Древни зависници: Археолози пронашли најстарији доказ редовне употребе психоактивне биљке

Дубоки жлебови на зубима праисторијских ловаца-сакупљача са индонежанског острва Сулавеси могли би да представљају најстарији познати доказ редовне употребе психоактивне биљке. Истраживачи верују да су људи пре више хиљада година сисали бетелов орах због његовог стимулативног и умирујућег дејства.

Када се говори о најраспрострањенијим психоактивним супстанцама, обично се помињу кофеин, алкохол и никотин. На четвртом месту налази се мање познат бетелов, односно арека орах, који данас користи око 600 милиона људи, углавном у јужној и југоисточној Азији и пацифичком региону, пише Наутилус.

Семе палме Areca catechu садржи ареколин, супстанцу која може да изазове осећај будности, благу еуфорију и утрнулост уста. Савремени корисници обично га ситне и мешају са листом бетела и гашеним кречом, који појачава ослобађање активних једињења.

Истраживање објављено у часопису Science Advances указује да би употреба бетеловог ораха могла бити много старија него што се претпостављало. Научници су на зубима две праисторијске особе пронашли необична оштећења и хемијске трагове ареколина.

Старији остаци припадали су ловцу-сакупљачу који је живео пре између 25.000 и 16.000 година, док су други остаци стари између 7.600 и 6.300 година. Обе особе живеле су на Сулавесију, али их је раздвајало више хиљада година.

Жлебови који нису личили на обично хабање

Археолог Адам Брум са аустралијског Универзитета Грифит приметио је дубоке, заобљене жлебове на зубима пронађеним током археолошких ископавања. Неки су пролазили кроз целу зубну глеђ и стизали готово до унутрашњости зуба.

Оштећења нису личила на трагове који настају уобичајеним жвакањем хране. Њихов облик је указивао на то да су те особе годинама у устима држале тврд и округао предмет, померајући га преко истих делова зуба.

ФОТО: Компас/Илустрација

Истраживачи су посумњали на бетелов орах јер су у зубном ткиву откривени трагови ареколина. Према ауторима студије, бетелов орах је једини познати природни извор тог психоактивног једињења.

Облик и величина оштећења одговарали су целом ораху, али су поставили ново питање. Савремени корисници најчешће жваћу исечено семе са додатком гашеног креча, док је изгледало да су праисторијски људи цео орах користили попут тврде бомбоне.

Може ли цео орах да има психоактивно дејство

Да би проверили ову могућност, истраживачи су целе бетелове орахе током ноћи држали у вештачкој пљувачки. Анализа добијене течности показала је да се на тај начин ослобађа ареколин, али не и сва једињења која настају приликом припремања савремене бетелове мешавине.

Следећи корак био је необичнији. Екстракт су нанели на јајне ћелије жабе које су генетски измењене тако да производе људске рецепторе нервног система.

Рецептори су се активирали када су дошли у контакт са течношћу. То је показало да се сисањем целог ораха може ослободити довољно активне супстанце да изазове физиолошку реакцију и утиче на функције људског мозга.

ФОТО: Компас/Илустрација

Ефекат је вероватно био слабији од оног који изазива савремена мешавина са гашеним кречом. Ипак, могао је да пружи благу стимулацију, осећај еуфорије и привремено смањење бола.

Брум је и сам пробао да сиса цео бетелов орах. Описао је веома горак и опор укус, уз снажан осећај утрнулости уста.

Зачарани круг бола и зависности

Истраживачи претпостављају да су праисторијски људи у почетку могли да користе бетелов орах због пријатног психоактивног дејства или ублажавања зубобоље. Редовно држање тврдог семена у устима, међутим, постепено је уништавало зубну глеђ.

Када би оштећење стигло до осетљиве унутрашњости зуба, бол је вероватно постајао још јачи. Утрнулост коју изазива бетелов сок могла је затим да понуди привремено олакшање.

Тако је могао да настане зачарани круг: коришћење ораха ублажавало је бол, али је истовремено додатно оштећивало зубе и стварало потребу за новом дозом. Аутори сматрају да тај образац подсећа на хемијску зависност.

ФОТО: Компас/Илустрација

– Изгледа вероватно да су суочавање са зависношћу и здравственим последицама употребе дрога били део људског искуства много пре појаве алкохола – навели су истраживачи.

Данас је познато да дуготрајна употреба бетеловог ораха може изазвати зависност, тешка оштећења зуба и десни и повећан ризик од рака усне дупље. Ризик може бити још већи када се у мешавину додаје дуван.

Снажан доказ, али мали узорак

Комбинација необичних жлебова, хемијских трагова ареколина и лабораторијског експеримента представља убедљив доказ да су древни становници Сулавесија редовно користили бетелов орах.

Ипак, закључак је заснован на остацима само две особе. На археолошким налазиштима нису пронађени сачувани ораси, семенке или посуде које би потврдиле ширу културну праксу.

Научници који нису учествовали у истраживању зато упозоравају да треба бити опрезан приликом тумачења мотива древних људи. Оштећења и хемијски остаци могу да потврде употребу биљке, али не могу са сигурношћу да открију да ли је она коришћена ради задовољства, ублажавања бола, ритуала или комбинације више разлога.

Посебно је тешко доказати зависност код људи који су живели пре десетина хиљада година. Истраживачи не могу да посматрају њихово понашање нити да утврде да ли су осећали неодољиву потребу за супстанцом и симптоме апстиненције.

Откриће ипак показује да трагање за биљкама које мењају расположење, ублажавају бол или повећавају будност није почело са земљорадњом, производњом алкохола или развојем првих цивилизација.

Историја психоактивних супстанци можда је стара колико и сам савремени човек. Заједно са жељеним дејством, чак су и најранији корисници могли да упознају другу страну те приче – оштећење здравља, бол и навику које је било тешко прекинути.