова. То је веома мали протеин уграђен у ћелијске мембране и повезиван је са процесима који укључују организацију мембране и ћелијски транспорт. Ништа није одмах указивало на њега као на носиоца дуго мистериозног антигена црвених крвних зрнаца.

ФОТО: Shutterstock/AtlasStudio

Практична примена открића

Осврћући се на дугогодишњу мистерију, Еш Тоје, професор биологије ћелија на Школи за биохемију и директор Истраживачке јединице за крв и трансфузију NIHR за производе од црвених зрнаца на Универзитету у Бристолу, истакао је да је заиста узбудљиво што су истраживачи успели да искористе манипулацију генетском експресијом у крвним зрнцима у развоју како би потврдили идентитет АнВј крвне групе, која је била изузетна загонетка готово пола века.

– Овај развој догађаја помоћи ће да се идентификују ови ретки донори и помогну пацијентима у будућности – нагласио је Тоје.

Манипулисање генетском експресијом омогућило је истраживачима да тестирају узрок и последицу уместо да само посматрају да се генетска варијанта десила код АнВј негативних људи. Променом тога које гене ћелије експериментирају, а затим тестирањем да ли се АнВј појављује, научници су могли да изграде много чвршћи случај да је МАЛ био део који недостаје.

Наглашавајући да је решавање генетске основе за АнВј био један од најтежих пројеката са којима су се суочили, шеф IBGRL референтне службе за црвена крвна зрнца у оквиру институције NHS Blood and Transplant, Никол Торнтон (Nicole Thornton), истакла је да је у доказивање овог открића уложено много труда.

– Много је посла уложено у доказивање да ген заиста кодира антиген крвне групе, али то је оно што нас покреће и за шта смо страствени — правећи ова открића за добробит ретких пацијената широм света – навела је Торнтон.

Она је додала да се сада могу дизајнирати тестови генотипизације који ће идентификовати генетски АнВј-негативне пацијенте и доноре, а који се лако могу додати постојећим платформама.

Званична ISBT база података крвних група сада наводи референтни МАЛ алел (нормална варијанта) заједно са нил алелом (варијанта са променама) повезаним са АнВј негативним фенотипом, претварајући оно што је некада било необјашњена серолошка радозналост у генетски дефинисан систем крвних група.

Људска крв је много сложенија од АБО система

Прича о систему МАЛ такође илуструје колико је сложености скривено иза познатих слова А, Б, АБ и О.

Крвне групе су дефинисане наследним разликама у молекулима на црвеним крвним зрнцима. ове разлике често имају мали приметни ефекат у свакодневном животу. Оне постају важне када имунолошки систем наиђе на црвена крвна зрнца која носе антиген који препознаје као страно тело, посебно током трансфузије или трудноће.

Због тога истраживање ретких крвних група може имати огроман клинички утицај упркос томе што укључује веома мали број људи. Ако пацијент има антитело против антигена који носи готово свако други, проналажење компатибилне донорске крви може захтевати специјализоване лабораторије, регистре ретких донора и понекад међународну сарадњу.

Истичући да је реч о веома малом протеину са специфичним својствима која су отежала његову идентификацију, др Тим Сачвел (Tim Satchwell), виши предавач на универзитету UWE Bristol и бивши истраживачки сарадник са Универзитета у Бристолу, навео је да је тим морао да истражује у више различитих праваца како би прикупио неопходне доказе.

– Могућност да комбинујемо нашу експертизу како бисмо ово коначно постигли донела је целом тиму много задовољства – поручио је Сачвел.

Више од 50 година, АнВј је био крвни антиген без познатог генетског дома. Идентификација МАЛ система је то променила, дајући истраживачима молекуларно објашњење, клиничарима пут ка бољем генетском тестирању, а ретким пацијентима бољу шансу да буду идентификовани пре него што тешка трансфузија постане хитна ситуација.