Како гени обликују нашу личност: Научници пронашли више од 1.200 генетских варијанти

Колико оно што јесмо зависи од искустава која смо стекли током живота, а колико од гена које смо наследили? Нова велика међународна студија показује да гени и личност јесу повезани много сложеније него што се раније могло прецизно измерити.

Научници су идентификовали 1.257 генетских варијанти повезаних са пет главних особина личности, али истовремено наглашавају да не постоји један „ген за личност“ нити ДНК одређује човекову судбину, пише Наутилус.

Истраживање, објављено у часопису Nature, окупило је међународни тим научника и податке из 46 различитих кохорти.

У зависности од анализиране особине, истраживачи су располагали генетским и психолошким подацима стотина хиљада, а за поједине анализе и више од милион људи.

Пет великих особина личности под генетским микроскопом

Учесници су попуњавали упитнике којима се мери такозваних „великих пет“ особина личности: отвореност за искуства, савесност, екстраверзија, пријатност и неуротицизам.

Екстраверзија обухвата особине као што су друштвеност, енергичност и асертивност, док се пријатност односи на саосећајност, поверење и однос према другим људима. Савесност је повезана са организованошћу и одговорношћу, неуротицизам са склоношћу ка негативним емоцијама и емоционалној нестабилности, а отвореност са радозналошћу, маштом и интересовањем за нова искуства.

ФОТО: Shutterstock/New Africa

Истраживачи су потом упоређивали ове резултате са ДНК учесника и тражили мале разлике у генетском коду познате као једнонуклеотидни полиморфизми, односно SNP.

Откривено 1.257 генетских варијанти повезаних са личношћу

Анализа је открила 1.257 водећих генетских варијанти повезаних са различитим особинама личности, од којих 823 раније нису биле идентификоване у овом контексту.

То, међутим, не значи да научници сада могу да погледају нечију ДНК и кажу да ли ће та особа бити повучена, дружељубива, савесна или склона бризи.

Свака појединачна генетска варијанта има изузетно мали ефекат. Личност је, другим речима, полигенска – на њу истовремено утиче огроман број генетских разлика, при чему свака од њих доприноси само делић укупног ефекта.

Не постоји „ген за личност“

Један од аутора студије Ted Schwaba са Michigan State University наглашава да не постоји један ген који одређује нечију личност.

Истраживачи као пример наводе варијанту повезану са већом екстраверзијом. Њен ефекат могао би, поједностављено речено, да помери човека са 50. на свега око 50,35. перцентила на скали екстраверзије.

ФОТО: Shutterstock/AnnessaAdellia

Појединачни ефекат је, дакле, готово неприметан. Али када се сабере велики број таквих малих генетских утицаја, они постају статистички значајни.

Заједничке генетске варијанте објашњавале су између 4,8 и 9,3 одсто уочених разлика у појединим особинама личности. Када су истраживачи узели у обзир и непрецизност самог мерења личности, процене су порасле на приближно 10,5 до 16,2 одсто.

Гени и личност повезани и са животним навикама

Посебно занимљив део истраживања односи се на повезаност генетских варијанти за личност са другим животним исходима.

Генетски показатељи повезани са екстраверзијом, на пример, показивали су везе са појединим облицима понашања и здравственим исходима. Варијанте повезане са пријатношћу биле су у статистичкој вези са мањом вероватноћом суспензије из школе.

Генетске варијанте повезане са већом савесношћу биле су повезане са већом дневном активношћу, док су оне повезане са отвореношћу за искуства и екстраверзијом показивале везу са тенденцијом да људи буду активнији касно увече.

ФОТО: Shutterstock/totojang1977

Научници су пронашли и бројне генетске корелације са здрављем, образовањем, приходима, променом посла и другим аспектима живота. Истраживање зато указује да генетика личности може бити важна далеко изван саме психологије.

ДНК није судбина

Најважнији закључак студије ипак није да су људске особине записане унапред.

Гени стварају одређене предиспозиције, али човекова личност настаје у сложеној интеракцији наследних фактора, породичног и друштвеног окружења, образовања, животних искустава и бројних других утицаја.

Чак и када генетске варијанте повећавају вероватноћу неке особине, оне не одређују како ће се конкретна особа понашати.

Управо зато резултате не треба тумачити као генетски „тест личности“, већ као начин да се боље разуме како хиљаде малих биолошких утицаја учествују у стварању индивидуалних разлика међу људима.

Зашто је генетика личности важна за медицину и психологију

Schwaba сматра да би резултати могли да подстакну научнике из других области да чешће узимају особине личности у обзир.

ФОТО: Sutterstock/Trixy Gatto

Ако су, на пример, генетске варијанте повезане са неуротицизмом истовремено повезане са већим коришћењем здравствених услуга, то може бити интересантно лекарима и истраживачима јавног здравља. Ако су варијанте повезане са отвореношћу у вези са приходима или променама радног места, резултати могу бити значајни и за истраживаче образовања и тржишта рада.

Нова студија тако не даје једноставан одговор на старо питање да ли нас више обликују природа или искуство. Уместо тога, показује да гени и личност чине сложену мрежу малих утицаја која се током живота непрестано преплиће са средином у којој живимо.