Настанак грнчарије могао би да буде повезан са једним од најразорнијих природних догађаја – великим пожарима. Нова студија указује да су људи каменог доба на Леванту можда открили како ватра претвара глину у чврст материјал посматрајући оно што је природа већ радила после пожара.
Грнчарија је била једна од најважнијих технолошких иновација раног човечанства. Комбинација глине и ватре омогућила је израду посуда за воду, кување и складиштење хране, али људи који су први дошли до тог открића нису оставили запис о томе како су до идеје стигли, пише Nautilus.
Ново објашњење понудио је Амос Фрумкин са Хебрејског универзитета у Јерусалиму. Његова „хипотеза природне пећи“ полази од могућности да су пожари случајно показали праисторијским заједницама шта се дешава када се глина изложи високој температури.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
-
Где је било ваше двориште пре 145 милиона година?
-
Гондвана је била суперконтинент: Откривен скривени траг испод планина
-
Писма стара 4.000 година прочитана без отварања: Скенер открива тајне древне Месопотамије
-
Математичар руши мит стар 2.000 година: Вековима смо веровали да Партенон исправља оптичке варке
Садржај:
Пожар као природна пећ за глину
Фрумкин је проучавао два периода у области Јорданске раседне долине. Први је трајао пре приближно 129.000 до 116.000 година, а други пре око 11.000 до 7.000 година.
У оба периода велики пожари уништили су вегетацију. Када је земљиште остало незаштићено, јаке кише спирале су у долину црвеницу богату глином, познату као terra rossa. Неолитске заједнице касније су се насељавале на плодном земљишту у тој области.
Према Фрумкиновој хипотези, ватра је могла да испече површинску глину, док су кише и ерозија потом откривале и померале очврсле комаде. Људи су тако могли непосредно да виде да се земља после деловања ватре претвара у тврд и отпоран материјал.
ШТА ЈЕ „ХИПОТЕЗА ПРИРОДНЕ ПЕЋИ“
„Хипотеза природне пећи“ претпоставља да су велики пожари могли случајно да створе прве примере печене глине које су људи видели у природи. Висока температура пожара очврснула би површинске слојеве глиновитог земљишта, а касније би киша и ерозија откриле или помериле те комаде.
Праисторијски становници могли су да уоче разлику између обичне и ватром очврсле глине и покушају да исти поступак понове намерно. Ако је та замисао исправна, настанак грнчарије није био резултат једног изненадног „изума“, већ постепеног учења из природних процеса које су људи већ могли да посматрају око себе.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНастанак грнчарије поклапа се са каснијим пожарима
Посебно је занимљиво што грнчарија у том подручју почиње да се појављује приближно у време када су пожари и клизишта током млађег посматраног периода достигли врхунац.
Фрумкин претпоставља да су становници Јорданске долине могли да посматрају како ватра мења глину испод и око њихових насеља и да потом схвате да исти процес могу намерно да понове.
Тако би настанак грнчарије био пример технологије која није настала одједном, већ из пажљивог посматрања природе и покушаја да се природни процес стави под људску контролу.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЗашто се исто није догодило 100.000 година раније
Ипак, постоји очигледно питање: ако су пожари и глина били присутни и много раније, зашто грнчарија није настала већ тада?
Фрумкин тај старији период посматра као својеврстан „природни контролни експеримент“. Природни услови су постојали, али људске заједнице тог времена можда нису имале довољно развијену друштвену организацију, пољопривредни начин живота и технолошко знање потребно да случајно запажање претворе у производњу грнчарије.
Другим речима, природа је могла да покаже процес, али је за изум била потребна и заједница способна да га разуме, понови и претвори у корисну технологију.
Хипотеза је занимљива, али још није доказана
Сам Фрумкин наглашава да је његово објашњење спекулативно, али и да може да се проверава. Ако би, на пример, били пронађени остаци грнчарије старији од периода интензивних пожара, његова хипотеза била би озбиљно доведена у питање.
Постоје и друга објашњења. Једно претпоставља да су људи случајно открили печење глине када су корпе премазане глином ради заштите од воде остављали сувише близу ватре.
Није неопходно ни да грнчарија има једно место и један тренутак настанка. Могуће је да су различите заједнице независно стизале до истог решења – неке посматрајући последице пожара, а друге случајно током свакодневног живота.
У том случају, настанак грнчарије био би још један пример начина на који су различите људске заједнице различитим путевима долазиле до исте технолошке идеје.
КАКО БИ ХИПОТЕЗА МОГЛА ДА ПАДНЕ
Фрумкинова идеја има важну предност – могуће ју је тестирати археолошким налазима. Ако би се у истој области пронашли поуздано датовани фрагменти грнчарије старији од периода великих пожара на које се хипотеза ослања, веза између пожара и настанка грнчарије била би знатно слабија. Поред тога, археолози морају да упореде ову теорију са другим могућим објашњењима, укључујући случајно печење глине уз ватру.
Зато истраживање не доказује да су пожари „измислили“ грнчарију, већ нуди могући механизам који објашњава како су неке неолитске заједнице могле да дођу до те идеје.
ФОТО: Компас/Илустрација
