Црнопере ајкуле у огледу на отвореном мору реаговале су на нискофреквентне звукове са удаљености до 74 метра и мењале правац пливања. Налаз пружа нове податке о томе како ови предатори користе слух у природном окружењу.
Ајкуле обично повезујемо са видом, мирисом и способности да примете плен. Звук је још један извор информација у њиховом окружењу, али га је тешко испитивати у условима који верно одражавају живот у мору. Зато је избор места огледа важан део новог истраживања.
Сајнс алерт је представио резултате тима са Атлантског универзитета Флориде. Научници су проучавали црнопере ајкуле, Carcharhinus limbatus, док су слободно пливале у плитким приобалним водама. Рад је објављен у часопису Integrative Organismal Biology.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Питање није било само да ли ће животиња реаговати на звук. Истраживачи су желели да повежу реакцију са удаљеношћу, карактеристикама сигнала и променом кретања. Тако се општа претпоставка о слуху претвара у низ мерљивих података.
Слично важи и за људско искуство слушања. Примећивање звука, препознавање његовог извора и одређивање правца нису потпуно исти задатак. Оглед који прати путању животиње може дати више информација од самог бележења присуства реакције.
Подводни звучник и посматрање из ваздуха
Тим је користио подводни звучник и дрон који је пратио ајкуле одозго. Испитивана су три опсега ниских фреквенција, од 100 до 800 херца, уз контролни сигнал од 10 килохерца. Хидрофони су служили за мерење јачине звука на различитим удаљеностима.
Према универзитетском објашњењу, звукови су емитовани довољно снажно да изазову реакцију удаљавања, уместо привлачења. Анализом видео-снимака одређивани су положај ајкула и промене правца. Реакције на ниске фреквенције разликовале су се од понашања при контролном сигналу.
Тај дизајн показује зашто је у истраживању потребна контрола. Ако би се пратила само једна група звукова, било би теже проценити шта је изазвало промену пливања. Поређење различитих услова помаже да се закључак веже за конкретан део огледа.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаШта означава удаљеност од 74 метра
Најудаљенија забележена реакција била је на око 74 метра од извора. Ајкуле су се брзо окретале и удаљавале, што пружа доказ да су могле да процене правац доласка сигнала. Универзитет наводи и већу осетљивост на ниже фреквенције у испитиваном опсегу.
Бројку, ипак, треба повезати са условима у којима је добијена. Она није утврђена крајња граница слуха сваке црнопере ајкуле, нити свих врста ајкула. Друга јачина извора, друга фреквенција или другачија позадинска бука могу променити услове детекције.
Реакција удаљавања такође не значи да сви звукови делују одбојно. Оглед је осмишљен за конкретне сигнале и конкретну врсту одговора. Из њега се не може непосредно извести универзална формула за понашање животиња у свим ситуацијама.
Зашто је оглед у мору важан
Сајнс алерт преноси објашњење да у резервоарима звук може да се одбија од зидова и ствара сложене сигнале. Отворено море уклања део тих ограничења, иако доноси друге изазове контроле услова. Избор метода зато увек представља равнотежу између прецизности и природности окружења.
У овом случају, посматрање слободног пливања омогућило је да се чујност повеже са понашањем. То је важан корак за екологију чула, област која испитује како животиње примају информације у свом станишту. Лабораторијско својство добија пуни смисао тек када се повеже са животом животиње.
Налаз отвара и питања за будућа испитивања. Како би се резултати мењали код других врста, у дубљој води или при другачијој буци? Да ли би животиње различито реаговале после поновљеног излагања? То су питања која захтевају нове огледе, а не претпостављене одговоре.
Нова студија зато пружа конкретан податак о раније слабо измереној способности. Њена вредност је у споју контролисаног сигнала и природног кретања. Такав приступ може помоћи да се подводни свет ајкула разуме кроз информације које оне саме примају.
Реакција животиње као мерљив податак
Посматрање понашања има посебну предност: показује да је сигнал био довољно значајан да изазове одговор. Али изостанак видљиве реакције не мора увек значити да животиња ништа није приметила. Зато је важно јасно описати шта се у огледу сматрало одговором.
За будућа испитивања биће корисно повезати више приступа, од мерења звука до детаљног праћења кретања. Тако би се могло боље раздвојити откривање сигнала од одлуке животиње да промени путању. Ова студија пружа добар пример како се понашање може претворити у податак, уз очување везе са природним окружењем у којем ајкуле живе.
