Нова студија открила је изненађујуће порекло слепих мишева које сеже 65 милиона година у прошлост, а геномским истраживањем обухваћене су 103 врсте и 44 фосила.
Деценијама се претпостављало да су слепи мишеви потекли из Азије, Африке или са америчког континента, али нова студија доводи ту идеју у питање.
Према наводима аутора, ова еволуциона линија настала је у Европи, одакле се проширила и населила остатак планете. Најранији преци данашњих слепих мишева појавили су се пре око 65 милиона година, непосредно после нестанка нептичјих диносауруса.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Истраживање, најобухватније до сада спроведено на овој групи сисара, комбинује секвенцирање генома 103 врсте са проучавањем 44 фосила.
Рад је део пројекта Bat1K, међународног конзорцијума посвећеног прикупљању геномских података о слепим мишевима, а објављен је у часопису Nature.
Са шпанске стране у истраживању су учествовали научници из Националног музеја природних наука и са Универзитета у Гранади, пренео је Јуроњуз.
Истраживач Исмаел Галван, сумирајући значај студије, рекао је да је ово први пут да је реконструисан геном претка једног летећег сисара и да тај ресурс научној заједници пружа чврст оквир за проучавање гена одговорних за њихове најупечатљивије особине.
Он је објаснио да би овај правац истраживања временом могао да пружи корисне информације за проучавање старења, имунитета и отпорности на болести код људи.
Професорка Лилијана М. Давалос са Универзитета Стоуни Брук истакла је да коришћена метода заједничког моделовања еволуције фосилних и савремених врста омогућава нешто што друге технике нису могле.
– Ова метода омогућава позиционирање најстарије групе фосилних слепих мишева уз истовремено разматрање геномских података, чиме се утврђује када се и где та група појавила – објаснила је Давалос.
Подаци указују на то да су се први потомци те европске популације раширили ка Африци, формирајући евроафричко језгро из којег су слепи мишеви касније стигли до Азије, Америке и Аустралије.
Један од налаза које је тим истакао јесте да се активан лет и ехолокација, две особине које одређују биологију ових животиња, нису појавили у каснијим фазама њихове еволуције, већ готово на самом почетку настанка ове групе.
Положај фосила рода Vielasia, који се сматра блиским претком савремених слепих мишева, на најстаријој грани еволуционог стабла поткрепљује тај закључак. То би могло да помогне у објашњавању еволуционог успеха ове лозе током периода од 65 милиона година.
Како би прикупио узорке, тим истраживача окренуо се слабо познатим врстама које настањују удаљена подручја. Међу њима су слепи миш „бумбар” са Тајланда и из Мјанмара, један од најмањих сисара на Земљи, као и мадагаскарски слепи миш са јастучићима за приањање, који може да се задржи на глатким листовима.
Са више од 1.500 врста распрострањених широм света, слепи мишеви чине петину свих данас постојећих врста сисара. Њихова улога у екосистемима изузетно је значајна јер опрашују биљке, разносе семе и контролишу популације инсеката.



