Научници: Када температура падне, срце је под већим оптерећењем

Пад температуре могао би да послужи као упозорење на повећан број срчаних застоја и до три дана унапред, показује истраживање спроведено у Мађарској. Налази отварају могућност да се временска прогноза користи за бољу припрему хитне помоћи и болница, али и за благовремено обавештавање угрожених грађана.

Грејање, климатизација и савремени услови становања омогућили су људима да ублаже утицај временских прилика на свакодневни живот. Ипак, организам и даље реагује на промене у окружењу, а хладноћа може да представља додатно оптерећење за срце и крвне судове, пише Наутилус.

Учесталост кардиоваскуларних обољења одавно се повезује са хладнијим месецима, и на северној и на јужној хемисфери. Међутим, истраживаче занима не само зашто су зимски месеци неповољнији већ и да ли временски подаци могу да помогну у препознавању периода повећаног ризика.

Да би испитали ту могућност, мађарски научници анализирали су више од 114.000 случајева срчаног застоја ван болнице, забележених од новембра 2018. до децембра 2023. године. Те податке упоредили су са метеоролошким показатељима, укључујући температуру, брзину ветра и атмосферски притисак.

Рад је објављен у часопису Public Health. Предмет истраживања био је срчани застој ван болнице, па резултате не треба представљати као прогнозу појединачних срчаних удара, нити као могућност да се тачно предвиди када ће неко доживети здравствену кризу.

Ниже температуре, више срчаних застоја

Анализа је показала да је током зиме забележено готово 18 одсто више срчаних застоја него лети. Температура се издвојила као један од најзначајнијих временских показатеља повезаних са повећаним бројем случајева.

Сваки пад просечне температуре за један степен Целзијуса био је повезан са повећањем дневног броја срчаних застоја за око 1,4 одсто. Тај проценат описује промену у броју забележених случајева у посматраној популацији, а не повећање личног ризика сваког појединца.

ФОТО: Компас/Илустрација

Повезаност није уочена само приликом екстремних захлађења. Налази указују на то да и мање температурне разлике могу бити значајне када се посматрају заједно са другим околностима и здравственим стањем становништва.

То је важно за тумачење резултата: одсуство изузетно ниских температура не значи аутоматски и одсуство временског оптерећења. Истовремено, сама временска прогноза није довољна да објасни зашто је код некога дошло до срчаног застоја.

Три дана за припрему здравствених служби

Један од најзначајнијих налаза јесте временски размак између промене времена и повећања броја случајева. После пада температуре, пораст учесталости срчаних застоја могао је да уследи и до три дана касније.

Тај размак могао би да омогући здравственим службама да се благовремено припреме за већи број интервенција. Уместо да реагују тек када позиви почну да пристижу, службе би имале додатни показатељ за планирање расположивих капацитета.

ФОТО: Компас/Илустрација

Практична примена подразумевала би повезивање метеоролошких прогноза са подацима о претходним интервенцијама. Циљ би био препознавање дана у којима се може очекивати више случајева него обично, а не издавање сигурне прогнозе да ће се повећање заиста догодити.

Корист би могле да имају и породице особа са кардиоваскуларним обољењима. Благовремено обавештење о периоду повећаног ризика могло би да подстакне додатну пажњу и подршку онима којима је потребна. Развој система раног упозоравања ипак представља наредни корак, а не већ успостављену услугу.

Зашто хладноћа оптерећује срце?

Ниске температуре покрећу више физиолошких реакција којима организам настоји да сачува топлоту. Међу њима је сужавање крвних судова, док одржавање телесне температуре захтева додатни напор организма.

Хладноћа је повезана и са променама у лучењу хормона, укључујући адреналин. Заједно, такве реакције могу да повећају оптерећење кардиоваскуларног система, нарочито код људи који већ имају здравствене проблеме.

ФОТО: Компас/Илустрација

Аутори као могуће објашњење одложеног пораста броја случајева наводе постепено нагомилавање ових оптерећења. Другим речима, последице промене времена не морају да се испоље одмах, већ се њихов утицај може развијати током наредних дана.

Ипак, статистичка повезаност не доказује да је захлађење непосредно изазвало сваки забележени случај. Срчани застој је сложен здравствени догађај, а временски услови представљају само један део шире слике.

Упозорење које би могло да помогне превенцији

Истраживачи указују и на значај правовремених превентивних порука. Током неповољних временских периода, оне би могле да нагласе заштиту од хладноће, придржавање прописане терапије и организовање подршке угроженим особама.

ФОТО: Компас/Илустрација

Такве поруке биле би корисније ако би стизале пре очекиваног повећања броја случајева. Посебну пажњу заслужују људи којима је тешко да обезбеде одговарајуће грејање или помоћ у свакодневним обавезама.

Вредност оваквог приступа није у обећању да ће временска прогноза спречити сваки срчани застој. Она би могла да постане додатно средство за припрему здравствених служби и благовремену заштиту становништва, уз постојеће мере превенције.