Педесеттрогодишњи клинички мртав човек постао је прва особа која је добила два бубрега и целу јетру од генетски модификоване свиње. Операција је изведена у Кини.
Функција органа човека одржавана је скоро пет дана уз сагласност његове породице, а није било знакова да су органи одбачени у првих 24 сата, наводи се у студији објављеној у часопису „Мед“ данас.
Већина процедура у којима се свињски орган трансплантира особи – познатих као ксенотрансплантација – укључује само један орган. Мали број људи је примио свињске органе, укључујући срца, бубреге, делимичне јетре и плућа, а клиничка испитивања на живим људима су у току у Сједињеним Државама и Кини.
„До сада су само делови свињске јетре трансплантирани особи“, каже клиничар-научник Сјујонг Сун, који је водио најновији поступак, у Другој придруженој болници Медицинског универзитета Гуангси у Нанингу, Кина.
Према Леонарду Ријели, трансплантација свињских бубрега и јетре у истој процедури представља јединствен медицински подухват, док студија показује да су ксенотрансплантације више органа могуће. Научници истражују употребу свињских органа као потенцијално решење за хронични недостатак донорских органа.
Први резултати након трансплантације
Човек који је примио свињске органе имао је тешку хроничну болест бубрега и крварење у мозгу пре него што су лекари потврдили мождану смрт. Његова јетра је била здрава, па је трансплантирана живој особи, пише ТхеСун.
Човек је добио органе од свиње која је имала шест измена у свом геному. Додата су три људска гена како би се смањио ризик од проблема са згрушавањем крви, а три свињска гена су уклоњена како би се спречило одбацивање органа.
У року од 19 сати од трансплантације, свињска јетра је почела да лучи жуч и показивала је знаке нормалног функционисања, извештава тим. Човеков ниво отпадних производа креатинина и урее – који је био повишен због болести бубрега – вратио се у нормалу након што је примио свињске бубреге, што указује на то да су и они функционисали.
Али 36 сати након операције, тим је приметио ране знаке да се свињски органи одбацују. На пример, свињске ћелије у јетри и бубрезима постепено су замењиване људским ћелијама, што указује на то да је човеков имуни систем препознао органе као стране. Такође су постојала мала подручја одумирања ткива и згрушавања крви у свињској јетри.
Аутори су приметили да трансплантирани органи имају повишен ниво врсте имуних ћелија названих С100А12+, које су укључене у упалу. Они сугеришу да би се ове ћелије могле циљано третирати лековима како би се смањио ризик од дугорочног одбацивања органа.
Будућност трансплантације?
Ријела каже да је мало вероватно да ће мултиорганске ксенотрансплантације постати уобичајене у блиској будућности, јер су трансплантације више људских органа већ компликоване и високоризичне.
Али поступак би могао користити људима који имају отказивање јетре, што такође може довести до престанка рада бубрега, каже он.
Тим поручује да ће се претходно извршити још процедура на клинички мртвим људима и живим мајмунима пре него што буду могли да оперишу живе људе. Такође морају да потврде да не постоји ризик од преношења вируса или бактерија из свињских органа на људе, додаје он.
