Писма која нико није прочитао готово 4.000 година коначно су открила своје тајне, а да археолози нису морали ни да отворе глинене коверте у којима су се налазила.
Захваљујући специјалном рендгенском скенеру и 3D технологији, научници су успели да завире у преписку древних Асираца и прочитају поруке које су вековима биле физички недоступне истраживачима, пише Популар меканикс.
Међу њима је и писмо жене по имену Ана-ана упућено њеном супругу Енум-Ашуру. На први поглед реч је о малом комаду глине. Међутим, унутар њега налази се таблица исписана клинастим писмом, а њен садржај открива свет трговаца, дугова, породичних односа и свакодневних проблема стар скоро четири миленијума.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Откриће је омогућио систем ENCI, скраћеница од Extracting Non-destructively Cuneiform Inscriptions. Реч је о преносивом CT скенеру високе резолуције који омогућава научницима да виде шта се налази унутар древних глинених предмета без њиховог оштећивања.
Писма која су хиљадама година остала затворена
Клинасто писмо било је један од најзначајнијих система писања старог света. На простору југозападне Азије откривено је између пола милиона и милион предмета са клинастим натписима, написаних на десетак различитих језика.
Они покривају огроман период људске историје – приближно од 3400. године пре нове ере до 200. године нове ере.
Међу тим предметима налазе се административни документи, уговори, признанице и приватна писма. Неки од њих имали су нешто што би се могло назвати древном верзијом коверте.
Писар би најпре исписао поруку на малој влажној глиненој таблици. Она би потом била обавијена новим слојем глине, а на спољној страни могли су да буду исписани подаци о пошиљаоцу и примаоцу и утиснути цилиндрични печати.
Таква коверта имала је више функција. Штитила је таблицу током транспорта, потврђивала идентитет пошиљаоца и, што је посебно важно, чувала тајност поруке.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПроблем за савремене археологе био је очигледан: како прочитати поруку ако је коверта и даље затворена?
Отварање би уништило део историје
Током прошлог века поједине глинене коверте намерно су разбијане како би асириолози могли да прочитају таблице сакривене у њима.
Цена је била висока. Отварањем су неповратно уништавани делови коверте, укључујући драгоцене отиске цилиндричних печата. На њима су понекад приказане минијатурне сцене које саме представљају важан археолошки извор.
Због тога се последњих деценија добро очуване коверте углавном више не отварају.
Истраживачи су се тако нашли пред парадоксом: што је предмет боље очуван, то је теже доћи до текста који се налази у његовој унутрашњости.
Решење је понудила компјутеризована томографија. Основни принцип сличан је CT скенирању у медицини – рендгенски зраци омогућавају стварање слике унутрашње структуре предмета.
Научници су, међутим, морали да развију систем довољно прецизан да препозна веома мале разлике између глинене коверте и таблице која се налази у њој. Тако је настао ENCI.
Скенер који путује у музеј
Једна од најважнијих особина новог система јесте то што је преносив. Уместо да драгоцени и осетљиви археолошки предмети путују до великог лабораторијског постројења, скенер може да буде донет до њих.
ENCI је први пут испробан на древним уговорима у Лувру у Паризу у фебруару 2024. године.
Неколико месеци касније пребачен је у Музеј анатолских цивилизација у Анкари, где су истраживачи током три недеље снимили десетине предмета. Међу њима су биле затворене таблице староасирских трговаца пронађене у Култепеу, древном Канешу, у централној Анадолији. Само скенирање, међутим, није довољно.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаКомпјутерски програми затим обрађују огромну количину података и реконструишу површину таблице сакривене унутар глине. Истраживачи практично могу виртуелно да уклоне коверту, окрену таблицу и посматрају њене различите стране.
На тај начин клинасти знакови постају видљиви асириолозима, иако физичка коверта остаје потпуно затворена.
Порука супругу после скоро четири миленијума
Једно од најзанимљивијих открића било је писмо Ана-ане њеном супругу Енум-Ашуру.
Коверта је пронађена у кући Шалим-Ашура у древном Канешу и потиче из прве половине 19. века пре нове ере. На њеној спољној страни било је могуће прочитати коме је писмо намењено и ко га је послао.
Ана-ана је свој цилиндрични печат више пута утиснула у површину коверте. Садржај писма, међутим, остао је скривен све док ENCI није омогућио научницима да реконструишу унутрашњу таблицу.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПорука показује да је Ана-ана разговарала са супругом о новцу и исплати сребра, а у писму се помињу и различита места и људи укључени у послове породице.
То је важно и за разумевање положаја жена у староасирском друштву.
Жене из трговачких породица нису нужно биле пасивни посматрачи послова својих мужева. Преписка из Канеша показује да су могле да управљају имовином, производњом текстила, новцем и породичним пословима док су мушкарци били удаљени стотинама километара.
Приватно писмо тако постаје историјски извор о економији, породици и положају жена пре готово 4.000 година.
У глиненој коверти пронашли и зрно јечма
Скенер је открио још једно изненађење.
У једном од анализираних предмета научници су у глини приметили необичну органску структуру. Стручњак за археоботанику закључио је да је највероватније реч о зрну јечма.
Зрно је остало заробљено у глини хиљадама година.
Овај налаз показује да технологија не открива само слова. CT снимци омогућавају истраживачима да анализирају каменчиће, минерале и органске остатке у глини, али и начин на који су древни мајстори правили таблице и њихове коверте.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаУ неким случајевима утврђено је да су таблица и коверта направљене од веома сличне глине. Код других се њихов састав значајно разликовао.
То би могло да значи да је таблица написана на једном месту, а тек касније и негде другде стављена у коверту.
Трговачка мрежа стара четири миленијума
Писма из Канеша део су једне од најбогатијих архива древног света.
Асирски трговци су током 19. и 18. века пре нове ере живели и пословали у Анадолији, око хиљаду километара од свог матичног града Ашура на простору данашњег северног Ирака.
Одржавали су сложену трговачку мрежу, а писма су била неопходна за њено функционисање.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПородице и пословни партнери слали су једни другима информације о роби, сребру, дуговима, ценама и породичним питањима. Многе таблице чуване су у кућама генерацијама, због чега данас представљају необично детаљан прозор у свакодневни живот бронзаног доба. Стотине коверти ипак су остале затворене.
Сада више није неопходно бирати између очувања предмета и читања његовог садржаја.
Технологија која може да „отвори“ музејске збирке
Научници верују да могућности ENCI система далеко превазилазе клинасте таблице.
Технологија је већ испробавана на другим предметима културног наслеђа, укључујући египатске статуете, месопотамске цилиндричне печате и средњовековни грузијски кодекс чије корице садрже слојеве старих рукописа.
Предност је и то што предмет не мора да напусти музеј у којем се чува.
То отвара могућност анализирања великог броја осетљивих артефаката који су до сада били недоступни управо зато што би њихово физичко отварање или растављање значило неповратно оштећење.
За археологе и историчаре то значи да би музејски депои широм света могли да крију текстове чији садржај још нико не зна.
После скоро четири миленијума, писмо Ана-ане показује шта се може догодити када савремена технологија добије приступ таквим предметима.
Глинена коверта није разбијена, печати су остали нетакнути, а порука је ипак поново прочитана. Другим речима, сада је могуће отворити древно писмо – а да коверта никада не буде отворена.
